Прва предизборка: Како подијелити инокосне функције?

Једно од првих питања која се поставља када је наступ политичких субјеката на предстојећим у питању је ко ће бити кандидати за највише функције.

уторак, фебруар 6, 2018 / 11:42

Пише Младен Боројевић

Отварање фигура пред партију која се зове коалициони преговори и први нацрт подјеле колача кренуло је уобичајено. Неке непознате групе предлажу Поплашена (као и прошли пут) а да нико није сигуран да ли он и зна да је предложен, док ДНС тражи једну кандидатуру испред своје коалиције. У дио фолклора је и (само)кандидовање Миће Мићића за предсједника Српске, што се такође понавља већ трећи пут, са врло мутним увидом у то да ли је кандидатура жељени коначни исход.

Како ће се поставити ДНС је прва непознаница. Друга је кога ће кандидовати СНСД, у случају да додик буде или не буде кандидат за предсједништво. У трећој је како ће функције расподијелити СЗП, и који ниво ће одабрати СДС.

Непознаница прва

ДНС редовно годинама тражи да кандидује неког за предсједника РС или Предсједништво БиХ. На крају одустану, јер немају кога кандидовати, али се зато одлично намире по дубини и ширини, разним директорским мјестима. Стога не треба очекивати да се то не ради и овај пут. Док СНСД убрзано припрема чланство идејама да су “дали превише ДНС” (а Социјалистима, као, нису), мањи коалициони партнер мора затегнути да би овај пут остао у игри, јер му се замјена очигледно тражи. До сада су они улазили “под ребра” СНСД узимјући им чланове, а сада то њима ради Уједињена Српска.

Павић додуше најављује да иду на 100.000 гласова, тражи једну кандидатуру, али каже и да је то њихов приједлог. Дјеловању ДНС не приличи да преломе, и да се јасно посвађају, пребаце у други табор, па чак и изађу самостално са својим кандидатима за предсједника РС и Предсједништво БиХ. И ово посљедње би значило да врата нису потпуно затворили за постизборни договор, уколико се без њих не буде могло. То је хипотетичка комбинација у којој ДНС има своје кандидате, СНСД-ови ипак побјеђују, а за већину СНСД, СП и остали требају још пар руку ДНС. Да ли ће одбити?

Павић би радо у трку за предсједниа Српске, али као кандидат коалиције. Замислити њега у „инат кандидатури“ само да наштети кандидату СНСД, дјелује фантастично.

Непознаница 2

СНСД се не одриче ни једне од обе кандидатуре, по навици. А како да их попуни? Уочљиво је да је Додик кроз изјаве задао највише циљеве (власт сва и свуда, 50 и више процената…). У последњим наступима говори о томе као да ће бити кандидат за предсједништво, и чини се да је то готова ствар. Мада, да ли му се иде? Они најискренији сматрају да ни Додик сам не зна тачан расплет, и да ће се коначна одлука знати тек кад се пробуди на дан кад се пријаве буду морале предати ЦИК.

То се поготово односи на кандидата за предсједника (непознаница 2.1). Зна се само да би Додик најрадије кандидовао Жељку Цвијановић, а још боље се зна да неко са титулом најгорег премијера у историји Српске, те неко ко понашањем толико иритира јавност без обзира да ли власт подржава или не, није најсретнији избор ако желите побједу.

Непознаница 3

Сва логика говори да би Иванић требао бранити функцију на којој је, и за коју тврди да је обављао добро. Међутим, да ли због стварања неизвјесности, прикривања и збуњивања противника, или због властите збуњености, није било јасно како ће се ствар расплести. Први бира СДС. У зависности коју позицију одабере, зависиће и кандидати.

Код ПДП се зна да ће кандидат бити Иванић. И он сам сматра да је најбоље да остане у трци за предсједништво, али представа се мора одиграти.

Упадљиво је да медији блиски СНСД форсирају причу како ће Иванић бити кандидат за предсједника Српске, а СДС напада Предсједништво БиХ. Када је то најављивала несуђена коалиција НДП и ПДП, изгледало је као појачавање уцјењивачког капацитета пред преговоре са СДС, са намјером да се добије више по дубини.

Када слично тражи одбор СДС у регији Романије, те предлаже Шаровића за члана Предсједништва, онда то дјелује као борба за унутарстраначку превласт. Када се Мићић преко извршног одбора градског одбора(?!) СДС Бијељина самокандидује за предсједника, то је редовна процедура из претходна два циклуса, која такође имају за циљ да се притисне врх странке.

Бањолучки и добојски одбор су предложили Говедарицу за, конкретно, предсједника Српске. (Први човјек СДС у Добоју, Обрен Петровић, шармантно се самопредложио за Представнички дом ПСБиХ). Говедарица је у интервјуу Блицу најавио да је спреман за ту кандидатуру, уколико страначки органи одлуче. Објава интервјуа се занимљиво поклапа са Додиковом поновљеном најавом да би се кандидовао за Предсједништво.



6 КОМЕНТАРА

  1. Srbi su najveća govna na ovim prostorima, a i šire, ne postoji nigdje toliko promjena stranaka kao kod nebeskog naroda. Istorijski, Turci vladali čitavim Balkanom jedino Srbi i Albanci masovno prešli na islam.

    1. Нормално да је тако. Када су дошле Османлије на Западном Балкану и није било других народа осим Срба и Албанаца

  2. Koliki je kurs predizbornog dolara ???Sve ih pohapsiti. Sve do jednoga. Uzeti sve što imaju, sve do gaća ih skinuti. Kraj političke karijere ološa koji vlada ovom zemljom, kao i njihovih gospodara, je jedini spas za ovaj narod. Na žalost, niti ima ko da ih hapsi, niti ko da im sudi, niti ima ko da ih zaustavi u ovom ludovanju.A da mi parkiramo na Vrbasu Auroru, pa u AKCIJU?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *