Прописно издеветани

Фронтал.СРБ данас навршава пуних девет година и закорачује у деценијски јубилеј. У, вјероватно, никад горим условима за слободу говора.

недеља, април 1, 2018 / 13:30

Након ових година, уколико поновимо да смо основани јер:

Од завршетка рата до данас, у јавном животу РС углавном преовлађују особе које ни у шта не вјерују чврсто, осим у паре. Све остало, већ се да подесити према томе, колико их ко има; то ће звучати дјечачки наивно.

Али шта очекивати од једног деветогодишњака?

Слобода говора

Можда у идеале правде, поштења, човјечности, истине и слободе говора; вјерују још само мала дјеца. Али не мари.

Срби свеједно цијене слободу више од разума. Са и без јеванђеоске поруке чије је царство небеско.

Још данас понеко зна платити главом при покушају да јавности саопшти неку мрачну тајну оних, којима је људски живот само још једна ствар коју могу платити новцем. Али то је вријеме код нас прошло. Углавном. Као и оно, када сте по знање ишли да узмете књигу из библиотеке.

Прво усвајамо, а и они нам нуде, све најгоре из земаља које нас држе под окупацијом; те је и код нас стигла паралелна стварност. Реалну вијест загушите тако, што направите и плаћеним огласима на мрежи затрпате са бар три пута више измишљотина, полуумности и немисли.

Промијените полазне основе и причате друге теме. На друштвеним мрежама искључите све оне, који би вам могли на профил написати нешто што вам се не допада. Због других, дакако. Јер ви знате колико су у праву.

Није то од јуче, али сад се искључиво тако ради. Данас се портали праве да објаве једну или двије вијести, да прича прође у јавност. Сутрадан ће зачас да опосле још један. Једнократни.

Глупост с предумишљајем

Имати портал за којег се од самог почетка зна ко иза њега стоји, са физичком адресом, регистрацијом у надлежном министарству, пореском пријавом и бројем телефона, значило је патњу првог реда. Наша вјера у правни систем, који је заправо корумпирана насилничка машина што сврху налази у самој себи, довела нас је у баш тешку ситуацију.

Размишљали смо озбиљно да ове године сазовемо конференцију за штампу и закукамо ко нас заиста покушава мучити, малтретирати и глобити.

И хоћемо. Али не данас.

Одлука је пала да не кваримо празник, јер ћемо се свеједно посљедњи смијати. Кад смо до сада шутили стојички, предураће се још који дан.

У овогодишњем обљетничком напису изгледа бирамо мањак патетике, а вишак самопризнања глупости из предумишљаја.

Жртвовање, као појам, звучи баш искурвано

Имали смо најмање четири срчана удара у традицију. При чему се мисли на угрожавање архиве. Најгора је била око друге годишњице 2011. године, када нам је архива покрадена и продаје се и данас пресловљена у латиницу.

Није један добронамјеран пришао и рекао: Јесте ли ви нормални да још увијек имате само ћирилицу, кад нико жив, чак ни од Срба, не пише азбуком на интернету?

Е, па ми пишемо. И живимо са посљедицама.

ЉЊЏЂЋ

Ко је само пробао да буде досљедан у кориштењу азбуке, зна какав прогон и злостављања се мора претрпити. Колико си у старту ускраћен, чак не само код „странаца“ већ и у установама Српске. Они који нису ни пробали, жвакоре да претјерујемо.

Не само то, већ смо ми ти који заиста примамо батине због истраживачких и аналитичких текстова, који немају никакве везе са азбуком и Србима. Рођеном кичмом поплочавамо пут правној и извјештачкој пракси електронских медија. Док други глуме испоснике и грицукају туђинске или домаћи буџет, нас девета ко стигне.

На алфабетском пољу, радимо посао Института за српски језик, а у медијском простору дужност јавног сервиса.

Што крити да не служимо ником и једини се бринемо за дух заједнице дефинисане оснивањем Републике Српске. Ко се не слаже – ево нека докаже да није тако. Или нека се прихвати работе умјесто нас.

Ништа, а?

Духовни геноцид је грознији од физичког. Као, живи сте. А живе вас ждеру изнутра, попут уједених од осе потајнице.

Зато однедавно нудимо три нова тага:

Латиничење – прати феномен оних који не воле азбуку, али морају да је пишу јер им од фингирања њене употребе и хињења поштовања, зависи посао или каријера. Сами нам пробирају појмове, који по њиховом поданичко-полтроничном уму нису довољно достојни да се пишу српским писмом.

Пресловљено – они који у својим текстовима или саопштењима толико користе енглески, или неки други страни правопис, да се здраворазумском човјеку не исплати губити вријеме на транскрипцију у азбуку. А и забавно је за видјети.

Азбукоубиство – Текстови који указују на појединце и установе који намјерно настоје да заобиђу, искоријене, омаловаже или за употребу онемогуће једно од најбољих, ако не и најбоље алфабетско рјешење на свијету.

Преливоде коло воде

Пуно тога се промијенило за девет година. Много више није. Ко будно прати, највише га згрожава системска могућност да годинама, неки чак већину свог одраслог вијека, проведете као непријатељ Српске, а да већ наредног јутра постанете горљиви бранилац који, пишући латиницом, дијели лекције о српству.

Није то питање политике која ће се обрукати и понизити до крвавих кољена. Преживјети данас, како би се борила сутра.

Такви не крију шта су причали раније. Напротив. Они радо образлажу промјену става. Код нас су на цијени они, који су толико пута промијенили дрес, да ни сами себи више не вјерују кад изговоре како се зову.

Сви који мислите да сте заметнули траг у овом погледу, не сикирајте се.

Најебаћете.



7 КОМЕНТАРА

  1. Нека је са срећом.

    Оно што ја могу обећати, то је да зелени кад се буду питали неће заборавити Фронтал РС, не само због ћирилице, него и због много добрих ствари које су хтјели постићи оснивањем овог портала.
    Заједно ћемо ми то Дане урадити, Ниџо никад ријеч није погазио.

    Да се мало вратим у историју.

    Рецимо 2013 године је Фронтал толико био моћан, да је дословце могао утицати на резултат избора 2014 године.

    Тада сам овдје у коментарима предлагао да Фронтал буде портал који ће ићи својим зацртаним путем, али и чврсто стати уз нашу авангардну причу, односно, да буде екслузивни промотер заштите природних ресурса и здраве животне средине, чуда смо заједно могли направити, можемо и данас.

    Идеја снажне,безбједне,запослене, хумане национално и културно освјешћене Републике Српске,Републике која поштује друге и другачије,Републике која држи до владавине права, која баштини највише моралне вриједности и максимално поштује грађанских права, јесте заједничка црта и идеја Фронтала и ЗЕЛЕНИХ.

    Нажалост, тај лаком остварив сан, та идеја која има упориште у реалном програму још није остварена, али је зато данас једнако свјежа, као да је тек од ове године зачета.

    Имали смо историјску прилику прије пет година, у вријеме врхунца снаге Фронтала.

    Да је тада Дане пресјекао(предлагао сам), не би остао жал за пропуштеном историјском приликом, ОСНИВАЊЕМ АЛТЕРНАТИВЕ у јесен 2013 године,историјског момента који би из темеља промијенио Републику Српску после избора 2014 године.

    Наравно, ради се о организовању трећег блока, утицајни Фронтал, плус ЗЕЛЕНИ, плус Вукановић и остали, једнако моћна АЛТЕРНАТИВА у јако повољно историјско вријеме.

    Тада је народ искрено био разочаран у оба блока, а било је много популарних појединаца, идеја, партија и удружења које је требало окупити и пласирати народу једну културну, позитивну и на јасном програму засновану причу.

    Десило се што се десило, идемо даље.

    Разочаран је народ и данас, али од АЛТЕРНАТИВЕ осташе само доследни ЗЕЛЕНИ, сви остали се удаше.

    Данас се за алтернативу представљју политичке партијице које воде покварени прелетачевићи-ПАПЦИ, људи који су задњих година промијенили више партија и идеологија, него сиромашан чарапа,са једне стране, са друге стране имамо пар партијица које воде „својеглавци“.

    Вјероватно поштени људи,али они који хоће да „имају своје партије“, нема везе што те партије немају никакве шансе, баш због тога што баштине исту идеологију-причу као ВЕЛИКЕ партије из којих су отишли,неважно из ког разлога?

  2. Нека је са срећом, даће Бог да годинама и деценијама које су пред нама наставите са радом! Читам(о) вас и у Србији, добар глас се ипак далеко чује. Каже једна изворна песма из мог родног краја – „Благо оном’ ко за добро страда, тај никада умријети неће”. Упркос томе што парадоксално звучи, добро је док вас „деветају”, јер када лажови и лопови почну да хвале… Иста случај је и у Србији, нема много тзв. алтернативних медија који нису директно или индиректно везани за моћнике. За све промене је неопходно време, Јевреји су из Египта лутали 40 година како би робови нестали, а на њихово место ступили храбрији нараштаји. Истрајавајте у борби, водећи се бесмртном мишљу великог Његоша – „Нека буде борба непрестана, нека буде што бити не може – нек ад прождре, покоси сатана! На гробљу ће изнићи цвијеће за далеко неко покољење.”
    Срдачан поздрав уредницима и свим читаоцима Фронтал-а!

  3. Нека је са срећом, али бих ја ипак неке ствари промијенио.

    Фронтал је некад био много утицајнији, не само због добрих текстова и колумни, него и због ажурности уредника да објављује најактуелније теме, као и ажурности администратора који изгледа није сада способан да оцијени ко пише аргументоване коментаре, а ко иде ђоном и безобразлуком.

    Да администратор ради свој посао, ја на примјер никад не бих имао потребе да реагујем непримјерено. А понекад сам принуђен на то.

    Моје камење неће никад бити свезано.
    За сваки случај.

  4. Срећан рођендан (с малим закашњењем)!

    Живи били на многаја љета! Поздрав за уредништво и све коментаторе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *