Пројекције раста прихода од индиректних пореза за 2014. годину 1,9 одсто

Пројектована стопа раста прихода од индиректних пореза у БиХ у наредној години износи 1,9 одсто, у 2015. години 3,3 одсто, а у 2016. години 4,1 одсто, наводи Одјељење за макроекономску анализу Управе зе индиректно опорезивање БиХ. Веће стопе раста прихода су базиране првенствено на пројекцијама макроекономских показатеља, ефектима раста стопе опорезивања дувана, као и заустављања […]

субота, јун 15, 2013 / 11:19

Пројектована стопа раста прихода од индиректних пореза у БиХ у наредној години износи 1,9 одсто, у 2015. години 3,3 одсто, а у 2016. години 4,1 одсто, наводи Одјељење за макроекономску анализу Управе зе индиректно опорезивање БиХ.

Веће стопе раста прихода су базиране првенствено на пројекцијама макроекономских показатеља, ефектима раста стопе опорезивања дувана, као и заустављања негативних ефеката на приходе од царина због истека прелазног периода смањења царинских стопа на увезену робу поријеклом из ЕУ.

Међу ризицима за остварење пројектованих стопа раста ове врсте прихода је и континуирано повећање стопе посебне акцизе на цигарете у циљу достизања минималних стандарда ЕУ.

Планирано повећање стопа акциза на цигарете неминовно ће довести до даље ерозије потрошње и јачања црног тржишта дуванских производа и цигарета, упозорило је Одјељење за макроекономску анализу, додајући да би се ради сузбијања негативних ефеката требало приступити измјенама и допунама закона који третира стопе посебне акцизе на цигарете.

Према процјенама, процес хармонизације стопа посебне акцизе на цигарете, уколико се у међувремену не измијени закон у том дијелу, биће окончан у 2015. години, тако да се за 2016. годину планира задржавање истог нивоа потрошње цигарета и прихода од посебне акцизе на цигарете и дуванске производе из 2015. године.

Међу ефектима који имају утицаја на висине пројектованих прихода од индиректних пореза, наведени су ефекти уласка Хрватске у ЕУ, као и ефекти увођења диференциране стопе акцизе на пиво.

Управни одбор УИО је још раније предложио да би се, осим постојеће акцизе у износу од 0,20 КМ по литру, увела и виша стопа акцизе од 0,25 КМ за обвезнике чија годишња производња премашује 400.000 хектолитара.



Оставите одговор