Принципи

Захтеви једне од водећих политичких партија из Сарајева (СДА) да се прекомпонује етничко учешће Бошњака у заједничким органима те да они добију места према никада не верификованом попису из 1991. године јасно су у супротности са Уставом и основним принципима Дејтонског мировног споразума. У овом случају на сцени је врло снажан „боћни удар“ на основно […]

Захтеви једне од водећих политичких партија из Сарајева (СДА) да се прекомпонује етничко учешће Бошњака у заједничким органима те да они добију места према никада не верификованом попису из 1991. године јасно су у супротности са Уставом и основним принципима Дејтонског мировног споразума.

У овом случају на сцени је врло снажан „боћни удар“ на основно етничко право српског народа, а то је право на његов глас уз свим институцијама.

Сваки покушај да се објасни, покаже, докаже или представи право српског народа и Републике Српске да права која се траже нису измишљена нити су плод имагинација, већ су чврсто засована на већ виђеним и у пракси провереним решењима. Када се говори, например, о етничком гласању, диже се велика “дрека” из свих сарајевских кругова, а етнички принцип у политици је познат кроз целокупно изучавање политичке науке и праксе.

Под етничком групом се подразумевају народности, народи, националне мањине и нације као највиши облик организовања једног колективитета. Услови да би се нека групација нашла у нивоу једне од етничких група су: исто или слично порекло, језик, обичаји, традиција и низ других културноисторијских заједничких вредности. Ово је процес који траје и све нације у савременој историји су прошле кроз ове фазе.

Српски народ је свој национални идентитет заокружио још средином деветнаестог века и на тај начин се сврстао у групацију старих европских нација, по свим параметрима. За све то постоје докази у политичком организовању, културним и историјским споменицима, објектима верског определења тако да доказивање питања о српском националном идентитету није никакав проблем.

Проблем праве углавном они који би да мајоризују и централизују све што постоји, они који својатају туђе вредности и који себе сматрају рођеним господарима. Њима јасно треба да се каже да етнички принцип представља вредносне категорије а да Српска представља школски пример како се може организовати стабилан систем.

Процеси стварања вештачких нација на европском тлу су се увек завршавали неславно, тако да је етнички принцип постао кључни принцип мирног функционисања и заједничког живота више нација на једном континенту. Ако је то могуће између старих европских нација не види се ни једна препрека да се то дешава и између три народа на овом простору.

Етничко гласање је само мали инструмент заштите, а какви су услови требало би да се угради још неколико механизама заштите, како се према Српској не би оштрила пера али и нешто опасније.