Прича једног волонтера

Субота. Опасност за насеље у којем станујем у потпуности је прошла. Одлучила сам да се заједно са другарицом пријавим за волонтерски рад и бар једним дијелом као појединац, колико могу, помогнем угроженима. Након што смо оставиле донације у Црвеном Крсту, заједно са осталим волонтерима упутили смо се у Подгоричку улицу, насеље Дервиши. Оно што смо […]

понедељак, мај 19, 2014 / 01:29

Субота. Опасност за насеље у којем станујем у потпуности је прошла.

Одлучила сам да се заједно са другарицом пријавим за волонтерски рад и бар једним дијелом као појединац, колико могу, помогнем угроженима.

Након што смо оставиле донације у Црвеном Крсту, заједно са осталим волонтерима упутили смо се у Подгоричку улицу, насеље Дервиши. Оно што смо затекли, слободно могу да кажем да сам само на телевизији имала прилику да видим.

Зауставили смо се у кући господина Миланка Новковића, понудили помоћ, коју је са дозом неповјерења у двије младе дјевојке, прихватио. Призори као и на цијелом том подручју били су, ужасни.

Кућа је у потпуности уништена.

Природа је учинила своје.

Ствари су биле у блату које је остало након повлачења ријеке.

Другарица и ја смо се у невјерици погледале, узеле потребну опрему за рад и почеле чистити. Како је вријеме пролазило кућа је почела да личи на простор у којем како је чика Мијо рекао поново „ има наде за живљење“.

Након седам сати доброг рада, уз помоћ његових пријатеља успјели смо очистити и склонити на сигурно спашене ствари. Сада је потребно вријеме, воља и наравно незаобилазно, велика финансијска средства да се кућа поново обнови.

И поред свега што га је задесило, његово одушевљење нашом, да кажем малом помоћи није могао сакрити.

Рекао је : „ Соња ти си добар човјек“.

Хвала му на томе.

Невјероватно је, како и оваквој ситуацији код свих људи које сам срела, помогла колико сам могла, још постоји, оптимизам и вјера у боље дане.

Зато апелујем на све људе који су у могућности да помогну на било који начин, урадите то, а људи, они ће вам се одужити, макар и једном реченицом која може да вас расплаче и да схватите да ваше добро дјело некоме значи много више.

Соња Анђелић



Оставите одговор