Представљање књижевне награде "Златна сова"

У на штанду РС представљена је књижевна награда "Златна сова",  као и  књига "Предшколски програм и дјечији развој" у издању Завода за уџбенике и наставна средства из Источног Сарајева. О значају награде "Златна сова" говорили су: Анђелко Анушић, Раде Ристовић, проф. др Сања Мацура и Ранко Рисојевић.

четвртак, октобар 26, 2017 / 09:58

Раде Ристовић, директор Завода, казао је да је циљ "Златне сове" био да се привуче пажња свих који пишу у Републици Српској, како би енергија и дјела која имамо и публиковала. "Награда ‘Златна сова’ је означила велики помак свему ономе што се зове књижевност" истакао је Рисовић.

Сања Мацура је казала да је ова награда врло важна у културолошком смислу јер се додјељује за најбољи необјављен роман. "Ова наша породица броји 15 романа и изузетно гласно се чуло за ‘Златну сову’ што нам много значи. Истакла је да није било тешко донсоити одлуке у жирију када иза романа стоје рецензенти и изадавачке куће, посебно дајући значај броју читалаца наспрам тиража дјела.

Према ријечима Ранка Рисојевића, сваки књижевник се труди да у току живота остави неки траг: "’Златна сова’ је дошла као дар са неба онима који пишу у тишини и самоћи, и то је велика прилика за оне који пишу романе."

Анђелко Анушић је рекао да је важно да писци пишу, јер чим писци престану да пишу престаје и књижевност, истичући да књижевност посједује најбоље архиве.

О књизи Наташе Цвијановић "Предшколски програм и дјечији развој" говорили су  проф. др Перо Спасојевић, проф. Јасмина Клеменовић и аутор.

Јасмина Клеменовић је истакла је да је ова књига значајна за  праксу и да је највредније што је усмјерена и на дјецу и на родитеље. Посебан заначај има рана фаза развоја дјетета и сарадња родитеља, казала је Клеменовићева, додајући да је неопходна модернизација школства.

Говорећи о књизи, професор Спасојевић је истакао да наша средина није наклоњена нашој дјеци и да постоји недостатак предшколских капацитета у Републици Српској. "На нашој дјеци почива будућност, и од онога што учинимо за њих  зависи и наша будућност. Препознавање онога најбољег у дјеци и развој тих потенцијала је најважнији циљ",  казао је Спасојевић.

Наташа Цвијановић је казала да идеја о писању књиге сеже 25 година уназад, и да је она посвећена свој дјеци која су је инспирисала и у чијем одгоју је учествовала током рада у вртићима, као и властитој дјеци. Истакла је да је посебно значајно да дијете буде укључено у вртић и друге програме.

"Утицај породице је доминантан и зато породицу треба усмјеравати на већу сарадњу", казала је Цвијановићева и истакла да ниједан вртић не може сам успјешно развијати дијете без сарадње са породицом.

 "Историја српске књижевности, Реализам 1 и 2" Милорада Јеврића

 У 12.30 на штанду РС је промовисана књига Милорада Јеврића "Историја српске књижевности, Реализам 1 и 2" у издању "Бесједе" из Бањалуке.

О књизи су говорили: проф.др Ненад Новаковић и аутор.

Новаковић је истакао да ова књига помјера границе српског реализма у период од два вијека и просторе Македоније, Републике Српске те Хрватске и Дубровника, што је посебно значајно јер показује да је српска књижевност присутна и код других народа.

"Ова књига је комплетно и заокружено дјело из историје српског реализма које ће бити од велике користи будућим истраживачима српског реализма", казао је Новаковић.

Аутор је истакао да је заначај ове књиге у томе што што је то прва историја реализма код нас и да се нада да ће бити од користи студентима на српским универзитетима а и шире.

"Захваљујем издавачима Филозофском факултету у Косовској Митровици и издавачкој кући ‘Бесједа’ Ненада Новаковића, који су препознали значај овог дјела", казао је Јеврић.

 Промоција издања Матичне библиотеке из Источног Сарајева

Промоција издања матичне библиотеке из Источног Сарајева почела је пјесмом Горана Врачара, коју је пјесник сам казао, а потом је о његовој књизи "Српска", збирци родољубиве поезије, говорио Саша Кнежевић. Критичар Кнежевић је прво рекао да нема веће и јаче љубави од љубави према својој земљи. У даљем излагању, уз поређење Врачара и Ракића нагласио је да би и други пјесници требало да се чешће враћају родољубивој поезији.

Књига Горана Врачара "Српска" на овом сајму представљена је само као звучно издање. Кнежевић је предложио да матична библиотека убудуће чешће објављује звучна и штампана издања заједно, не само да би се сачувао глас пјесника него и да публика може да га чује како своју поезију говори.

Саша Кнежевић је публици потом представио књигу "Рука анђела" Жељка Пржуља. Роман говори о Првом свјетском рату и објављен је у два тома у издању Матичне библиотеке из Источног Сарајева.

Маријана Петронић је сама представљала своју књигу "Приче о дјеци и крилима". Не инстистирајући на поучности, на поудучавању, него на учењу. О књизи Маријане Петронић огласио се и пјесник Горан Врачар, који је рекао да ово није књига о црвенкапицама и сњежаницама, него се овдје ради о живој дјеци и њиховим жељама и проблемима.

На крају промоције издања Матичне библиотеке Источно Сарајево говорила је Љиља Кнежевић, директорка Библиотеке. Она је похвалила и дјела и писце и исказала радост што са њима сарађује, а у наставку је посебно говорила о књизи дјечије поезије Маријане Петронић, па потом о дјеци која долазе у њену  библиотеку.

Монографија "Херцеговачки корпус"

У 14 сати на штанду РС је представљена Монографија "Херцеговачки корпус", у издању СПКД "Просвјета" из Билеће.

О књизи су говорили генерал Радован Грубач, некадашњи командант Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске и пуковник др Неђељко Попара.

Херцеговачки корпус је био јединица у саставу Војске Републике Српске, која је током грађанског рата у БиХ 1992-1995. била организована на простору Источне и Старе Херцеговине са циљем одбране Републике Српске.

Генерал Грубач је истакао да је ова књига, која је писана готово девет година, својеврстан споменик онима који су пали бранећи Херцеговину и Републику Српску, те да они који су је писали нису жељели да се продаје већ да буде поклањана.

Он је подсјетио да је Херцеговачки корпус као дио Војске Републике Српске настао у мају 1992. године и да је у почетку бројао 4.600 бораца, а до јесени те године израстао у формацију од 24.000 бораца.

"Рат смо завршили са 18.500 бораца", рекао је Грубач.

Корпус је био организован у бригаде, са укупно осам бригада, а од тога двије моторизоване, тро пјешадијске и три лаке, три артиљеријска пука,  више самосталних батаљона, дивизона, чета и одреда.

Генерал Грубач је нагласио да је овај корпус извео јединствену одбрамбену операцију која је трајала од почетка до краја рата, а у оквиру које је вођено безброј борби и бојева.

"Корпус је сем тога извео три нападне операције, прву у јесен 1992. године на Сутјесци и Зеленгори ради спајања Источне и Старе Херцеговине, другу 1993. ради спајања Херцеговине и Сарајевско-романијске регије у рејону Трнова, Трескавице, Јахорине и Игмана, и трећу прољеће 1994. године код Горажда ради спајања Херцеговине са Србијом", казао је Грубач.

"Спровели смо 1995. године и јединствен оперативни маневар ради спречавања јединица Хрватске војске да у току оперције `Олуја` заузму и Херцеговину. Није отет ни камен земље херцеговачке, а у Херцеговини се камењем броји земља", истакао је Грубач.

Он је оцијенио да је веома значајно што је књига са оваквим садржајем угледала свјетло дана и најавио да ће у наредном времену бити издате и књиге о појединим бригадама које су биле у саставу Корпуса.

Пуковник Неђељко Попара истакао је да је одлучено да у изради књиге учествује петнаестак непосредих учесника одбране Херцеговине да би ово дјело било што вјеродостојније и документ за сва времена.

 "Издали смо књигу поводом 140 година од Херцеговачког устанка и 20 година од настанка Републике Српске да бисмо одали почаст свим Херцеговцима којима је слобода и отаџбина била највећи завјет и светиња", казао је Попара. 

 "Напор БиХ за ослобођење и уједињење" Пере Слијепчевића

 На промоцији књиге "Напор БиХ за ослобођење и уједињење", коју је приредио Перо Слијепчевић са сарадницима, а објављена је ове године у издању Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске, говорили  су Љиља Петровић-Зечић, директорица НУБРС, проф. др Борис Милосављевић, проф. др Боривоје Милошевић и проф. др Милош Ковић.

Љиља Петровић-Зечић је говорила прво о сарадњи Балканолошког института и НУБРС, до које је дошло захваљујући Душану Батаковићу. Послије потписивања протокола о сарадњи двије институције из Србије и Српске покојни Батаковић је предговор о овој кнјизи предао издавачу непосредно пред смрт.

Проф. Милосављевић је рекао да је Батаковићев предговор толико значајан у овом времену да би се могло казати да је ријеч о двије књиге:  Батаковићевој и књизи коју је приредио Перо Слијепчевић.

Проф. Милошевић је рекао да је Перо Слијепчевић овом књигом, поред тог њеног значаја за историју Срба у БиХ, помогао и настојањима демистификације прича о западној цивилизацији као предности БиХ.

Проф. Ковић је прво нагласио изразити смисао покојног Батаковића за цјеловитост историје Срба, дакле и Срба у Србији и Срба у БиХ и Срба у Црној гори и свуда гдје Срба има. Примијетивши да се злочини над Србима понављају у сваком сљедећем рату на истим мјестима и на исти начин.  Проф. Ковић је прозвао Српске историчаре, публицисте и књижевнике: "Где су нам књиге о овом последњем рату у Хрватској, у БиХ, у Србији?"

Овој промоцији у сали "Иво Андрић" присуствовали су Миодраг Линта, предсједник Савеза Срба из региона, и Млађен Цицовић, директор Представништва Републике Српске у Србији.



Оставите одговор