Празник рада и дебелог ‘лада

У свијету се данас обиљежава Међународни празник рада, установљен као знак сјећања на припаднике радничког покрета у Чикагу који су 1. маја 1886. године ступили у штрајк захтјевајући боље услове рада. Тог дана више десетина хиљада чикакшких радника протестовало је тражећи хуманије услове рада, веће наднице и скраћење радног времена. Протести су убрзо прешли у […]

недеља, мај 1, 2011 / 10:33

У свијету се данас обиљежава Међународни празник рада, установљен као знак сјећања на припаднике радничког покрета у Чикагу који су 1. маја 1886. године ступили у штрајк захтјевајући боље услове рада.

Тог дана више десетина хиљада чикакшких радника протестовало је тражећи хуманије услове рада, веће наднице и скраћење радног времена. Протести су убрзо прешли у немире, а полиција је у растјеривању демонстраната употребљавала грубу силу и ватрено оружје.

Епилог тог чикашког 1. маја 1886. године јесте на десетине мртвих и повријеђених.

Први мај, као празник, свој корјен има у одлуци водећих америчких синдиката да, инспирисани побједом својих канадских другова 1884. године захтјевају доношење закона којим би се установило максимално осмочасовно дневно радно време.

Тај је закон требало да буде донесен до 1. маја 1886. године. Када се то није догодило, дошло је до великог штрајка у САД, а у Чикагу и до крвавих нереда.

Од тада се у САД, а касније и у свим земљама свијета, Међународни празник рада обиљежавао великим парадама и демонстрацијама, које су најчешће организовали социјалистички, комунистички, анархистички и други лијево оријентисани покрети.

Одлуком Друге интернационале из 1889. године 1. мај је успостављен као Међунардони празник рада.

Први мај као међународни празник рада на просторима бивше Југославије, као званични државни празник почео се славити послије Другог свјетског рата, доласком комуниста на власт. Међународни празник рада прославља се на бројним излетиштима и у туристичким центрима Републике Српске уз роштиљ, пиће и музику.

У Бањалуци ће данас, поводом 1. маја, бити одржана сједница Генералног вијећа и Предсједништва Савеза синдиката Републике Српске са које ће, како је најављено, бити упућени првомајски захтјеви и упозорења Влади РС, Унији удружења послодаваца, те цијелој пословној заједници о актуелном тешком економско-социјалном положају радника, посебно радника у привреди, те о угрожености радничких и синдикалних права у РС.

Честитку поводом 1. маја – Међународног празника рада представницима синдиката и радницима упутили су, између осталих, предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић, предсједник РС Милорад Додик, предсједник Владе РС Александар Џомбић и министар рада и борачко инвалидске заштите РС Петар Ђокић.

Радмановић је истакао да су највећу цијену глобалне економске кризе у свијету и БиХ платили радници и да је зато обавеза свих представника извршне власти на свим нивоима да учине све да би негативне посљедице кризе биле смањене и ублажене. Он је изразио наду да се БиХ налази на почетку новог економског опоравка, у коме ће доћи до оживљавања производње, отварања нових радних мјеста, смањења незапослености и побољшања укупног економског и социјалног положаја радника у Републици Српској и БиХ.

Предсједник Српске је нагласио да су у условима свјетске еконoмске и финансијске кризе, која је негативно утицала и на прилике у друштву, сачувана економска и социјална стабилност и редовност исплата пензија и плата у јавном сектору, те да ће институције Српске чиниће све да, у дијалогу са представницима синдиката и послодаваца, сачувају што већи број радних мјеста, побољшају положај радника и створе услове за ново запошљавање, нарочито покретањем и реализацијом већих инфраструктурних пројеката.

Премијер Џомбић је истакао да ће Влада РС и даље истрајно радити на јачању привреде и свих потенцијала Српске, с циљем унапређења укупног економског развоја и побољшања стандарда свих грађана, као и да ће активности у наредном периоду бити интензивиране и усмјерене на даљу реализацију пројеката из Развојног програма РС, отварање нових радних мјеста и проналажење рјешења за ублажавање посљедица економске кризе.



Оставите одговор