Повратак прогоњене игре: Бијели зечеви и јајаста лопта у Бањој Луци

Прича о првој утакмици рагбија 13 у Бањој Луци након 1953. прошла је мимо нас, али нас је постидило то што смо о њој чули нешто чак на сајту угледног британског листа Гардијан.

недеља, август 5, 2012 / 13:28

Зато се сад "перемо", уз наду да не може бити касно представити млади бањолучки рагби клуб Вајт ребитс (Бијели зечеви) који су почетком јула одиграли ревијални меч са Црвеном Звездом. То је био први меч рагбија 13 након 1953. када су у Бањој Луци играли репрезентација Југославије и Француске.

Не држите нас за датум, на сајту Гардијана пише да је у питању 1961. Изненадило нас је што се ту уопште спомиње "стари отомански град у српској енклави у БиХ".

Одмах треба разјаснити, има више врста рагбија. Ова о којој говоримо није она у свијету популарна у којој доминирају Новозеланђани, Аустралијанци, Енглези и остали.  Енглеској као колијевци савремених спортова са лоптом свако село је имало неку своју сличну игру, па су се развила посебна правила. Сви спортови су се звали фудбал, а данашњи фудбал му је украо име. Развило се мноштво кодова исте игре, рецимо галски фудбал у Ирској (познаћете га по сулудом трчању и набијању лопте из руке у гол) или у у Аустралији (аустралијски фудбал је најпопуларнији спорт ове земље, и "нема везе" са рагбијем, познаћете га по овалном терену).

Углавном, рагби са неким заједничким договореним правилима настаје почетком 19. вијека (1820 -те) а до 1895 махом су клубови са сјевера Енглеске били шампиони и привлачили публику. Почели су и својим играчима да плаћају накнаде за изгубљене дневнице које нису примали када би играли утакмице. То су клубови са југа видјели као атак на аматеризам. Будући да су са југа махом универзитетски и грађани средње класе били у спорту, нису разумјели радничку муку и потребу да им се надокнади дневница коју нису добили јер су умјесто на послу били на стадиону. Долази до подјеле, након које сјеверни клубови праве своју федерацију, долази до измјене правила и броја играча на терену, а као одговор са југа уводе се строга правила федерације по којим играчи 15- нису смјели ни разговарати са конкуренцијом, јер би слиједила доживотна суспензија.

Рагби 13 остаје у кутији, само на сјеверу, југ успијева за издејствује да ова верзија игре буде избачена из школа, да се не игра у војсци. Школованији играчи 15 -ке су имали прилике да више путују по свијету и да популаришу игру… Но, да ствар изгледа преозбиљно, треба рећи да је рагби 15 федерација у Француској за вријеме Њемачке управе опањкала играче 13-ке као британске шпијуне, након чега су многи стријељани.

Све је стало када је рагби професионализам је био дозвољен, па је сукоб постао излишан, мада и данас постоје варнице.

Да не дужимо, прогоњени рагби је стигао у Бању Луку. Лакши је за учење, јер има једноставнија правила (због тога се брже ширио па су га сузбијали), па ћемо видјети да ли може да надокнади године тешке историје.

Питали смо момке који су пионири рагбија 13, откуд интересовање за рагби, и како се прима код нас.

Сретен Зец: Као прво рагби сам почео да тренирам сасвим случајно. Прије три године сам ходајући Филозофским факултетом у Београду видио плакат да се позивају заинтересовани на тренинге рагбија. Одмах сам назвао број који је био на плакату да се информишем о условима, тј. шта је потребно, ко може да тренира итд., углавном било ми је битно да је бесплатно и да се тренира несто. Први тренинг је био у сриједу а у недељу исте седмице већ се играла прва утакмица, на коју сам отишао и играо као прва замјена, јер су лику кога сам замијенио сломили ногу послије 10 минута од почетка утакмице. Успут речено то је био и једини лом за 3 године мог играња, да не мислите да је то свакодневна појава, додуше није ни ријетка.

Прва утакмица је та која вас одреди за рагби, хоћу рећи или одустанете или вам се рагби увуче под кожу. То је што се мене тиче, а остале вјероватно привуче срце, тј. то је 100 % мушка игра пуна динамике и са много контакта.

Његош Томић: Као и тренер и ја сам сасвим случајно почео тренирати рагби. На вратима студентског дома сам угледао плакат и одмах назвао. Привукло ме је то што је упис био бесплатан и што је тај спорт доста непознат у нашим крајевима. На првим тренинзима било нас је неколико момака, углавном студената, да би тај број растао током четири мјесеца на око двадесет, што је сасвим довољно за једну солидну екипу. Важно је истаћи и тимски дух тј. јединство које је владало цијело то вријеме. Стекао сам јако добре другаре и то ми је много важно, сигурно је да се не може тренирати са манекенима, рагби то онемогућава. Најдражи тренутак је утакмица са Црвеном Звездом и један од најпоноснијих у мом животу. Дали смо све од себе и борили се срцем што се могло видјети на утакмици.

Медијски смо и више него добро пропраћени, што нас је изненадило, ало и дало додатни подстицај да радимо и да се докажемо. Много сам поносан на чињеницу да сам дио нечег што се рађа и што ће сигурно у будућности, ако буде вјере, донијети много добре резултате и окупити јако добре људе. Позивамо и вас са Фронтала да нам се придружите!

Сретен Зец: Што се тиче услова, тренирамо у парку Младен Стојановић, па сами просудите. Једини клуб сачињен од интелектуалаца, све студенти и момци са дипломом, без ичега, а ријетко да се деси да неко прескочи тренинг. Циљеви су формирање лиге РС и студентске лиге. Тренутно тренирам момке у Новом Граду, мом граду. Формирање лиге нам је приоритет јер онда можемо да наступамо и као репрезентација РС, што ће да утиче и на квалитет рагбија код нас. Можете очекивати још утакмица већ од јесени.

Разлике у правилима?

Сретен Зец: Постије двије врсте рагбија: 15 и 13, према броју играча који играју. Правила су различита а самим тим скроз другачија концепција игре. Укратко за 13, свака екипа има 6 напада да постигне есеј (погодак од 4 поена који се остварује кад се лопта руком спусти на земљу у поље 5 м од корнер линије), лопта се не баца напријед већ само уназад. Играч кад се руши не смије се хватати за врат и главу. Најосновније!

Имате и са ким играти у ближем окружењу?

У Србији има тренутно 10 тимова и јос су неки у оснивању, а код нас је тренутно у оснивању рагби клуб у Новом Граду. У Србији је ове године одиграна и јуниорска лига. Од следеће године играмо у другој лиги Србије, а требала би да буде и лига РС јер су потребна 3 тима.

Послије меча са Звездом порасло је нагло интересовање за рагби, јер је доста људи питало да тренира, па ћемо да видимо од септембра шта ће да буде, јер се тад настављају тренинзи. С друге стране, људи питају кад ће наредна утакмица да гледају, они што се гледали и они што су чули да је била.

ragni 13 rugby league rugby union ragbi 15 white rabbits



Оставите одговор