Поводом засједања НСРС: Ко има право на законе, порезе и луксуз?

Без обзира што се не може рећи да је политичка елита у Србији ишта више далековида и способна од оне у Републици Српској, ипак се, с времена на вријеме, у скупштинској процедури нађе понеки закон, који би одговарао овим прерогативима. Пише: Милан Бурсаћ Измjенама Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара, у Србији […]

уторак, мај 5, 2009 / 18:05

Без обзира што се не може рећи да је политичка елита у Србији ишта више далековида и способна од оне у Републици Српској, ипак се, с времена на вријеме, у скупштинској процедури нађе понеки закон, који би одговарао овим прерогативима.

Пише: Милан Бурсаћ

Измjенама Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара, у Србији ће се повећати порези на луксузне аутомобиле, чамце и ваздухоплове.

Возила с мотором запремине веће од 2.000 кубних центиметара биће додатно опорезована. Власници аутомобила с мотором запремине од 2.000 до 2.500 кубика годишње ће плаћати 37.000 динара (762 КМ), с мотором запремине од 2.500 до 3.000 кубика накнада ће износити 75.000 динара (1.545 КМ), а за возила са моторм запремине веће од 3.000 кубика – луксузне џипове и сличне аутомобиле, 155.000 динара (3.194 КМ).

При томе, порез на моторна возила која користе предузећа, биће изједначен с порезом који плаћају грађани.

За мотоцикле запремине мотора од 250 до 500 кубика, плаћаће се годишњи порез од 2.500 динара (51 КМ), од 500 до 750 кубика 4.995 динара (102 КМ), од 750 до 1.100 кубика 12.495 динара (257 КМ), а преко 1.100 кубика порез је 31.230 динара (643 КМ).

За јахту од 15 и више метара порез ће износити од 108.830 (2.242 КМ) до 494.660 динара (10.194 КМ), за ваздухоплове до 2,2 милиона динара (45.339 КМ).

Новим прописима предвиђају се и дажбине које нису претјерано битне за економски бољитак, изузев за благодети буџетских корисника, јер је јасно да њима власт на сваки начин настоји да попуни празнине које настају неуједначеном и безидејном економском политиком.

Тако су уведени и додатни намети на наоружaње, коришћењe мобилних телефона, те је предвиђено опорезивање по већој стопи прихода од капитала, ауторских права, права индустријске својине, а приходи од дивиденди опорезоваће се по стопи од 16 одсто.

У Републици Српској се већ мјесецима муче око закона који би опорезовао вишак стамбеног простора, који упорно стопирају интересне групе којима то најмање одговара. Наравно, ријеч је о посједницима више стотина, па и хиљада квадрата стамбеног и пословног простора, који и имају највише утицаја на друштво.

Ипак, требали би се у расправу о опорезивању вишка простора укључити и сви посједници станова, будући да плаћање вишка стамбеног простора на први стан, није стандард ни у једној разумној демократији.

Што се потеза власти у Србији тиче, најзанимљивији је овај порез на луксузне аутомобиле. Он погађа највећи број људи, а самим тим обезбјеђује и највеће приходе држави. Србија се, као и РС, штедње сјетила већ када је добрано касно да се анулирају ефекти економског краха увезеног из САД и ЕУ, али овакав закон је и више него потребан РС.

Дисциплиновањем ширих народних маса да одустају од аутомобила велике кубикаже, земља дугорочно штеди и то на више фронтова. Како на обичном финансијском, аванзујући од смањене потрошње нафтних деривата које једино можемо увозити, тако и на еколошком. Врло је битно почети развијати еколошку свијест кроз економску призму, прије свега зато што је наша једина опипљива перспектива у извозном смислу (осим чистих сировина и електричне енергије) производња (здраве) хране.

Србији овај закон може донијети само позитивне ефекте, будући да њена рудиментирана, а сада и потпуно лиценцна производња аутомобила, нема у понуди лимузине чија кубикажа подлијеже овој врсти опорезивања.

И ту долазимо до кључног питања: чему служе закони и порези, а поготово ко има право да одређује шта је луксуз?

У случају да Србија има значајна налазишта нафте или земног гаса, те жели да ојача аутомобилску и енергетску индустрију, сигурно не би доносила овакве законе. Код нас се већ одавно губи из вида чему Народна скупштина уопште служи.

Законе које доносимо не провјеравамо, не унапређујемо, а понајчешће ни не проводимо. Типичан примјер за то је увођење закона о обавезно упаљеним свјетлима на аутомобилу. Тај концепт, чак са фабрички подешеним свјетлима која се не могу искључити, увеле су земље које географски захватају територију склону "поларној ноћи", односно недостатку свјетла у току те сезоне.

То свакако има своју логику у Шведској, Норвешкој или Канади; али је код нас закон протурен инерцијом, по узору на ЕУ. Нешто што се сажима у пословицу: "Видјела жаба да се коњ поткива, па и она дигла ногу".

Нико нас још од надлежних органа није извјестио о томе да су провели истраживање, колико је од увођења овог закона смањен број саобраћајних несрећа, како знају да је то баш због тога; и да ли је то у сразмјери са већом количином горива, акумулатора или сијалица, које је на годишњем нивоу становништво принуђено потрошити. А потрошња је евидентна и из личног искуства.

Из разлога што им рачуница није била одговарајућа, неке земље су увеле само сезонску обавезу непрестано упаљених фарова, а која почиње у јесењем периоду и траје до прољећа.

Овде, наравно, није ствар у томе да ли је закон о обавезним свјетлима током дана користан или није, већ да немамо механизме који било који нови закон провјеравају, а затим дају приједлоге за његово побољшање или укидање.

Тако у свим модерним легислативама редовно каснимо за Србијом и Хрватском, најчешће и несвјесни како су ти закони ријешени у земљама које су биле инспиратори за законодавство наших сусједа. Код нас још увијек нема великих и у црно уоквирених здравствених упозорења на дуванским производима, кабловске телевизије емитују порно филмове без изакаквог скремблера који би из гледалишта искључио до касно будну дјецу, те је карактеристично да су све естрадне хороскопџије, пророци, гатаре и врачаре, након што им је рад забрањен у Србији, похрлили на наше тржиште. О квизовима гдје вам узимају паре без укључења у програм, што је заправо игра на срећу, овдје није ни вриједно говорити.

За примјеном рјешења одавно одомаћених у комшилуку, посежемо тек када домаће политичке жабе, коначно увиде да је вријеме да се продају под становнике ергела.

Као што су "крунисана краљица међу пророцима" Клеопатра или Милан Тарот, нашли своје ухљебљење у овдашњем медијском простору, тако и разни мутни бизнисмени долазе да остваре високе профите у атмосфери шупљих закона и веома растегљивог појма луксуза. Поготово оног подложног опорезивању.

Можда је баш због рупа широког профила, које се дају наћи у нашим законима, власник МПЦ Холдинга, Петар Матић, ових дана био у Сарајеву. У питању је један од најмистериознијих бизнисмена, о којем се у Србији јако мало зна, а репортер Фронтал.РС га је примјетио 05. маја у ћевапџиници Галатасарај код Тарика Хоџића.

Довољно је да имате једва мало супстанцијалнији банковни рачун, и ви сте у нашој земљи већ заштићени попут великих панди или бијелих медвједа. Стога је најакутнија потреба да се у јавности развије свијест да грађани могу утицати на рад својих изабраних представника, јер је крајње вријеме да исти осјете народни гњев на сопственој кожи.

Неопходно је у што краћем року почети обрачун са лопужама које се скривају иза скупих одијела и актн-ташни, чији криминал је много мање ризичан и захтијеван од једног осредњег провалника. Док потоњи мора бринути о вишеструком броју непознатих, те доносити кључне одлуке у трептају ока, ова врста много штетнијих криминалаца, своје ухљебљење рјешава простим додавањем нула на испоручену фактуру која се исплаћује из буџета.

Мора нам се најприје објаснити како пепељаре, чивилуци или канцеларијске столице, могу коштати буџет у четворознаменкастим износима; а онда ће услиједити и тежи дио. Онај који се од множине артикала и величине бројки, да узидати у аутопутеве, електране, административне зграде, разне државно спонзорисане фестивале и "културне" догађаје…

Доказ да је то могуће и у много богатијим земљама, гдје порески обвезници тешко и да могу осјетити неки већи мањак од расипништва њихових изабраних представника, ових дана стиже из Велике Британије.

У јавност је процурила чињеница, да становници Вестминстера књиже велике издатке на најразличитије потребе свог политичког живота, а које падају на терет буџета.

Тако су на терет британских пореских обвезника пали дугачки спискови, на којима су се нашли плазма телевизори, роштиљи, одржавање базена, тоалет папир, и готово језиво много народних посланика који су државним новцем себи куповали, сређивали или дограђивали стамбене јединице.

У условима гдје су се све режимске полуге укључиле у запијевање о тзв. "глобалној економској кризи", британско јавно мнење то више није могло подносити. Због тога се више од 20 народних представника, без обзира што формално нису прекршили закон, били принуђени да се обавежу како ће из својих личних извора, држави вратити те више него издашне бројке. То је услиједило само након 24 часа од позива који им је јавно упутио надлежни поглавица.

Дакле, данас поново засиједа Народна скупштина Републике Српске, крајње је вријеме да провјеримо можемо ли и ми на сличан начин утицати на наше изабране представнике?



Оставите одговор