Повластице за Калдеру: Влада гарантује трговину струјом прије изградње електрана

Концесионо предузеће Хидроелектране (ХЕ) Бистрица из Фоче касни са градњом малих хидроелектрана на ријекама Бистрица и Јањина. Пише: Центар за истраживачко новинарство Калдера компани из Лакташа, већински власник овог предузећа, не успијева наћи новац за инвестицију, а Влада Републике Српске (РС) не раскида концесиони уговор, већ им продужава рок за градњу и даје друге повластице. […]

четвртак, август 2, 2012 / 07:36

Концесионо предузеће Хидроелектране (ХЕ) Бистрица из Фоче касни са градњом малих хидроелектрана на ријекама Бистрица и Јањина.

Пише: Центар за истраживачко новинарство

Калдера компани из Лакташа, већински власник овог предузећа, не успијева наћи новац за инвестицију, а Влада Републике Српске (РС) не раскида концесиони уговор, већ им продужава рок за градњу и даје друге повластице.

Планирана је изградња четири мале хидроелектране на ријечном сливу који је, према наводима надлежних институција РС-а, један од енергетски најзначајнијих водотока на Балкану. Концесија за градњу ових хидроелектрана је 2006. године додијељена Електродистрибуцији Пале, предузећу за пренос електричне енергије које послује у саставу владине компаније Електропривреде РС. Пројект је процијењен на 106 милиона КМ, а представници концесионара тада су рекли да је новац за ову инвестицију обезбијеђен.

Двије године касније, у поодмаклој фази припрема за градњу, Влада је 90 посто концесионих права уступила приватном предузећу из Лакташа. Овакав потез је оправдан одлуком Електропривреде РС-а да неће улагати у мале хидроелектране, снаге до 20 мегавата.

Међутим, новинари Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) из Сарајева су открили да ова одлука није примјењена на друга предузећа из састава Електропривреде РС-а. Наиме, она су задржала концесије и наставила сама радити на припремама за градњу малих хидроелектрана. Влада РС-а је једном од њих прошле године чак дозволила задужење од 100 милиона КМ за изградњу хидроелектране на ријеци Босни.

Од Електродистрибуције до Калдере

Према концесионом уговору који је у аугусту 2006. године потписала са Министарством индустрије, енергије и рударства РС-а, Електродистрибуција је требала градити три хидроелектране на ријеци Бистрици и једну на ријеци Јањини.

Истраживања Електропривреде РС-а су показала да је градња ових хидроелектрана исплатива. Према тренутној просјечној цијени електричне енергије, ове четири електране би могле произвести електричну енергију у вриједности од око 19,5 милиона КМ годишње. Дакле за 30 година, колико траје период концесије, концесионар може остварити приход од пола милијарде КМ.

Електродистрибуција Пале се уговором обавезала да ће до 2007. године кренути са изградњом, али се то није десило.

Након потписивања уговора предузеће је платило концесиону накнаду и приложило гаранције за извођење радова у износу од око 1,1 милион КМ.

До краја 2006. године је расписан и тендер за израду урбанистичке и техничке документације. Тај посао су добили бањалучко предузеће Пројект и њемачко Кребс унд Кифер Интернешнал ГмбХ & Цо. Документација је Електродистрибуцију коштала готово пет милиона КМ.

Већински власници Пројекта су Мирослав Вујатовић – бивши директор Урбанистичког завода РС-а, Борко Ђурић – предсједник Привредне коморе РС-а и Миленко Чичић – власник Калдере.

Прије него су пројектанти испоручили документацију Електродистрибуцији, Чичић је у марту 2008. године упутио предузећу са Пала писмо намјере у којем је понудио да Калдера постане њихов партнер, са удјелом од 90 посто власништва у концесионом предузећу.

Из писма је видљиво да је Чичић био упознат са роковима, гаранцијама, висином улагања и осталим подацима из концесионог уговора, иако уговор, према тумачењу надлежних институција РС-а, није јавни документ. Власник Калдере до података из уговора могао је доћи посредством предузећа Пројект чији је сувласник.

Чичић је члан Савеза независних социјалдемократа (СНСД) и пријатељ тадашњег предсједника Владе РС-а и лидера ове странке Милорада Додика.

Кршење концесионог уговора

Љубимир Мрда, директор Електродистрибуције, каже за ЦИН да је управа Електродистрибуције у то вријеме знала да неће моћи финансирати пројект. Међутим, у извјештају Надзорног одбора овог предузећа из јула 2008. године наводи се да су средства за финансирање хидроелектрана обезбијеђена из властитих извора и кредита.

Но, Елекстродистрибуција је прихватила понуду Калдере, а потом су то учинили и Електропривреда, Министарство и Влада РС-а. Они су тиме прекршили концесиони уговор у којем се наведи да се концесиона права прије изградње хидроелектрана не могу пренијети на другог и да нови концесионар не може имати већа права од претходног.

Предраг Ашкрабић, предсједник Комисије за концесије РС-а, каже да концесиони уговор није закон: "Када би се тако чврсто држали, никада се не би ништа ни урадило."

Други потенцијални понуђачи нису ни могли знати да Електродистрибуција тражи стратешког партнера, јер ово предузеће није расписало јавни позив за избор. Мрда објашњава да тада нису имали законску обавезу да расписују јавни позив.

Електродистрибуција је у марту 2008. године основала концесионо предузеће ХЕ Бистрица у које је до тада уложила 7,5 милиона КМ у документацији и новцу. Према уговору о куповини удјела ХЕ Бистрица, Калдера је у року од три мјесеца морала Електродистрибуцији уплатити 90 посто тог износа, односно 6,8 милиона КМ.

Два и по мјесеца након потписивања уговора Калдера је добила кредит од Владине Инвестиционо- развојне банке РС-а од 5 милиона КМ. Међутим, она је удио у концесионој компанији откупила тек крајем прошле године.

У разговору за ЦИН Мрда каже да је концесиони уговор пребачен са Електродистрибуције на Калдеру и због тога што је Електропривреда РС-а донијела одлуку да неће улагати у хидроелектране снаге до 20 мегавата. Међутим, Електропривреда је ову одлуку донијела девет дана након што је Комисија за концесије РС-а дала сагласност Калдери да преузме пројект.

Након тога нису забиљежени преноси концесионих права са других предузећа из састава Електропривреде на приватне фирме. Електрокрајина Бања Лука и даље има концесију за изградњу мале ХЕ Делибашино село у близини Бање Луке коју је добила 2007. године.

Још једно предузеће у већинском власништву Владе РС – Електро Добој је власник концесија за три мале мале хидроелектране од којих је једна на ријеци Пакленици и налази се пробном погону, док су друге двије планиране на ријеци Босни. Влада је овом предузећу прошле године дала сагласност за задужење од око 100 милиона КМ код Кредитног фонда за обнову из Франкфурта, за изградњу једне од електрана на Босни.

Анексима до дозвола и нових рокова за градњу

Од преношења концесионих права на Калдеру надлежно Министарство је са ХЕ Бистрица потписало седам анекса на уговор. Директор овог концесионог предузећа Драго Станивуковић, каже да су неке од њих тражили потенцијални финансијери као заштиту за своју инвестицију.

ХЕ Бистрица је анексима, између осталог, добила од Владе РС дозволу да продаје електричну енергију у земљи и извози је.

Међутим, у надлежним комисијама за издавање дозвола за трговину и извоз електричне енергије, кажу да им таква одлука није позната и да без њихових дозвола то право ништа не вриједи.

Други концесионари с којима су разговарали новинари ЦИН-а кажу да нису упознати са овом могућношћу.

Влада је ХЕ Бистрица, такође, продужила рок за почетак градње до истека 2010. године, наводећи да у супротном може доћи до раскида уговора на штету концесионара.

Међутим, Регулаторна комисија за енергетику РС-а им је тек у децембру 2010. издала дозволе за градњу у трајању од четири и шест година. У дозволама је наведено да изградњу електрана на Бистрици мора кренути до децембра 2012, а Јањине до јуна 2012.

Новинари ЦИН-а су почетком јула посјетили све четири локације. На двије није било никаквих активности, док су на двије започети радови на уређењу приступних шумских путева.

У Регулаторној комисији за енергетику РС-а кажу да се рад на путевима не може сматрати почетком градње хидроенергетских објеката, док је за директора Комисије за концесију РС-а то доказ да је фирма кренула са радовима.

Концесије на чекању

Према подацима Комисије за концесије РС-а у протеклих шест година потписано је 115 уговора о концесијама за мале хидроелектране. У рад је пуштено њих пет, а десет је у изградњи.

Комисија је предложила Влади РС-а да раскине 36 концесионих уговора, а до сада је раскинуто шест. Ни један није раскинут због пробијања рокова за изградњу.

У извјештају Комисије за 2008. годину наводи се да је више од 80 додијељених локација спорно за изградњу. Неке од локација су у националним парковима, а дио њих није уведен у просторне или регулационе планове.

Међутим, локације за хидроелектране на Бистрици и Јањини нису спорне. Драго Станивуковић, директор ХЕ Бистрица и један од директора Калдере, каже да немају новца за градњу и да годинама покушавају наћи партнера којем би продали удио у концесионом предузећу.

Прошле године су преговарали са Ки Келагом из Аустрије којој је понуђено 51 посто удјела у ХЕ Бистрица, док би Калдера остала са 39 посто власништва, а Електродистрибуција са 10 посто. Међутим, компаније се нису успјеле договорити о заједничком улагању.

Раскидом уговора са ХЕ Бистрица, Влада РС-а би могла задржати више од милион КМ које им је ово предузеће до сада уплатило на име концесионе накнаде и гаранција, али и добити прилику да додијели локацију некоме ко има новац за градњу.

Ашкрабић каже да се раскидањем уговора ништа не би постигло. Према његовим ријечима нико се више не интересује за мале електране, а овако постоји вјероватноћа да ће их неко изградити.



4 КОМЕНТАРА

  1. ОНИ својим пријатељима, кумовима и блиској родбини!
    У тај круг спада и власник предузећа Калдера.
    А додатне гаранције су потребне како би дошао до инвеститора, јер у Српској док су ОНИ на власти све је 100% ризик. А ко нормалан жели да ризикује 100% ?
    Зато се траже 100% гаранција.
    Све на штету грађана Српске, као што је то било и у протеклих, колико 7 година од како су на власти?
    Да ли је могуће да су све уништили у тако рекордном року?

    1. Никола је наиван. То је политичарима сад прифитабилно признати.

      Е једино га јебе што је глуп, ЗА РАЗЛИКУ ОД НЕКИХ ДРУГИХ КОЈИ СУ НАИВНИ.

Оставите одговор