Поново се сви сјетили излаза Српске на море у Суторини

Након што је Хрватској изузетно тешко пала предаја два пуста филџан острва у близини Неума, подсјетили су да БиХ има и други излаз на море. Тачније, има Република Српска и њена општина Требиње, у Суторини, у близини Херцег Новог. Тај комад обале припадао је требињској општини, али је Ђуро Пуцар Стари, предсједник БиХ дао за […]

понедељак, август 13, 2012 / 19:15

Након што је Хрватској изузетно тешко пала предаја два пуста филџан острва у близини Неума, подсјетили су да БиХ има и други излаз на море.

Тачније, има Република Српска и њена општина Требиње, у Суторини, у близини Херцег Новог. Тај комад обале припадао је требињској општини, али је Ђуро Пуцар Стари, предсједник БиХ дао за право Херцегновљанима, да је боље да становници Суторине и Крушевица своја права оставрују у Херцег Новом које им је пред носом, него у удаљеном Требињу. Катастарске књиге, и списи из Грунтовнице атара Суторине и Крушевица су пренесене у Херцег Нови, мада није постојао никакав обвезујући правни акт, референдум или изгласавање у скупштини).

Разлог што су Суторина и Крушевице миром у Сремским Карловцима припали Турцима, биле су дубровачке дипломате. Дубровчани нису жељели имати копнену везу са својим највећим трговачким конкурентом, Венецијом, и инсистирали су да Турска код Неума-Клека и Суторине, територијално раздвоји Дубровачку и Млетачку Републику.

Тако је донедавно на бензинској пумпи Петрол у Игалу до реновирања налазио камен међаш, на коме је писало Ерцеговина, а који је поставила аустроугарска власт.

Тога се ових дана сјетио и бивши ректор Универзитета у Сарајеву Јусуф Мулић, те је покренуо иницијативу у Босни и Херцеговини како би се "вратио" излаз на отворено море и то у Црној Гори.

"Дневни Аваз" тако је објавио, позивајући се на Мулићев рад да је 1936. године уредбом министра полиције Краљевине Југославије подручје Суторине и Крушевице издвојено из Требињског и припојено Которском срезу у саставу тадашње Зетске бановине.

Од тада, тај дио излаза на отворено море припао је Црној Гори, а сада се тражи "поврат Суторине, покретање законске процедуре или, евентуално, арбитража за исправку морске границе с Црном Гором".

"Подручје Суторине било је од 1382. до 1936., дакле 554 године, у саставу жупе, нахија и котара, односно Требињског среза, па је повијесно право БиХ на ово подручје непорециво", сматра Мулић додајући како је важно да не постоји никакав међудржавни уговор између БиХ и Црне Горе о уступању Суторине Црној Гори.

"Аваз" подсјећа како је до сада поврат Суторине тражио и бивши градоначелник Требиња Божидар Вучуревић, а међу именима који су се бавили Суторином били су и Харис Силајџић и Жељко Комшић.



0 КОМЕНТАРА

  1. Dosta stvari je ovdje neprecizno. Suština je u tome da je izvršena razmjena teritorija usmenim putem, BIH je dala region Sutorine sa primorskim selima Igalom i Njivicama a dobila je teritoriju iste površine u blizini Foče. Razlika je u tome što su se stanovnici Sutorine integrisali u CG a stanovnici koji su pripali Foči i do dana današnjeg su državljani CG i nikad se nisu integrisali u BIH iako njihova sela pripadaju BIH.

  2. Коридор Суторина треба вратити Требињу, то само снсд-папани на власти не контају, колико они воде бригу о положају Херцеговине видјело се кад су продали камен из старе тврђаве додиковом шегрту кустурици за врећу мекиња!
    др Караџић је на свим преговорима инсистиро на уступању и цјеле Превлаке РС-у, али хрвати нису попустили, зашто би сад неко препустио милу ђукановићу нашу територију тек онако, осим ако ово не сконта мутави из лакташа па брже боље то прода пошто зашто свом хаверу ђукановићу!

  3. Stvar je u tome što Sutorina po AVNOJ-evskim granicama pripada BiH. I što je to ustupljeno C. Gori mimo svih pravnih normi i propisa. Jedini legalan način da to bude ustupljeno C. Gori je bio održavanje referenduma i potpisivanje nekakvog ugovora kojim se to daje C. Gori. A niti je bilo referenduma niti postoji kakav ugovor ili dokument kojim se to daje C. Gori.

    A sličan spor je vođen između Rumunije i Ukrajine za neku teritoriju na moru. Rumunija je zatražila međunarodnu arbitražu na međunarodnom sudu – i ta teritorija joj je vraćena.

    A ovdje su svi dokazi na strani BiH. C. Gora nema ni jedan jedini dokaz ili dokument kojim može dokazati da je to legalno dobila i u skladu sa pravnim normama.

    Jedino je mislim problem kakvu je odluku donijela ona Badinterova komisija – da li se granice država utvrđuju po AVNOJ-evskim granicama ili onako kako su zatečene 90-ih godina prilikom raspada SFRJ.

    Da ima ima iko pametan pokrenuo bi arbitražu pred međunarodnim sudom i zatražio bi tu teritoriju nazad. Više njih je to pominjalo, od Božidara Vučurevića, vladike Hercegovačkog, nekih poslanika u parlamentu i u BiH vlasti, a niko ništa konkretno ne preduzima.

    Čak i na ovom kamenu međašu koji se nalazi u Sutorini piše – Ercegovina, a ne Crna Gora.
    😀

Оставите одговор