Пољопривредници РС: Купумо домаће, увозно се слабо провјерава

Пољопривредници у Републици Српској савјетују да се купује храна из домаће производње пошто немају повјерење у увозну, поготово јер се узорак производа не узима од сваке пошиљке, већ се то ради на принципу провјере ризика. Из Инспектората Републике Српске наводе да је дјечија храна једина чији се узорак обавезно узима при сваком увозу у Српску. […]

недеља, март 24, 2013 / 08:40

Пољопривредници у Републици Српској савјетују да се купује храна из домаће производње пошто немају повјерење у увозну, поготово јер се узорак производа не узима од сваке пошиљке, већ се то ради на принципу провјере ризика.

Из Инспектората Републике Српске наводе да је дјечија храна једина чији се узорак обавезно узима при сваком увозу у Српску.

У републичкој Инспекцији за храну Срни је речено да узимање узорка на принципу провјере ризика подразумијева обавезно узорковање производа за које је у претходним пошиљкама утврђена нека неправилност, те производа који се први пут увозе.

Главни републички инспектор за храну Пејо Ђурашиновић каже да свака пошиљка хране која се увози у Републику Српску мора имати доказ овлаштеног органа земље извознице да је производ исправан.

Ђурашиновић истиче да пошиљкама млијека у којем је лабораторијском анализом доказана повећана концентрација афлатоксина није допуштен увоз, већ су враћене у земљу која их је извезла.

Републички инспектори за храну, који врше надзор у спољнотрговинском промету, крајем прошле године вратили су четири пошиљке, односно 85 тона кукуруза за који је утврђено да има повишен ниво афлатоксина.

Домаћи пољопривредни произвођачи савјетују да се купује домаћа храна, а у њиховом Удружењу сматрају да је храна из увоза опасна, јер није контролисана. Као примјер наводе честа упозорења о пронађеним производима из увоза који се не препоручују за људску употребу, јер садрже токсине који могу изазвати различита обољења.

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача Републике Српске Владимир Усорац подсјећа да је због слабе или никакве контроле на граници становништву продавано кенгурово и коњско месо, заражени кромпир, кобасице са фосфатима, риба са повишеном концентрацијом хистамина…

Осврнувши се на аферу са афлатоксином у млијеку, Усорац каже да се не може говорити ни о каквој кампањи против домаћег пољопривредника, већ да је за све крив кукуруз који је кориштен у исхрани стоке.

Иако је све кренуло из БиХ, на чијој граници је утврђено да поједина млијека хрватских компанија "Дукат" и "Виндија" имају повишен ниво афлатоксина, велика количина спорног млијека је продата.
Усорац тврди да је у 48 тона млијека пронађен повишен ниво афлатоксина, а да је од тог броја продато 47,5 тона. У продавницама је пронађено само 500 литара млијека које је повучено из продаје.

Према његовим ријечима, грађани једино могу бити сигурни у исправност млијека произведеног у "Млијекопродукту" у Козарској Дубици, будући да је прошло све потребне контроле.

У спољнотрговинском надзору у прошлој години извршене су 51.933 контроле хране у којима је узето 3.697 узорака на лабораторијску провјеру здравствене исправности. Код 68 пошиљки утврђене су неправилности.

Ван промета је стављено око 144 тоне, од тога је око 57 тона уништено, око 47 тона враћено пошиљаоцу, а око 40 тона стављено је у промет након додатног декларисања. Углавном су радило о мљечним производима, поврћу, сировини за производњу освјежавајућих пића, месним и кондиторским производима, зачинима. Поријекло неисправне пошиљке било је из Бугарске, Италије, Њемачке, Индије, Мађарске, Србије, Хрватске, Аустрије, Холандије, Пољске, Словеније.

Афера са афлатоксином у млијеку, кукурузу, сточној храни нанијела је огромне штете пољопривредницима у региону. У Републици Српској откуп је обустављен од око 50 фармера.

За сада нема података о штети коју трпе, али је она евидентна, јер млијеко просипају. Углавном су то људи из Семберије и мањи број из Посавине.

Из Србије се у Републику Српску увози велика количина млијека и мљечних производа, а најновије анализе показују да је тамошње млијеко исправно и да се бура око афлатоксина полако смирује.

Према европском стандарду, дозвољена количина афлатоксина у млијеку је 0,05 микрограма по килограму.



Оставите одговор