Политика зауставила далековод између Србије, Црне Горе и БиХ

Због неиспуњавања обавеза из уговора о Енергетској заједници и трећег пакета ЕУ директива, пројекат изградње 400 кВ далековода који би повезао БиХ, Србију и Црну Гору је заустављен.

“Тиме је одложена реализација десет милиона евра инвестиционих средстава, колико се односи на дио пројекта у Босни и Херцеговини”, рекли су у Министарству спољне трговине и економских односа БиХ одговарајући на једно од питања посланика Представничког дома парламента БиХ.

Иначе, овај заједнички пројекат три земље одобрен је на Самиту о западном Балкану, који је одржан у Бечу 2015. године и ЕУ је тада исказала спремност да га финансијски подржи с обзиром на то да су све три земље одлучне да га изграде, а доказ томе је да је већ урађена студија изводљивости и да је у Београду основано заједничко предузеће.

Вриједност далековода, односно учешћа БиХ у овом пројекту је више од 18 милиона КМ и планирано је да БиХ на својој територији гради два крака, један који би ишао у Бајину Башту, а други преко Вишеграда у Пљевља.

Оно што је можда и најзначајније у овом пројекту јесте да би се његовом реализацијом БиХ преко Црне Горе путем подводног кабла повезала и са Италијом.

За разлику од БиХ, у којој је овај пројекат на чекању, Србија и Црна Гора увелико раде на припреми документације, а према плановима, већ наредне године могли би отпочети и са конкретним радовима на терену.

Како би се, између осталог, одблокирао пројекат изградње далековода Вишеград – Бајина Башта – Пљевља и у БиХ, Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ, Петар Ђокић, министар индустрије, енергетике и рударства РС, и Нермин Џиндић, министар енергије, рударства и индустрије ФБиХ, договорили су се да до 31. марта 2017. године усвоје законске регулативе за електричну енергију и гас у складу са трећим пакетом ЕУ директива.

У Министарству спољне трговине и економских односа БиХ, одговарајући на посланичко питање, рекли су да БиХ има и проблем са усвајањем директива у области енергетске ефикасности, због чега пријети опасност да остане без средстава за пројекте из фонда за Регионални програм вриједног 235 милиона евра.

“Национални акциони план за енергетску ефикасност је у фази израде. Планирано је да ускоро буде усвојен од стране Савјета министара БиХ. Због недоношења оквирних стратешких докумената на нивоу БиХ у секторима енергетике задњих неколико година (2014 – 2016) смо ускраћени приступу ИПА фондовима. На годишњем нивоу у те двије области губимо приближно 20 милиона евра, што за ове три године износи око 60 милиона евра”, рекли су у Министарству спољне трговине и економских односа.

Што се тиче енергетике, поред далековода Вишеград – Бајина Башта – Пљевља, Европа је спремна финансијски помоћи и изградњу 400 кВ далековода од Бањалуке до Лике у Хрватској, те гасне интерконекције Личка Јесеница – Тржац – Босанска Крупа (БиХ – Хрватска) и конекцију Загвозд – Посушје – Нови Травник са огранком за Мостар (БиХ – Хрватска).

Сви ови пројекти налазе се на ПЕЦИ листи, односно на листи пројеката од интереса за Енергетску заједницу, а коју и Европска комисија користи као базу за кандидовање пројеката који ће се финансирати из фондова ЕУ.