Политички преглед 2017: Од Параде за Дан републике до акцизне већине

Почетак 2017. донио је прво обиљежавање Дана републике након референдума за који нисмо знали да ли је то заиста и био, и какве резултате је донио.

уторак, децембар 26, 2017 / 05:53

Пише: Марко Шикуљак

Дан Републике није обиљежаван готово никако до тада, али нам је онда спремљена парада. Скоро па са римовањем. Културноумјетничка, састављена униформисаних без наоружања и поштара без писама у торбама.

Спорно је у датом тренутку било постројавање Оружаних снага БиХ и учешће војног оркестра. У министарству су се правили наивни. Одговорност је преузео Младен Иванић, те појачао своје позиције на пољу онога што би неко назвао национална прича.

То му, већ у децембру исте, односно још актуелне године, није било довољно да тај његов чин при уводу у изборну кампању СНСД не окарактерише као "кукавичлук”. Не само то, већ се и изјасни непосредно и преко опскурних владиних неорганизација да Српски пук, као настављач традиција Војске Републике Српске, није пожељан на прослави сопствене државе.

Жељкин и Сњежанин селфи

На другом крају свијета, велика свечаност одржана је у Вашингтону. Америка је добила новог предсједника, а нас је забављало питање ко ће од наших отићи да увелича прославу. Додик се хвалио позивницом, а онда је све пресјело након што су американци саопштили да Додику уводе санкције.

До платоа испод Бијеле куће стигли су премијерка Цвијановић и Додикова супруга. Карте за улазак су биле купљене, па је пропао сваки покушај да се посјета представи државничком. Епизода је заборављена, али санкције су остале.

Тако је Додик остатак године провео тумачећи нам шта је права америчка политика, и убјеђујући нас да су се америчка амбасадорка и некакав замјеник замјеника Хојт Ји уствари одметнули од Трампа, и из личне пизме насрћу на предсједника СНСД.

Пропала тужба против Србије за геноцид

Бакир Изетбеговић повукао је чудан потез у марту. Мимо одлуке предсједништва подстакао је Сакиба Софтића, који није имао мандат заступника БиХ пред међународним судом правде у Хагу, да покрене ревизију на пресуду којом је Србија ослобођена оптужбе за наводни геноцид. Све се завршилo неславно по Бакира.

Осим што је Иванић на вријеме демонтирао њихове намјере, сазнало се и да су Бакир и Софтић и раније знали да немају шансе, али су се упустили у авантуру. И ово је дало дугорочније резултате.

Иванић је након дана Републике добио још један поен, а Бакир је до краја године био под сталним ударима, од којих су најзанимљивији они у којима су се и регионални политичари обрушавали на њега, и више него што је заслужиo.

На крају, поводом ревизије и Вукота Говедарица је најавио да ће власт на БиХ нивоу ући у технички мандат. Везе су Парламентарној скупштини су се олабавиле, па се за сваку одлуку посебно сакупљала већина.

Шумски духови и унутарстраначки протести

Власт у Српској је била суочена са бројним протестима, какве су многи очекивали раније, или их нису очекивали никако, јер их није било ни прије, и чинило се да је темељно страначко запошљавање одрадило своје.

Испоставило се да су сви они силни протести радника шумских газдинстава по Сокоцу, Чајничу, Палама и другдје, били само обрачуни у породици, гдје су се обрачунавали кандидати за директоре.

Исто тако је било и у случају зворничке болнице, гдје нико није спорио да је у питању једна странка, већ да је ствар у њених неколико струја.

То поготово нико није спорио, кад су на крају страначки подмлаци из владајуће партије блокирали ректорат и експресно испословали смјену дотадашњег првог човјека Универзитета у Бањој Луци.

Љубија убија коалицију

Једино је у мају излазак радника Љубије било нешто другачије. То је био обрачун двије владајуће странке. Покушај владе да прода свој дио акција некој фирми са Карипских острва која у свом имену има ријеч Израели, пропала је у Народној скупштини.

ДНС никако није могао да поднесе то што неко покушава избацити из игре фирму која je њихов кључни партнер. Заједно са опозицијом, гласали су против и приједлог је пао.

Додуше, предсједник скупштине Чубриловић је био уздржан. У овом гласању исцртао се један нови, тихи сукоб. СНСД на све начине ради против ДНС и покушава му направити замјену, а благе тензије између Павића и Чубриловића једна су од непознатих у једначини. Што се све додатно компликује избацивањем Будимира Балабана из странке и са мјеста предсједника скупштине Града Бања Лука.

У контекст сукоба између ДНС и СНСД убачени су и штрајкови жељезничара.

Влада је мало попустила, али проблеми су остали, а све је прошло тако што је један штрајкач глађу завршио свој живот трагично.

Пиштаљке и полиција у НСРС

У скупштини је било узбудљиво и бучно у септембру, након што је главни ревизор Шњегота био принуђен да након извјештаја који власт није добро примила, поднесе оставку.

Након тога је услиједило опозиционо дување у пиштаљке, а потом се засједање селило у малу салу, а опозицији није било дозвољено да присуствује. Власт је додала и полицију у цивилу, због чега су падале крупне ријечи и пријетило се кривичним пријавама из редова опозиције.

Но, и то се, као и то да је Шњегота, од ванредног, након оставке постао редовни професор Универзитета у Бањој Луци, све врло брзо заборавило.

Понос Српске у лизању пљунутог

У октобру и новембру нова велика тема било је повлачење одлуке о референдуму о суду и тужилаштву БиХ, која је изгласана још 2015. Након маратонске сједнице десило се оно што су многи назвали новим гажењем институција у циљу остваривања краткорочне политичке користи.

Други би рекли догађај године, који вриједи повезати са почетком. Додик повлачи референдум, како би створио услове да му се скину америчке санкције.

Нова акцизна већина у ПСБиХ

У заокруживању догађаја у 2017. вриједи споменути то што је напокон састављена већина да се усвоје веће акцизе у БиХ. Повежимо то са лабавом већином у Парламентарној скупштини, коју смо спомињали на почетку, и гдје сад свако гледа како на најбољи начин направити полазне позиције за нове изборе.

Тешко је рећи да ли ће оне странке које су се сложиле око акциза, сложити нову власт након избора 2018. На основу повећања акциза краткорочно ће се напунити предизборни буџет, а наводно ће to омогућити и нове кредитне аранжмане, који такође доносе пријеко потребна средства. У 2017. је договорена исплата клириншког дуга из Русије, а потом и расподјела добити Електропреноса.

Будући да је најављено повећање пензија, ваља очекивати и измирење обавеза које има влада, те гомила најава нових пројеката. Све to, како би на све стране процвјетало баш онда кад се гласачи буду премишљали да ли им је лоше, или може и горе.

Видјећемо хоће ли им Нова година бити сретнија.



1 КОМЕНТАР

  1. Добра анализа 2017-те која би се могла сажети и тако сажета би , по мени , овако гласила :

    Читава 2017-та је прошла као ЕПП политичких партија пред изборе у овој , 2018-ој , години а они који контролишу највећи број медија (скоро па све) су настојали да прикажу и покажу „великог (вођу) бају“ као персонификацију Р. Српске. Па тако , сачувати Р. Српску значи сачувати и на власти очувати „великог (вођу) бају“. Ево како сам реаговао почетком 2017-те на сав тај (не „JAZZ“ него) ЕПП , параду и прославу :

    Разишли се гости !
    И ова парада прође !
    Прослављен је дан !
    Дан великог вође !

    Поломљен је кристал !
    Исцјепала се свила !
    Славило се вођу !
    Јер он је сила !

    Понижени народ !
    Од глади зјева !
    Гледа задриглу свиту !
    И вођу како пјева !

    Друже вођо !
    Љубичице „жута“ !
    Народ је прегажен !
    К’о пас крај пута !

    Народе понижени !
    Понизила те камарила !
    Они што славе вођу !
    Јер мисле да је сила !

Оставите одговор