Почиње рехабилитација Милана Недића
Пред Вишим судом у Београду ће 12. децембра ове године бити одржано прво рочиште у поступку рехабилитације генерала Милана Недића, сазнаје Данас. Подносиоци захтјева за рехабилитацију су Српски либерални савет, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима и породица Недић. Према ријечима Александра Недића, праунука Милана Недића процес пред Вишим судом ће допринијети да се […]
Пред Вишим судом у Београду ће 12. децембра ове године бити одржано прво рочиште у поступку рехабилитације генерала Милана Недића, сазнаје Данас.
Подносиоци захтјева за рехабилитацију су Српски либерални савет, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима и породица Недић.
Према ријечима Александра Недића, праунука Милана Недића процес пред Вишим судом ће допринијети да се открије права истина о његовом претку. Породица Недић је захтјев за рехабилитацију поднијела још 2007, али се због правних недоумица одлагало са почетком поступка.
Наиме, суд је дуго одбијао да започне процес рехабилитације аргументујући то тврдњом да не може да буде рехабилитован неко ко није био осуђен. Стога ће подносиоци захтјева пред судом покушати да оспоре уредбу ФНРЈ којом је Недић, без пресуде, проглашен за ратног злочинца.
Евентуална рехабилитација Милана Недића би била правна увертира за поступак реституције његове имовине. Породица Недић је прије Другог свјетског рата, између осталог, посједовала плац на Славији на којем се данас налази зграда Народне банке Србије, као и половину Земунског парка.
Милан Недић је био предсједник српске Владе у периоду нацистичке окупације. Земљу је напустио крајем 1945. године, али је убрзо ухапшен у Аустрији и враћен у Југославију. Недићу никада није суђено, због тога што је, под контроверзним околностима, 4. фебруара 1946. године извршио самоубиство скоком са прозора истражног затвора.
vala, i vrijeme bilo..
Srbalja i govana! Mrs u pizdu materinu svi fasisti! Trebalo je pustiti hitlera da vas zbrise sa lica zemlje pogani stvorovi!
Овде заиста постоји правна збрка када је у питању ваљаност ове рехабилитације, јер како стоји у тексту госп.Недић никад није ни осуђен. Некад у времену древног Рима држало се доста и до грађанске части, губитак те грађанске части (тачније губитак статуса грађанина Рима) би поред последица за оног којем се одузима, укључујући и губитак имовине, знао носити и последице за његове потомке и статус истих у друштву. Губитак грађанске части је био присутан и у судским процесима у кнежевини/краљевини Србији крајем XIX века, данас у овом времену наметнутих вредности до грађанске части нико и не мари, а када би такву могућност поменули да се поново уведе у судској пракси, били бисте доживљавани као опасан шаљивџија.
Како год, овде и није јасно шта је наум оних који су покренули овај процес „рехабилитације“ (???). Ако је мотив реституција, односно поврат имовине одузете сходно чињеници да је госп.Недић имао статус „ратног злочинца“ (а овде не знам шта му је конкретно одузето), у реду, и треба да се врати породици све што јке поменути поштено стекао.
Ако је пак наум ревизија историје, и ревизија улоге историјске личности госп.Недића, то ће мало теже ићи, о улози госп.Недића се подоста зна, ту је мало простора за произвољна тумачења, и ту треба да коначну реч дају историчари.
Такође, није разумно овај процес везивати за процес рехабилитације генералу Михаиловићу, јер је у питању потпуно другачија прича (између осталог генералу Михаиловићу је пресуђено у лакрдији од судског процеса, а убрзо је као звер тајно ликвидиран), другачије бејаху и улоге поменутих, на крају и били су на различитим странама.
Како год, видећемо како ће завршизти овај процес. Али и треба бити опрезан, ревизију историје треба повремено вршити, посебно онда када је ранија била идеолошки и пристрасно написана, и када су историјски периоди бивали приказани по вољи владајуће политичке елите, али се треба држати чињеница, сачуваних и доступних списа и аката, поштовати хронологију догађаја, уважавати и опште историјске околности које су тада владале, у супротном од рђаве и идеолошки пристано написане историје, имаћемо једном таквом насилном ревизијом само још рђавију.
Мени је дио породице успио 1941. да се дочепа Србије у којој је власт вршио Ђенерал Недић, сви су преживјели 2.св.рат. Што год је остало у НДХ је настрадало, а што је отишло за комунистима је или настрадало или полудило и одркло се себе. Тај човјек је спасио на стотине хиљада избјеглица и то не само Срба, ми њихови потомци смо његови велики дужници.