Плаћање готовином је прљава навика

Упркос вјеровању двије трећине Европљана да је употреба готовине "прљава навика", тек свака пета особа пере руке послије коришћења кеша, показало је истраживање које је спровела компанија МастерKард.

Психолози кажу да је кеш за људе симбол економске моћи и индивидуалног успјеха па га се зато тешко одричу. Биолози указују да су људи одавнина знали да је новац првљав, повезујући га са епидемијом куге, па су га потапали у раствор воде и сирћета, док банкари умјесто готовине препоручују коришћење бесконтактних банковних метода.

Истраживање које је спроведено на више од 9.000 испитаника из 12 европских земаља, показало је да иако сматрају да је готовина у већој мјери нехигијенска од рукохвата у јавном превозу или хране која се дијели у кафићима – попут кикирикија, Европљани имају потешкоћа да престану са лошом навиком трошења „прљавог кеша“.

Прво истраживање које су компанија МастерКард и Универзитет у Оксфорду спровели 2013. године, показало је да просјечна европска новчаница садржи 26.000 бактерија које представљају потенцијалну опасност по здравље.

Иако су испитаници и у овогодишњем истраживању препознали потенцијалну опасност по здравље која је повезана са руковањем готовином, код испитаника широм Европе постоји велика разлика између ријечи и дијела. Тај јаз је највећи у Мађарској и Финској, што указује на разлику у њиховом увјерењу да је готовина прљава и вјероватноће да ће опрати руке након баратања кешом.

У истраживању је консултована и психолог Дона Донсон која је утврдила да је „новац у облику опипљивих новчаница и кованица највидљивији облик економске моћи и индивидуалног успјеха, и зато је људима тешко да створе и одрже било какве негативне конотације повезане са новцем“.

Донсонова је, такође, устврдила да је велики јаз између онога што испитаници кажу и раде настао због недостатка „повезаности“ – људи можда схватају да се на новцу скупљају бактерије, али не повезују болести са баратањем новцем.

Професор биологије на Технолошком институту Корк у Ирској Џим О Махони рекао је да је веза између новца и хигијене одавно утемељена.

Према његовим ријечима постоје извјештаји да су становници села у Енглеској вјеровали да је новац некако повезан са епидемијом куге, те су га остављали у води помјешаној са сирћетом како би га деконтаминирали.

Директор Сектора за бесконтактна плаћања у компанији МастерКард Јуропе Крис Кангас додао је да Европљани имају потешкоћа да престану са лошом навиком трошења готовине, иако су свјесни њених хигијенских ризика.

„Коришћење бесконтактне платне методе није само иновативан начин плаћања, већ оно такође помаже да се елиминишу неке од бактерија и бацила за које знамо да се преносе новчаницама и кованицама“, навео је он.