Писмо из РС Савјету безједности: Ефбејха кочи напредак

Сукоби међу странкама у Федерацији БиХ /ФБиХ/, као и опструкције бошњачких странака, настављају да у највећој мјери блокирају политички напредак на нивоу БиХ, истакнуто је у Десетом извјештају Републике Српске Савјету безбједности УН.

"Криза која је почела распадом владајуће коалиције ФБиХ у мају 2012. наставља да у великој мјери парализује Владу ФБиХ и да спутава реформе на нивоу БиХ. У важној прекретници за ЕУ интеграције, БиХ је отпочела свој први попис од 1991. године, 1. октобра. Али друге важне мјере остају блокиране због немогућности странака у ФБиХ да се договоре или због опструкције бошњачких странака", наводи се у извјештају.

У документу Српске се подсјећа да није било значајног напретка у разговорима о успостављању механизма координације за европске интеграције и о имплементацији одлуке Европског суда за људска права у предмету "Сејдић-Финци против БиХ".

"Једино преостало питање које спречава успостављање механизма координације и провођење одлуке у предмету ‘Сејдић-Финци’ су ствари које захтијевају договор бошњачких и хрватских странака у ФБиХ. Иако су оба дома Парламентарне скупштине БиХ гласала у прилог уставом захтијеваних промјена Закона о јединственом матичном броју грађана, доношење закона било је дуго блокирано парламентарним маневром бошњачког клуба у Дому народа“, подсјећа се у извјештају, који је усвојила Влада Српске.

У документу се напомиње и да БиХ мора задржати децентрализовану структуру дејтонског устава. "Децентрализовани облици државног уређења постигли су велики успјех у побољшању ефикасности управе, и најуспешнији су у земљама које, као БиХ, имају велике регионалне разлике. Управо је децентрализована структура БиХ оставила могућност Српској да има функционалну Владу и да усвоји далекосежне економске реформе, како би охрабрила отварање радних мјеста", истиче се у извјештају.

Република Српска у извјештају истиче да је други разлог због кога БиХ мора задржати децентрализовану структуру неефикасност, нефункционалност, нетранспарентност, нерационалност и неодговорност институција нивоа БиХ.

"Штавише, као што је ЕУ и појаснила, децентрализована структура БиХ није препрека интеграцијама у ЕУ", напомиње Српска у десетом редовном шестомјесечном извјештају Савјету безбједности УН.

У документу се оцјењује да је најважнија препрека политичком развоју БиХ и њеном напретку ка ЕУ Канцеларија високог представника /ОХР/, чија противзаконита и контрапродуктивна улога мора бити окончана.

"Такозвана ‘бонска овлашћења’, присвојена од високог представника, у конфликту су са његовим мандатом прописаним Анексом 10 Дејтонског споразума и крше грађанска и политичка права грађана БиХ. Штавише, постоји широко распрострањено схватање да присуство високог представника, који присваја апсолутна политичка овлашћења, умањује изградњу консензуса и компромиса који су од суштинске важности за функционисање демократских држава", истиче се у документу.

Српска у извјештају напомиње да је, упркос широко распрострањеном поимању корозивних ефеката ОХР-а на политички развој БиХ, тренутни високи представник Валентин Инцко наставио да се често мијеша у рад уставних институција БиХ.

"Иако многи у међународној заједници све више долазе до закључка да улога високог представника у БиХ треба да се заврши, неки настављају истицати да је неопходно претходно испунити такозване ‘пет плус два’ циљеве и услове идентификоване од ад хок Савјета за провођење мира 2008. године. Али, формула ‘пет плус два’ је нефункционална и контрапродуктивна зато што ће политичке странке, које сматрају ОХР савезником, блокирати испуњење посљедњег преосталог услова за његово затварање", упозорила је Српска.

У извјештају се, такође, истиче да, док Српска проводи правосудне реформе кроз структурисани дијалог о правосуђу са ЕУ, институције правосудног система БиХ се одупиру усвајању европских стандарда.

"Суд БиХ се труди да осујети реформе закона који то омогућава, укључујући и неопходне амандмане на одредбе о надлежности, за које су стручњаци рекли да крше европске стандарде. Недавно је Суд БиХ чак и пркосно реаговао на пресуду Европског суда за људска права", подсјећа се у документу.

Српска напомиње и да се, иако систем именовања судија и тужилаца БиХ представља кршење европских стандарда, Високи судски и тужилачки савјет БиХ опире свим реформама које би могле да угрозе његову свеобухватну моћ.

"Поред тога, Тужилаштво БиХ крши европске стандарде злоупотребом овлашћења и пропустом да процесуира многе од најгорих ратних злочина против Срба. Уз то, постоји узнемирујући мањак транспарентности у свим сегментима правосудног система БиХ. Правосудне институције БиХ требало би да сарађују на реформама које су потребне да би се достигли европски стандарди", оцијењено је у документу.

У десетом, као и претходним извјештајима Савјету безбједности УН, Српска још једном истиче да би Савјет безбједности требало да оконча примјену Поглавља седам Повоеље УН, које нема чињеничног ни правног основа.

"Постоји снажан међународни консензус да БиХ не представља пријетњу миру. Ситуација у БиХ ни у ком случају не гарантује утврђење потребно да би Савјет безбједности УН дјеловао у складу са Поглављем седам Повеље УН – да постоји ‘пријетња миру, кршење мира или акт агресије", наводи се у документу.

Република Српска се у извјештају осврће и на унутрашњи напредак у економским и реформама потребним на путу европских интеграција. "Како би побољшала економску ситуацију својих грађана, Република Српска наставља да проводи широк спектар реформи, продубљујући реформске процесе који су драматично поправили њено пословно окружење. Јула мјесеца, на примјер, Република Српска је усвојила свеобухватан сет од 13 закона, како би уклонила препреке пословању", наводи се у извјештају.

Додаје се да је Република Српска испунила и све услове Међународног монетарног фонда, како би наставила да прима зајмове. "Као дио сталне посвећености Српске процесу европских интеграција, она наставља са праксом започетом 2007. године, интензивно усклађујући своје законодавство са легислативом Европске уније. Напори Српске ка побољшању пословног окружења и привлачењу улагања остварују резултат у виду великих нових пројеката, који ће створити радна мјеста и довести до економског раста", оцијењено је у извјештају.