Писац која зове злочиначку акцију, онако како су је именовали злочинци: Наташа Дракулић и "Олуја"
На младе генерације треба преносити сјећања на страдање и егзодус Срба у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја" у Крајини 1995. године, како би се овај догађај отргао од заборава, истакла је сценариста документраног филма "Олуја, колона која траје вјековима" Наташа Дракулић.
Дракулићева, која за вријеме акције "Олуја" имала 16 година и живјела у Кореници, присуствовала је данас на бањалучком Пердуовом гробљу парастосу погинулим Крајишницима на Динари.
Она је рекла да су у Хрватској због наводног братства и јединства крили податке о страдању српског народа у Јасеновцу, Јадовном, Пребиловцима и другим стратиштима током Другог свјетског рата.
Дракулићева је сценариста документарног филма "Дара из Јасеновца" и документарно-играног филма о "Петровачкој цести".
Злочиначка војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.
Према подацима "Веритаса", током "Олује" из домова је протјерано више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.893 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од чега 1.236 или 65 одсто цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.