ПИР позориште: Турнеја завршена, на реду "Бајка о рибару и рибици"

У недељу, 5. јуна у 20. часова у ГП Јазавац, ПИР позориште из Лакташа игра представу "Бајка о рибару и рибици", А.С Пушкина. Ријеч је о луткарској инсценацији школске лектире ’’Бајка о рибару и рибици’’ Александра Сергејевича Пушкина. У представи играју: Златан Видовић, Игор Дојчиновић и Јелена Медић, која потписује и режију комада. Одмах након […]

уторак, мај 31, 2011 / 11:20

У недељу, 5. јуна у 20. часова у ГП Јазавац, ПИР позориште из Лакташа игра представу "Бајка о рибару и рибици", А.С Пушкина.

Ријеч је о луткарској инсценацији школске лектире ’’Бајка о рибару и рибици’’ Александра Сергејевича Пушкина. У представи играју: Златан Видовић, Игор Дојчиновић и Јелена Медић, која потписује и режију комада. Одмах након премијере, планирана су и извођења представе за школску дјецу с подручја Општине Лакташи.

ПИР позориште из Лакташа се у петак, 27.05. вратило са двонедељне турнеје по Херцеговини и Старој Херцеговини с пројектом ’’Кловнови, професори, доктори’’.

Под покровитељством Министарства просвјете и културе Републике Српске и Фонда Отворено друштво БиХ у току другог полугодишта школске 2010/11. обишли су 30 мјеста у пасивним крајевима Босне и Херцеговине и школску дјецу, на комичан начин, упознавали са позоришном и циркуском умјетношћу. Умјесто математике, физике, биологије, проф. др кловнови дјецу су учили сценском изразу, акробатици, жонглирању…

Осим тога указали су им на практичну и креативну примјену знања стеченог на предметима: српски језик, ликовна култура, музичка култура и физичко образовање.

Током једног полугодишта, позоришну представу је погледало око 8000 дјеце у 30 општина БиХ. За неку дјецу то је била прва позоришна представа коју су икада гледали, а за више од 90% прво циркуско искуство.

"Громогласан смјех и дјечији врисак пратио нас је из мјеста у мјесто. Било је огромно задовољство путовати по Босни и Херцеговини, уживати у њеним природним љепотама и играти за дјецу жељну културе. У неким мјестима смо дочекани широм раширених руку. Директори школа су позивали и све родитеље који имају млађу дјецу да их доведу на представу, обавјештавали вртиће, организовали превоз за подручне школе јер знају да су такве прилике ријетке, док је у неким школска управа била доста немарна у организовању ученика, јер ’’имају већих брига од тога што дјеца немају културног садржаја’’. На срећу, први су били бројнији, што ипак улива наду за развој културе на овим просторима.



Оставите одговор