Петар Пан из Дјечијег позоришта

На питања Фронтал.РС одговара млади глумац Дјечијег позоришта РС, Владимир Нићифоровић. Питала: Ања Кавић Објашњава нам да дјеца као публика јако искрено реагују и много теже им је задржати пажњу него код одраслих. До глуме га је одвео вишак енергије коју је морао усмјерити у неком другом правцу. – Глумом сам почео да се бавим […]

субота, јун 4, 2011 / 09:32

На питања Фронтал.РС одговара млади глумац Дјечијег позоришта РС, Владимир Нићифоровић.

Питала: Ања Кавић

Објашњава нам да дјеца као публика јако искрено реагују и много теже им је задржати пажњу него код одраслих. До глуме га је одвео вишак енергије коју је морао усмјерити у неком другом правцу.

– Глумом сам почео да се бавим непланирано још у основној школи. Био сам јако немиран и разредни је схватио да нема сврхе да ми даје неоправдане и да ме избацује са часова, већ да мора моју енергију да усмери у другом правцу. Стога ме је уписао у школску драмску секцију и послао на аудицију за позориште Дадов. Тамо сам провео две године. Aли, глумом сам заиста почео да се бавим тек на академији. Све прије тога је била игра, инстинкт.

Како си дошао на идеју да студираш баш у Бањој Луци?

И то је било случајно. Знао сам да има пријемни, али нисам размишљао о Бањој Луци као опцији. Тек пред пријемни, јавили су ми да класу прима проф. Владимир Јевтовић. У два дана сам се организовао и отишао у Бању Луку. Када бих вратио време, опет бих исто урадио, јер је било дивно студирати у овом граду, а поготово у класи мог професора.

Ангажован си у Дјечијем Позоришту РС. Да ли мислиш да су дјеца захтјевнија публика од одраслих?

Мислим да нису захтевнији, само искреније реагују. Тешко је деци држати пажњу, а посебно је неугодно када осећате да им је досадно. Међутим, код деце се то лако преокрене и лако се купе, понекад, нажалост и јефтиним триковима. Код одрасле публике то баш и није могуће.

С обзиром да имам прилику да играм и у Народном позоришту РС, и у „Јазавцу“, играо сам пред разноликом публиком. Ипак, најлепши осећај ми је био у једној представи у Дјечијем позоришту када као глумац са сцене разговарам са децом. Тај осећај је непоновљив.

Да ли имаш омиљеног цртаног јунака?

Имам их више, пошто обожавам да гледам цртане филмове, али главни ми је Петар Пан, чији лик у неку руку представља мој животни мото.

Ко су твоји глумачки узори или људи који те инспиришу?

Пре свега су то млади људи који се овим послом баве на квалитетан начин и који остваарују своје циљеве на поштен начин. Данас је време када посао добија онај ко некога зна, а не онај ко зна да ради посао. Мој лични узор је мој најбољи пријатељ и цимер млади боњалучки глумац Бранко Јанковић од којег многе старије колеге имају итекако шта да науче, а камоли ја који тек почињем.

Да ли сматраш да Бања Лука пуно заостаје за Београдом по питању културних догађаја?

Бања Лука је мањи град, па самим тим има и мање дешавања. Али то никако не значи да их нема довољно. У Бањој Луци имамо јако често прилику да погледамо добре представе, изложбе, концерте… Ту су и бројни позоришни и музички фестивали.

Посебно бих издвојио Демофест, који је велика ствар за Бању Луку, јер тако добро организован фестивал можда нема нигде у региону.

Шта мислиш о пројектима за које је Министарство просвјете издвојило велика средства, као што су БЛИФФ, Турнеја, Св. Георгије..?

Мислим да нисам компетентан да дајем било какав коментар на улагања у те пројекте. Једино је тужно то што дође било ко из Србије и покупи пара колико му треба, док се пројекти бањолучких глумаца и редитеља много теже остварују.

Самим тим, имамо тек један домаћи филм. Мислим да треба више улагати у младе људе из Бање Луке, јер управо су они ти који на прави начин могу да представе способне и квалитетне људе овог града.

Да ли данашња омладина,по твом мишљењу, радо иде у позориште да погледа неку добру представу?

Позоришне сале у бањолучким позориштима често су пуне младих људи. Међутим, тај број није ни приближан броју младих људи у „Круни“ или неком народњачком концерту. Мислим да је Бањој Луци потребна озбиљна критична маса, јер самим тим и глумци и позоришта би више напредовали.

Дакле, иако их виђамо у позоришту, нисам баш сигуран зашто они ту долазе. Да ли због добре представе, због тренда или нечег трећег. Ту позоришта треба да играју велике улоге у привлачењу младих људи, али не тако што ће им подилазити или избацивати 25 премијера у сезони, већ квалитетом који ће их намамити у позоришта и направити од њих будуће „критичаре“.

Коју представу би могао да извојиш као најбољу у 2010.години?

Није нека претерано јака конкуренција, али срећом увек у бар једном позоришту изађе најмање једна јако добра представа. По мом мишљењу, то је „Радничка хроника“, која је и редитељски, а и глумачком игром поставила високе критеријуме. Дакле, моја препорука неким позориштима је да Бањој Луци треба квалитет, а не квантитет.

Какви су ти даљи планови?

Планирам да се одморим, да се искупам преко лета, да лепо поцрним, да идем на добре журке, а онда да ми нова сезона почне успешно са неком новом представом.

Већ полако тражим и постдипломске студије у Европи, тако да се надам да ћу и тамо отићи, али о том потом.



0 КОМЕНТАРА

  1. pogrešan naziv tog pozorišta.To je Dječije pozorište BL, a ne RS.
    Jednom , je to pozorište došlo u pd, početkom prošlog desetljeća.Djeca izvan bl nisu u mogućnosti da gledaju te predstave, a njihovi roditelji ga plaćaju.Zar ne bi bilo pošteno i normalno da bar jednom godišnje obiđu sve gradove u RS?
    Pa i sela.
    Ako ih plaćamo da znamo zašto .To je diskriminacija djece.
    Zato ni u kom slučaju to nije pozorište RS, već pozorište bl djece.
    Naš djeca to ne zaslužuju, ali moraju im roditelji da plaćaju.
    Eto pitanja ministru kasipoviću: zašto se pozorište rs zove tako, a samo bl djeca ga gledaju?

  2. дјеца јесу захтјевна али су и захвална… у праву је приједор.. треба организовати турнеје по другим градовима чешће а не само на одређеним манифестацијама. али бојим се да баш сада за то нема новца…

Оставите одговор