Пентагон се све више ослања на плаћенике

Пентагон се окреће развоју приватног војног бизниса и смањењу регуларних војних снага – оцјењују војни аналитичари. Осим буџетских проблема, ту је и све веће одбијање људи да иду у војску. То се опет одразило на морално-психолошку спремност персоналног састава за вођење герилских акција и у рјешавању кључног задатка било ког рата – задржавању територије. Америчка […]

петак, април 26, 2013 / 09:40

Пентагон се окреће развоју приватног војног бизниса и смањењу регуларних војних снага – оцјењују војни аналитичари.

Осим буџетских проблема, ту је и све веће одбијање људи да иду у војску. То се опет одразило на морално-психолошку спремност персоналног састава за вођење герилских акција и у рјешавању кључног задатка било ког рата – задржавању територије.
Америчка армија једна је од борбено најспособнијих када се води рат против редовних трупа и када је у прилици да примијени оружје на даљину, не ризикујући животе својих војника.

Али, када дође до борбе прса у прса, што је карактеристика герилске борбе, амерички војници не желе да гину. То је болест било које плаћене армије. Такви војници не желе да гину за идеју.

Кадровски проблем ће довести Пентагон у зависност од приватних војски. Њихова улога ће се временом повећавати, о чему говоре војне акције у Ираку и Авганистану. У овом тренутку постоји укупно више од три хиљаде компанија, које у више од 60 земаља свијета, нуде одговарајуће услуге.

Оне се све чешће дефинишу као структуре које би могле да замијене националне армије, које раде по уговору. Једно вријеме постојао је тренд да се многе војне операције обављају уз помоћ приватних војних компанија, јер оне дјелују брзо, и могуће је ангажовати их на краћи рок, на примјер на годину дана, а потом раскинути уговор, док је регуларна војска константна категорија.

У Ираку или Авганистану америчка регуларна армија не штити нафтовод. То раде приватници у интересу неке компаније. Компаније, које дјелују у зони борбених дејстава, углавном су нафтне компаније или се тичу рудника дијаманата и они не могу да прођу без приватника пошто армија неће штитити њихове интересе.

Међутим, управо приватне армије, према мишљењу многих стручњака, најефикасније су у локалним оружаним конфликтима. Јер је вријеме великих ратова, у којима треба ангажовати велике војске, по свему судећи прошло, па "приватници" постају тражено средство за практичну реализацију геополитичких доктрина.

Хипотетички, Вашингтон генерално може да води ратове ван својих граница искључиво снагама "приватника". Стручњаци наглашавају погодности такве одлуке.

Одсуство стране редовне војске спречава нападнуте земље да говоре о окупацији. Људске жртве "приватника“ не рачунају се као жртве америчке армије.

Недостатак одговорности према америчкој власти и недостатак судске надлежности у земљи у којој се налазе даје им могућност да знатно прошире оквире дозвољеног у постизању постављених циљева.

Међутим, тешко да "приватници" могу да сасвим замијене националне армије. Регуларна армија штити политичке интересе државе, а "приватници“ – комерцијалне, оцјењују војни стручњаци.



Оставите одговор