ПДП даје деценијску економску анализу: Катастрофа и дужничко ропство

Према економским показатељима, од 2007. године, укупан дуг Републике Српске је скоро удвостручен, па је са 3 милијарде КМ до краја 2017. године порастао на чак 5,8 милијарди КМ.

петак, март 9, 2018 / 19:15

Данашњи састанак премијерке Републике Српске Жељке Цвијановић са делегацијом Међународног монетарног фонда још једном показује да премијерка најбољу сарадњу остварује управо са ММФ-ом и наставља да ради једино што зна – да нас задужује.

Такође, сервис дуга је са 119 милиона из 2008. године достигао износ од 920 милиона КМ у 2018. години, што значи да сваку другу марку редовних буџетских прихода издвајамо за отплату дуга.

Сваки становник Републике Српске је за скоро 60% задуженији од становника Федерације БиХ по нивоу јавног дуга по глави становника, док просјечном платом народ Републике Српске не може покрити ни половину потрошачке корпе.

Захваљујући „одличној“ економској политици коју спроводи Влада и СНСД, Република Српска сада такође проживљава:

– БДП по глави становника је најнижи у региону;

– Најниже плате у региону;

– 65% радника прима плату нижу од просјечне нето плате;

– Најниже пензије у региону;

– Огромна дуговања у здравственом сектору;

– ”Жељезнице Републике Српске» у губицима преко 200 милиона КМ;

– Сва јавна предузећа у губицима;

– Пропасти три банке (Банка Српске, Бобар банка и Балкан Инвестмент банка) у којима је трајно уништено 600 милиона КМ;

– Пропаст „Робних резерви“;

– Однос броја пензионера и радника најгори у историји;

– Одлазак становништва услијед којег годишње остајемо без једног града величине Требиња.

Један од резултата сарадње Владе Републике Српске са ММФ-ом и њиховим представником Пародијем је „угушена“ Главна служба за ревизију јавног сектора – задња професионална институција која је чувала јавни сектор и финансије Републике Српске од прекомјерног и незаконитог трошења народног, буџетског новца.

Дубоко смо забринути за финансијску самосталност Републике Српске. Очигледно је да је Влада Републике Српске постала талац Међународног монетарног фонда и да је економски суверинитет Републке је увелико нарушен аранжманом са ММФ-ом и условљавањима које ММФ поставља. Доказ томе је супервизије банака коју је Влада Републике Српске на мала врата одузела од Агенције за банкарство Републике Српске што представља класични облик преноса надлежности и губитак суверенитета Републике Српске, а све под притиском Међународног монетарног фонда.

И онда мало детаљније:

Животни стандард

Просјечне нето плате и синдикална потрошачка корпа 2007. године и 2018. године (мандат СНСД-а)

Мјесец/Година

Јун 2007

Април 2017

Јануар 2018

Синдикална потрошачкакорпа, КМ

1008,00

1866,68

1883,64

Просјечна плата, КМ

584,00

821,00

825,00

Покривеност синдикалне корпе просјечном платом, у %

57,94

43,98

43,79

Извор: Савез синдиката РС и Републички завод за статистику

Из претходне табеле евидентно је да се животни стандард народа Републике Српске погоршао у мандату СНСД-ових влада. Просјечна плата јесте расла у односу на 2007. годину, али је потрошачка корпа расла много брже, те је покривеност потрошачке корпе просјечном платом опала за 14,15 процентних поена.

Ако упоредимо цијене хљеба и горива из 2001. и 2018. године, прича о животном стандарду постаје још илустративнија.

Цијене

Хљеб

Гориво

2001. година

0,5 КМ

1,05 КМ

2018. година

1,30 КМ

2,20 КМ

Раст у процентима

160%

109,5%

Просјечне плате и синдикална потрошачка корпа у мандату Жељке Цвијановић

 

2014

2015

2016

2017

Јануар 2018

Просјечна нето плата у КМ

825

831

836

831

825

Синдикална корпа (јун сваке године; јануар 2018)

1801

1844

1855

1866

1883

Покривеност синдикалне корпе просјечном платом

45,8%

45,1%

45,1%

44,0%

43,8%

Извор: Савез синдиката РС и Републички завод за статистику

Ако посматрамо мандат Жељке Цвијановић, уочићемо да се животни стандард народа у Републици Српској такође погоршао, покривеност потрошачке корпе просјечном нето платом креће се на ниво од 43-44%.

Битно је нагласити да просјечна нето исплаћена плата у мандату Премијерке Цвијановић није расла, већ је према последњим подацима у јануару 2018. године на истом нивоу од 825 КМ као и 2014. године.

Такође, позната је чињница да према подацима Пореске управе чак 65% радника прима плату нижу од просјечне нето плате.

Сумарно, у мандатима СНСД-ових влада животни стандард грађана се смањује, а влада Жељке Цвијановић у томе није изузетак.

Извор: Званични подаци о просјечној нето плати и синдикалној корпи (Републички завод за статистику и Савез синдиката РС)

Евидентно је да је животни стандард мјерено покривеношћу потрошачке корпе просјечном платом опао са 60% покривености из 2007. године на 43,8% покривености у јануару 2018. године што је пад за 16,2 процентних поена или пад животног стандарда за 27%.

Укупан дуг Републике Српске је са 3 милијарде КМ, порастао на 5,8 милијарди КМ према званичним подацима Владе на крају 2017. године.

Сервис дуга (главница и камата) је са 119 милиона из 2008. године достигао износ од 920 милиона КМ у 2018. години (званични подаци)што значи да сваку другу марку редовних буџетских прихода издвајамо за отплату дуга.

Сваки становник Републике Српске је за скоро 60% задуженији од становника Федерације БиХ по нивоу јавног дуга по глави становника.

Имамо најниже пензије у региону и имамо данас скоро исти број пензинера и број радника!

Учешће просјечне пензије у просјечној плати није расло у мандату СНСД-а као ни у мандату премијерке Цвијановић и креће се на нивоу од 40% што значи да не можемо да говоримо о побољшању материјалног положаја пензионера.

У коначници:

Бруто домаћи производ по глави становника као основна мјера економског развоја једног друштва убједљиво је најнижи у региону, а нижи је него у Федерацији БиХ.

РС

Федерација

Разлика

БДП за 2016., милијарде КМ

9,630

19,537

Становништво, милиони,процјена 2016.

1,157

2,206

БДП по глави становника, у КМ

8.323

8.856

533 KM

6,4виши у ФБиХ

Извор: ИРБРС, статистичка база података, упоредни приказ

Здравствени систем Репубике Српске је у дуговима од преко милијарду КМ.

Дуг јавних здравствених установа само по основу доприноса за ПИО је са 12 милиона из 2012. године порастао за 10 пута и достигао износ од 121 милион КМ у овој години.

Пољопривредна производња у Републици Српској је у паду.

То значи да је вриједност укупне пољопривредне производње у 2015. години у односу на 2008. годину смањена за 9,75% или за 155,1 милион КМ у апсолутном изразу.

Демографска слика Републике Српске је катастрофална.

Само по основу природног прираштаја Република Срспка годишње изгуби преко 4.500 хиљаде становника, а највећи проблем представљају огромне и масовне емиграције становниптва.

Процјене су да из Републике сваке године емигрира 20 хиљада особа што уз негативан природни прираштај значи да Република сваке године губи око 25 хиљада својих становника. Република Српска за мандата ове владе сваке године остаје без једне општине величине Новог Града или Требиња.



1 КОМЕНТАР

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *