Пародија у чачанском суду: Не разумијем српски, ја сам Бошњак

Возач из Пријепоља Маид Башовић одбио да да изјаву на српском, босанском или енглеском језику, већ тражи долазак тумача за босански и изузеће судије за прекршаје Саобраћајна полиција у Чачку поднијела је захтјев за покретање прекршајног поступка против Маида Башовић из Пријепоља, теретећи га да је 2. марта 2013. у 8.25 сати, возећи камион друмом […]

недеља, март 2, 2014 / 18:55

Возач из Пријепоља Маид Башовић одбио да да изјаву на српском, босанском или енглеском језику, већ тражи долазак тумача за босански и изузеће судије за прекршаје

Саобраћајна полиција у Чачку поднијела је захтјев за покретање прекршајног поступка против Маида Башовић из Пријепоља, теретећи га да је 2. марта 2013. у 8.25 сати, возећи камион друмом кроз Међувршје, претицао колону возила на пуној линији. Са својим браниоцем и суграђанином, адвокатским приправником Миланом Дробњаковићем, појавио се 26. фебруара у Прекршајном суду у Чачку пред судијом Драганом Грујовићем, али је током испитивања које је трајало 20 минута изјавио, и остао упоран, да не разумије ни ријеч српског језика.

Истовремено, Башовић се током испитивања позивао на Устав Републике Србије, жалећи се да су му ускраћена права која гарантује највиши акт у држави. Или је то, или је, може бити, циљано избјегавање одговорности за могући прекршај, утврдиће правници. Ако и њима то пође за руком, пошто је случај, благо речено, несвакидашњи. Ево како је текло испитивање…

На почетна питања судије, окривљени ћути. Бранилац каже да клијент није у стању да одговара због тога што не разумије српски језик и жели да користи уставно право да се прекршајни поступак води на њему матерњем, босанском језику.

Бранилац, наставља: „Све ово предвиђено је чланом 86. Закона о прекршајима, као и у члану 16. Закона о службеној употреби језика и писма. Стога предлажем да Суд омогући окривљеном да користи своје право на употребу језика на начин што ће му у овом поступку обезбиједити превођење, путем овлашћеног судског тумача уписаног у одговарајући регистар код Министарства правде и државне управе.”

Судија: „Да ли бранилац зна босански језик?”

Бранилац: „Не знам”.

Судија: „Ја познајем босански језик, па окривљени може дати одбрану на свом матерњем језику.”

Окривљени: „Не разумијем”.

Бранилац: „Инсистирам да окривљени да одбрану преко званичног судског тумача.”

Судија: „Пресуда се може донијети и без изјашњења окривљеног, на основу члана 85. Закона о прекршајима. Уколико жели да да своју одбрану, окривљени може да је напише на босанском језику послије чега ће се обезбиједити званичан судски превод.”

Окривљени: „Не разумијем питање.”

Судија: „Па, управо сте ми се обратили на течном српском језику.”

Окривљени: „То није српски језик.”

Бранилац: „Oкривљени не може дати писану одбрану, јер ја нисам у стању да му на босански језик преведем шта судија жели. Окривљени не зна шта је предмет прекршаја. Неопходан предуслов јесте да се захтјев преведе на босански језик, како би се окривљени упознао са чињеницама које га терете.”

Судија: „Браниоче, како бисте дали одбрану за окривљеног пошто не разумијете босански?”

Бранилац: „За толико се могу споразумjети.”

Судија: „Може ли поступак да се води на енглеском језику, јер сте се изјаснили да оба говорите енглески?”

Окривљени: „Не може”.

Судија: „Како сте ово питање разумјели?”

Окривљени: „Превео ми је бранилац.”

Судија у записник уноси да то „није тачно”. Такође, судија захтјева да окривљени неким документом докаже да је припадник босанске националне мањине.

Бранилац: „Приговарам записнику у сваком дијелу гдје је суд констатовао да се окривљени изјашњавао, и тражим изузеће поступајућег судије због тога што је покушао да утврди националну припадност окривљеног у смислу да је докаже званичним документом, а окривљени то сматра угрожавањем његових националних и мањинских права”.

Потписује се записник, састављен на српском, ћирилицом. То чине адвокат, записничар и судија, не и окривљени. На приједлог браниоца да ипак потпише, окривљени изјављује да не може да потпише нешто што не разумије.

„Колико ми је познато, постоји само један овлашћени судски преводилац за босански језик и то у Новом Саду. Ми се сада први пут суочавамо са оваквом ситуацијом, а колеге из Пријепоља кажу да је код њих 240 предмета у застоју због истог захтјева, и да им пријети застарјелост ”, каже за „Политику” Данка Ђорђевић-Грујичић, в. д. предсједника Прекршајног суда у Чачку.

Она је, по закону, сада дужна да одлучи о захтјеву Маида Башовића и његовог браниоца да судија Драган Грујовић буде изузет из овог предмета.



Оставите одговор