Парламент БиХ сутра о амандманима на Устав: СНСД и СДС поднијели исти

Заједничка сједница Представничког и Дома народа Парламентарне скупштине БиХ , на којој би требало да буду размотрени приједлози амандмана на Устав БиХ у вези са спровођењем одлуке Европског суда за људска права у случају "Сејдић-Финци", које су у парламентарну процедуру још 2012. године упутили чланови Парламентарне скупштине БиХ, заказана је за уторак, 21. јануара.

Амандмане којима се отклања дискриминација у избору Дома народа и Предсједништва БиХ крајем августа 2012. године доставили су посланици и делегати ХДЗ-а БиХ и ХДЗ-а 1990, посланик СНСД-а Милорад Живковић и делегат из СДС-а Огњен Тадић, те посланик СДА Амир Сарајлић и делегати ове странке у Дому народа.

Живковићевим, односно Тадићевим приједлогом, који су идентични, предвиђено је да Дом народа Парламента БиХ умјесто досадашњих 15 броји 18 делегата – шест из Републике Српске и 12 из Федерације БиХ.

При томе би шест делегата из Републике Српске чинили пет Срба и један из националних мањина или национално неопредијељених, а од 12 делегата из ФБиХ по пет би били Хрвати и Бошњаци, а два из националних мањина или национално неопредијељених.

Делегате из ФБиХ бирао би Парламент Федерације, а делегате из Републике Српске Народна скупштина Српске.

Када је ријеч о избору Предсједништва БиХ, према овом приједлогу, три члана Предсједништва била би бирана непосредно – један са територије Републике Српске и два са територије Федерације.

У уставном амандману којим се третира избор чланова Предсједништва нема етничких одредница, чиме се свим грађанима БиХ, без обзира у ком ентитету живе, омогућава кандидовање за члана Предсједништва БиХ.

Бошњачки представници у Парламенту БиХ предлагачи су амандмана на Устав БиХ према којем би се Дом народа Парламентарне скупштине БиХ састојао од 21 делегата, од којих би двије трећине били из Федерације и трећина из Републике Српске.

Од 14 делегатских мјеста из ФБиХ по пет би припало Бошњацима и Хрватима, а по два мјеста су предвиђена за Србе и представнике осталих. Седам делегатских мјеста из Републике Српске попунила би четири представника Срба, те по један Бошњак, Хрват и остали.

Делегате из Федерације бирао би Дом народа федералног Парламента, а делегате из Републике Српске Вијеће народа Српске.

У образложењу амандмана у вези са избором Дома народа Парламентарне скупштине БиХ , наводи се да се оваквим рјешењима уклања дискриминација према грађанима БиХ који не припадају ни једном од конститутивних народа, те дискриминација конститутивних народа јер се, према садашњим рјешењима, Бошњаци и Хрвати бирају из Федерације, а Срби из Републике Српске.

Чланови Предсједништва, према приједлогу парламентараца из СДА, били би бирани непосредно – два са територије Федерације и један са територије Републике Српске, при чему чланови Предсједништва морају бити из различитих конститутивних народа, или осталих.

ХДЗ БиХ и ХДЗ 1990 предлагачи су уставног амандмана по којем би Дом народа убудуће чинила 24 делегата, од којих двије трећине из ФБиХ и трећина из Републике Српске.
Овим амандманом предвиђено је да се из ФБиХ у Дом народа БиХ бира по шест Хрвата и шест Бошњака, те по два представника Срба и грађана који се не изјашњавају као припадници једног од конститутивних народа.

Из Републике Српске у Дом народа БиХ било би делегирано пет Срба, те по један представник Хрвата, Бошњака и грађана који се не изјашњавају као припадници једног од конститутивних народа.

Укупно би у Дому народа било по седам делегата који представљају Хрвате, Бошњаке и Србе и три делегата грађана који се не изјашњавају као припадници једног од конститутивних народа.

Делегате из ФБиХ бирао би Дом народа Парламента ФБиХ, а из Републике Српске Вијеће народа Српске.

Предлагачи сматрају да се оваквим рјешењем спроводи одлука Европског суда за људска права у Стразбуру у случају "Сејдић и Финци", јер се у Дом народа уводе делегати који се не изјашњавају као припадници једног од конститутивних народа, али се обезбјеђује и да се делегати из сва три конститутивна народа бирају из оба ентитета.

Када је ријеч о избору чланова Предсједништва, два ХДЗ-а предлажу посредан избор.

Парламентарна скупштина три члана Предсједништва бирала би између посланика у Представничком дому Парламента БиХ, при чему би један члан био из Републике Српске, а два из Федерације. Предвиђено је да три члана Предсједништва не могу бити из истог конститутивног народа , или из категотије осталих.

Осим што су предвидјели начин избора чланова Предсједништва БиХ, ХДЗ БиХ и ХДЗ 1990 својим амандманом неке од досадашњих овлаштења Предсједништва, попут предлагања буџета БиХ, дају у надлежност Савјету министара БиХ.

Предсједништво БиХ би, према овом приједлогу, задржало овлаштења у вези са одређеним именовањима те командовање Оружаним снагама БиХ, вођење спољне политике и представљање БиХ.

Савјет министара, односно Министарство правде БиХ прије нешто више од годину дана дали су мишљење о сва три предложена сета амандмана, оцјењујући "оправданим доношење амандмана на Устав БиХ ради спровођења пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру у предмету `Сејдић и Финци против БиХ`".

Наведене сетови амандмана разматрала је и Уставноправна комисија Представничког дома, при чему су амандмани ХДЗ-а БиХ и ХДЗ-а 1990 добили негативно мишљење.

Живковићев и амандман СДА који се односе на избор Дома народа добили су позитивно мишљење Комисије, за разлику од њихових амандмана који се односе на избор чланова Предсједништва БиХ.

Амандмани два ХДЗ-а били су на дневном реду Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ 6. децембра 2012. године и тада је закључено да се одгоде расправа и изјашњавање о негативном мишљењу Уставноправне комисије које су добили, те да се на посебној сједници размотри сет свих предложених амандмана на Устав БиХ.

За промјену Устава потребна је двотрећинска већина у Парламенту БиХ.

Прије него што су наведена три сета амандмана на Устав БиХ достављена у парламентарну процедуру, рјешење за спровођење одлуке Европског суда за људска права у случају "Сејдић и Финци" тражено је у оквиру парламентарне комисије формиране у ту сврху, али комисија није успјела да усагласи заједнички приједлог.

Договор о уставној реформи којом би била елиминисана дискриминација у избору Дома народа и Предсједништва БиХ , до сада није пронађен ни на нивоу лидера водећих партија у БиХ, првенствено због разлика у ставовима странака из ФБиХ како треба спровести одлуку Суда у Стразбуру.

Дерво Сејдић и Јакоб Финци тужили су БиХ Европском суду за људска права, јер им је као представницима ромског, односно јеврејског народа оспорено право да се кандидују за Предсједништво БиХ и Дом народа Парламентарне скупштине.

Према Уставу и Изборном закону БиХ, право да буду изабрани у Предсједништво БиХ и Дом народа имају само припадници три конститутивна народа.

Европски суд за људска права у Стразбуру донио је у децембру 2009. године одлуку у корист Сејдића и Финција и наложио БиХ да из Устава и Изборног закона отклони дискриминаторске одредбе према националним мањинама.
Лидери седам водећих политичких странака у БиХ о спровођењу одлуке Европског суда за људска права у случају "Сејдић-Финци" разговарали су 17. и 18. јануара у Сарајеву , у присуству европског комесара за проширење Штефана Филеа, али и овај пут без успјеха.