Ових 14 открића су темељно мијењали историју

Мјесечник Национална Географија је објавио листу 100 догађаја који су промијенили свијет: историјске прекретнице, револуционарне идеје и научна достигнућа пресудно су утицали на човечанство. “Бизнис инсајдер” се ограничио на 14 догађаја који су промијенили војну историју: од открића ватре до стационирања најмоћнијег оружја на свијету. Откривање ватре, прије 1,4 милиона година Први изум који је […]

субота, децембар 26, 2015 / 07:53

Мјесечник Национална Географија је објавио листу 100 догађаја који су промијенили свијет: историјске прекретнице, револуционарне идеје и научна достигнућа пресудно су утицали на човечанство.

“Бизнис инсајдер” се ограничио на 14 догађаја који су промијенили војну историју: од открића ватре до стационирања најмоћнијег оружја на свијету.

Откривање ватре, прије 1,4 милиона година

Први изум који је одвојио савремене људе од њихових еволуционих предака било је намерно паљење ватре. Док су раније врсте, као што је Хомо ерецтус, користиле природно изазвану ватру, Хомо сапиенс је први свесно почео да је пали.

Коришћење ватре је омогућило људима да припремају храну, да се греју и осветљавају простор. Паљење ватре означава почетак свих технологија које човек користи и утире пут обради метала и изради стабилнијег оруђа.

Коришћење лука и стреле, 15.000 година п.н.е.

Претпоставља се да су први лукови и стреле прављени од материјала који нема дуг вијек трајања, па није познато када су први пут произведени. Најстарији откривени лукови нађени су у Холмегарду (Данска) и направљени су 9.000 година п.н.е.

Људи су ово оружје вјероватно створили како би лакше ловили животиње, а претпоставља су да је настало после примитивнијих пројектила, као што су избацивач копља и бумеранг.

Врло брзо, лук и стрела су прилагођени за војну употребу. Национална географија наводи да су 5.400 година п.н.е. стреле већ биле главно оружје.

Примјена тачка, 3.500 година п.н.е.

Точак је у ширу употребу ушао најкасније 3500. године прије нове ере и битно је утицао на различите аспекте друштва, укључујући и транспорт, коришћење грнчарског тачка и развој воденичног тачка.

Око 2000. године п.н.е. точак улази и у војну употребу. Хетити су прва позната цивилизација која је користили кочије са коњском запрегом.

Почетак гвозденог доба, 1.200 година п.н.е.

Хетити су први масовно почели да производе ковано гвожђе, око 1400. године п.н.е, а око 1200. године п.н.е. технологија ковања гвожђа проширила се из Мале Азије на Европу, Африку и Азију.

Изузетно постојан материјал пресудно је утицао на људску експанзију. Оруђе од гвожђа омогућавало је ефикасније обрађивање земље, а самим тим и демографску експлозију. Гвоздено оружје и оклопи замијенили су друге метале, попут бронзе, а цивилизације које су имале овај метал брже су се шириле од њихових сусједа.

Коришћење бетона у градњи, 200 година п.н.е.

До 200. године п.н.е. Римљани су развили технологију производње бетона. Изузетно чврст и водоотпоран, овај материјал је нашао широку примјену: почев од изградње храмова и јавних тргова, па све до чувених римских аквадукта.

Бетон је, такође, допринио да Римљани задрже војну и културну доминацију у деловима свијета под својом контролом. Развили су широку мрежу квалитетних путева, а бетон су користили и за изградњу лука и пристаништа, која су додатно проширила утицај Рима.

Развој теорије “праведног рата”, 426. године

Године 426. Свети Августин Хипонски објавио је своје основно дјело "О Држави Божјој", у коме разматра начине оправдавања рата, који се косио с пацифистичким вредностима хришћанства.

Његове мисли су темељ Теорије праведног рата, коју је италијански филозоф Тома Аквински развио средином 13. вијека. Списи Светог Августина и Томе Аквинског чине основу данашњег схватања “праведног рата”.

Праведан рат “мора да објави надлежна власт… Он мора да има праведан узрок, а крајњи циљ мора бити успостављање праведног мира”.

Прецизна навигација, 1569. године

Све до 1569, навигација у великим водама била је дуготрајан и тежак посао. Због непоузданости тадашњих карата, навигатори су сваки час морали да гледају у компас и прилагођавају курс.

Фламански картограф Герхард Меркатор направио је карту свијета која је карактеристична по паралелним подневцима (меридијанима) са једнаким међусобним размацима и упоредницима (паралелама) који су такође паралалени, али са размацима који се повећавају према половима. Његов картографски метод, који се и данас користи, омогућио је навигаторима да лако и прецизно одреде курс и подстакао је истраживања и европску експанзију.

Почетак индустријске револуције, 1712. године

Употреба гвожђа и челика, као и откриће нових извора енергије, подстакли су индустријску револуцију, која је почела у Енглеској, у 18. вијеку.

Парна машина, коју је 1712. изумио Томас Њукомен, смањила је потребе за људском енергијом и, истовремено, проширила могућности транспорта и производње.

Још нека значајна открића су пароброд, аутомобил, авион, телефон, радио, као и организација рада (мануфактура).

Развој телекомуникација, 1876. године

Седмог марта 1876. Амерички завод за патенте додијелио је Александру Грејему Белу “један од најдрагоцјенијих патената у историји”. Три дана касније, Бел је свој изум примјенио да би свом помоћнику на другом крају ходника рекао: “Господине Вотсоне, дођите овамо. Потребни сте ми.”

Телекомуникација се проширила у цијелој Америци, а 1927. обављени су и први међународни разговори.

Број претплатника мобилне телефоније широм свијета данас износи скоро седам милијарди.

Летови с посадом, 1903. године

Иако је авион браће Рајт летио само 12 секунди, био је то први успјешан покушај управљања летјелицом “тежом од ваздуха”. Браћа Рајт усавршила су пројекат и њихов авион је коришћен у извиђачким мисијама у Првом свјетском рату.

Британци и Италијани су дизајнирали прве бомбардере 1913. године. Годину дана касније, Француска је монтирала митраљезе на своје авионе. Данас Сједињене Државе располажу са око 13.000 војних летелица. Кина и Русија, друге две највеће ваздухопловне силе, имају по 2.000-3.000 војних летјелица.

Нуклеарна бомба

Месец дана прије избијања Другог свјетског рата њемачки геније Алберт Ајнштајн написао је писмо, после кога је Америка ушла у нуклеарну трку с нацистима.

У писму из 1939. године Ајнштајн је упозорио америчког предсједника Френклина Рузвелта да би снажна нуклеарна ланчана реакција уранијума могла да доведе до конструисања “екстремно снажних бомби новог типа” – атомске бомбе. Двије године касније, настао је “Пројекат Менхетн”, амерички план за пројектовање и изградњу најразорнијег оружја икада произведеног.

Шестог августа 1945. у 8.15 х, свијет је ушао у атомску еру када је употребљено најразорније оружје. Прва атомска бомба употребљена у рату падала је 44,4 секунде, прије него што је ослободило око 12.500 тона ТНТ изнад јапанског града Хирошиме.

Невиђена свемирска трка, 1954. године

Године 1954, Русија је предложила да се изгради вештачки сателит и после три године “Спутњик 1” постаће први сателит који кружи Земљином орбитом.

У сарадњи с њемачким аеронаутичким инжењером Вернером фон Брауном, Америка је 1958. успјешно лансирала сателит “Експлорер 1”.

Три године касније, руски космонаут Јуриј Гагарин постао је први човек у свемиру, што је подстакло Американце да 20. јула 1969. пошаљу првог човјека на Мјесец.

Приватне компаније као што су “СпејсИкс” Илона Маска и “Вирџин Галактик” Ричарда Брансона тренутно интензивно раде на стварању платформе за свемирски туризам.

Револуција Интернет, 1991.

Када је британски програмер Тим Бернерс-Ли крајем 1960-тих година измислио Свјетску мрежу (WWW), свијет је ушао у еру интернета.

Ли је развио “софтвер који повезује све сродне документе на његовом рачунару и убрзо потом повезао мноштво рачунара како би корисници могли да подијеле документе без базе података”, наводи “Национална Географија”.

Данас више од три милијарде људи користи интернет.

Регенеративна медицина, 1999. године

Први велики корак у правцу обнављања оштећеног органа или изгубљеног уда учињен је 1999. године када су љекари у Вејк Форесту успјели да узгоје нову јетру. Од тада научници усавршавају регенеративне технике.

“Чак и мозак, за који се некада сматрало да је забрањено тле за регенерацију помоћу матичних ћелија на начин на који се то ради са јетром и костима, постао је тема. Истраживања неуралних матичних ћелија (НСЦ), које могу да замијене уништене неуроне жртава можданог удара, могла би да резултирају новим методама лијечења обољења као што су Паркинсонова и Алцхајмерова болест.”



Оставите одговор