Oтворено писмо Милораду Јагодићу

Тешка срца одлучио сам се на овај корак. Откако је почела предизборна кампања трудим се да што мање пишем. Написао сам један или ниједан текст. И покоји коментар на форумима. Пише: Зоран Јанковић Не бих да својим писањем утичем на расположење бирача. Нека свако бира начелника каквог он жели. Исто тако и одборнике. Ја сам […]

петак, октобар 5, 2012 / 08:13

Тешка срца одлучио сам се на овај корак. Откако је почела предизборна кампања трудим се да што мање пишем. Написао сам један или ниједан текст. И покоји коментар на форумима.

Пише: Зоран Јанковић

Не бих да својим писањем утичем на расположење бирача. Нека свако бира начелника каквог он жели. Исто тако и одборнике.

Ја сам се давно опредијелио за свог начелничког кандидата. А то ниси ти.

Са одборничким кандидатима иде ми много теже. Тешко да ће их више од 7-8 добити мој „иксић“. А најсрећнији био бих кад би закон дозвољавао да се гласа за деветнаест одборника на свим понуђеним листама. Па да прошарам по свим политичким партијама. Тек тада бих заокружио њих свих деветнаест. Можда.

Но, пустимо сад то. Нешто друго натјерало је мене да ти се овако обратим. Ти си ме натјерао; ти и твоје понашање. Исто као и раније. Зато слободно свој говор на предизборној трибини СНСД-а сматрај акцијом која је изазвала ову моју реакцију. И не лупај главу узалудним размишљањима о каквим другим разлозима.

Ја нисам члан СДС-а, као што нисам члан ниједне политичке партије, те са те стране „не пуше вјетар“. Не дувај у хладно, не лупај на отворена врата.

ЈА БЕЗ ПОСЛА А ТИ ВЛАСТ

Колико чујем обојица волимо жене. Па о нашој узајамној љубави не може бити ни говора. Зато не може бити ријечи ни о мржњи. У питају је чисти сукоб интереса. Мог и твог интереса. А на штету мог. И тако већ више од десет година; више од једне деценије.

С тим да је мој интерес легитимнији од твога. Хиљаду пута. Милион пута. Сто милиона по сто хиљада пута. Јер ја се борим само за кору хљеба, за посао у струци; а ти за мед којим ћеш хљеб помазати; да ли ти је бољи багремов, жиђи је, или би ливадског он је здравији; или би да лижеш самог меда а хљеб да бациш! Би да будеш директор, би да будеш власник пола Рогатице, би да будеш посланик, би да будеш начелник, би да будеш… шта, више, Милораде??? А ја за сво то вријеме зар да будем „запослен“ на „Биро(в)у“ за запошљавање? Џабе ми факултетска диплома, џабе научно звање!

И још да ми ти, ко Мики Манојловић Горици Поповић у филму „Ране“ завичеш: „ћути док те ј…м“ а ја да се покријем ушима и да ћутим. Мало никад више ће бити тако. Јер предуго било јесте.

(И) Двије хиљаде и неке године био сам без посла. Пуне четири године безуспјешно сам га тражио. Политика и власти су ме обеспослили. Исто као и сада. Само што је власт тада била СДС-ова. А ти у њој. И у власти и у СДС-у.

У потрази за запослењем обијао сам прагове свих људи које сам познавао. А много их познајем. По Источном Сарајеву, Сарајеву, Бањалуци… данима сам знао спавати у ауту. Ујутро одем до какве кафане у WЦ, умијем се и освјежим, промијеним веш, дезодаранс ставим на нетуширана пазуха, па кренем од врата до врата.

Прими ме тако, једног дана, и Мирко Шаровић. Био је тада, ако се не варам, предсједник РС. Кад у кабинету – ти. Ниси се могао начудити како то да сам добацио до Мирка, па си одједном постао врло љубазан према мени. Мирко и ти нешто сте тада ћућорили. И ти си тада високо котирао у СДС-у. Био си власт, није шала. И директор „Агрокомбината“ чију си приватизацију припремао. А ја сам био само неко ко је тражио посао. И никако нисам могао да га нађем. Од те твоје власти. Тадашње.

Прошла је цијела једна деценија од тог догађаја. Много је воде Ракитницом протекло, а ми смо још увијек на истим тим позицијама: ја тражим посао а ти ћућориш са властима. Овог пута са Милорадом Додиком. Опет си ти власт а ја сам опет незапослен.

Докле ћемо тако, више, Милораде Јагодићу??? Ти да будеш власт и да ме ј….ш а ја да будем без посла и да ти ћутим????

За 45 година старости нисам успио сакупити ни 10 година радног стажа, а никад нисам престајао да радим!? На црно, сиво… како све не. Само никако на бијело. Кунем се у хљеб, со, и икону Светог Јована, заштитника мога дома, да никад још у животу нисам наплатио плату 1.000 КМ! И ти имаш образа још да се чудиш „шта је овом Зоки“!

ЛАЖЕШ, МИЛОРАДЕ

Лажеш Милораде, и себе и друге лажеш, кад кажеш на трибини да ти је неко на најпримитвнији могући начин вријеђао породицу. Лажеш као у оном вицу: „Знаш ли како ћеш препознати да политичар лаже? Чим отвори уста, а притом излазе било какви звуци напоље – лаже!“ Изгледа да си одавно већ погубио „филинг за осјећај“ шта је истина а шта је лаж.

Читам три пута више од тебе; ма шта три, тридесет и три, и никад нигдје нисам прочитао да ти је ико икада споменуо породицу.

Да не улазим у љагање Томе Пухалца, његове породице или Томе Батинића, нисам им ја портпарол. Нека сами реагују на неистине на њихов рачун. Ех, да, каже се „портпарол“ а не „гласноговорник“. Ово друго је кроатизам. Теби се то увртило ваљда због надимка оног лика што вам је недавно прешао из једне друге партије у СНСД.

Ви моју породицу јесте вријеђали. Ти и твоја камарила. Стари си ти лопинаш, знаш да је напад најбоља одбрана. Ниси лично, али твоји „плаћеници“ јесу. Зна се шта ради генерал а шта раде војници. Ко виче „апорт“ и „к нози“ а ко кевће. И уједа.

Е ти твоји напујдани пси мени нису на миру оставили ни породицу, ни жену, ни дјецу, ни имање, рекли сте да сам лош отац, никакав муж, нула од сина… ма билеси ми ни крава није остављена на миру.

Побројали сте ми имовину, обрачунали приходе, писали о факултету моје кћерке (просјек оцјена нешто мало испод 9) износима њене школарине… умјесто да ваши новинари забиљеже њене успјехе на такмичењима љепоте и модним пистама по Европи ви сте ми дијете дискриминисали и до суза је (не једном) доводили само зато што је моје дијете. Да бих је поштедио осјећаја неправде и дискриминације којима је овдје била изложена морао сам је послати да живи ван Рогатице.

А за то вријеме ти јавно лажеш како је неко увриједио твоју породицу. Кад, гдје, ко, како је увриједио твоју породицу? Којим ријечима?

Истина је сасвим супротна од твојих тврдњи. Ја пишем јавно и потписујем то што напишем. Као и сад ово. А ти си се дигао из Прибошијевића, дошао си у моје родно село, у Ћемановиће, и раскорачио си се ту да мене љагаш. Ви профитери, дезертери, ратни лиферанти, шпекулантни и забушанти се слично као наркомани препознате чим се угледате. Нађете се. Тако и мене тјеши састав друштва које си том приликом искупљао. Нећу улазити у то шта си им обећавао па да они теби узвратно обећају гласове чак из Шведске, али хоћу у бљувотине које си о мени говорио: дошао си у моје село, љагао си ме, и још се усуђујеш да се жалиш како неко тебе „напада на најпримитивнији могући начин“. Што не могу на еренде кора, људи моји људски!

Примитивно је бити властољубив, среброљубљив, незајажљив, а борити се за опстанак и писати истину није и не може бити примитивно. И никад неће моћи бити.

ТВОЈА КРАВА УБОЛА ЈЕ МОЈУ КРАВУ

Ево шта је за сво то вријеме писано мојој породици и мени. Наравно ово је само мали пресјек:

„Напалио“је Јанковић 2-3 будале, вјероватно од по 18-20 година, да пљују до бесвјести, а он тргује за себе. Нема лопова док не остари. Такозвани "колумниста" Зоран Јанковић,који са својим писањем све више личи на жентурину која са конама испија кафе и гледа шта ко ради,шта је код кога боље,шта се њему свиђа,ко је кога притиск’о (жали што није био он тај који притиска),али он је за те ствари био неспособан,како у младости тако и сада као СДС-ов колумниста.

Грешка СНСД-а је та што сви ти кадрови који су промијењени нису кривично гоњени (за које постоје многи аргументи) већ су остављени да овако "шкевћу" и омаловажавају све оне који радом хоће нешто боље за себе и за друге.

Мислим да ће корисници овог портала у будућем периоду сазнати више детаља о "надри" колумнисти и осталим шкевријама, који својим поганством блате српство и све што је српско. Са људима попут Зорана Јанковића нема потребе за представљање, јер њему и сличним шкевријама, то је бесмислено. Велико изненађење ми је било поређење дотичног са пола СНСД-а, као он неки борац, а након годину дана проведених у рову, престрављен је побјегао под окриље Шаровића и СДС-а. Ту су му дали оловку и рекли: "Пиши и величај СДС и његово чланство", а дотични је рекао: "Како,кад немам школу за то", на шта су му одговорили: "То није твој проблем,ми ћемо ти то завршити". Силни Зоран Јанковић, хахахаха.

Што се тиче правописних грешака, ко их има, а ко не, може се рећи да дотични не би могао писати ни за удружење животиња, али ипак пише за СДС (страшан фрајер). Твоја маленкост има среће што је доласком СНСД-а остала на слободи, зато се и слажем са тобом да је СНСД правио грешке. Лијепо преписано,али упућено у погрешном правцу, "пиштољ" са таквом муницијом си требао прислонити себи на слијепочницу. Користиш ријечи паметних људи искориштаваштавајући њихов прави смисао за покриће за своје шкевријање, подметање, прекројавање истине и лијечење својих комплекса. И браду си пуштао покушавајући да пратиш тренд "БРАДА ЗВАЊА,БРАДА ЗНАЊА И БРАДА………,е код тебе је ова трећа. Свак је творац свог живота, па је вјероватно и брада резултат твог огавног писања, коментарисања других живота, мијешајући се у приватни живот људима који су успјели у животу, својим безобразним рјечником, само теби карактеристичан и онима који те плаћају да то радиш. Види шкеврије,види му ријечника,као да је завршио СДС-ов факултет, ријечник му све више долази до изражаја, као и његова личност. На великим врућинама, хоће смрад да се огласи.

Само да се напомене да је око куповине опреме – озвучења за Центар за културу "омастио брке" за разлику у цијени Зоран Јанковић самозвани "колумниста“. Зоран Јанковић (СДС-ов новинар) који се представља као социјални случај и пољопривредник (сточарство), а његово имовинско стање и остале генералије изгледају овако:

-директор Турситичке организације у Коњицу

-2 стана

-2 пословна простора

-кћерка студира на Америчком универзитету у Сарајеву гдје је школарина 5.000,00 КМ.

Добро му краве дају млијека, вјероватно је екстра класе па му овако иде. Поштовани суграђани, ја сам Морава, крава, у више наврата помињана на овом форуму. Мој власник је Зоран Јанковић кога вјероватно и лично познајете или сте бар читали његове чланке. Разлог мог обраћања је тешка ситуација у којој се налазим. Наиме, мој власник не води довољно рачуна о мени, гладна сам,жедна и прљава.

Јанковић има здравствених проблема психичке природе. И зато му не треба у стању у ком се налази слати поруке како је досадан и слично.Немојте молим вас, најискреније.Ако би престао са писањем Јанковићева болест би се погоршала ,према мишљењу психијатра прешла у облик тешке депресије са неизвјесним исходом.Тешко га је погодила вијест да му је на једном порталу ускраћено објављивање текстова уз образложење уредника да његове текстове једино чита кад има проблема са затвором и да тад оштампа покоји Јанковићев текст,оде на WЦ,чита, добије пролив и на крају са текстовима обрише гузицу.“

И ВИДЈЕХ ТИ ДО ТРИ НЕЧОВЈЕЧСТВА

Годинама пишем новинарске и новинске текстове, аналитичне, крцате информацијама које се ни на једном другом мјесту нису могле наћи; резоновао сам, закључивао, антиципирао… нисам ли предвидио твоју кандидатуру за начелника општине још док то није знало 90% чланова ОО СНСД. Хоћеш ли икад открити Рогатичанима како си превеслао Ралета Јовичића да ти будеш кандидат за начелника на овим изборима кад си само прије двије године ти једне изборе изгубио а Рале прије четири друге добио?

Ево, сад ћу овдје раскринкати још једну голему лаж којом облагујете народ Рогатице, ти и твоји (тренутни) партијски другови већ четири године. Ти на митингу причаш како сте се четири године бавили враћањем дугова претходне власти; ви би направили чуда да, ето жалости пуста, није било тог (анамо)њиховог дефицита! Колики је био тај дефицит? Остало вам је 800 хиљада КМ на рачуну и 1,2 милиона преузетих обавеза; дакле 400 хиљада КМ дефицита. Је ли ово истина или није?

Четири године уста су вам пуна дуга који вам је оставио Томо Батинић.

Да да постоји икакво извјештавање а не класично излагивање јавности из Рогатице онда би са посљедње сједнице СО Рогатица отишла информација да је, закључно са јуном, дефицит буџета СО Рогатица 383.559 КМ! Тј. приближно исти као онда кад сте власт и преузели, само четири године касније. И да још буде жалоснија ствар овај дефицит си проузроковао лично ти, Милораде Јагодићу. Јер си од пара које „Сјемећ“ дугује општинском буџету пребацио само 10%.

Ето тако је информација морала гласити: 1) буџет Рогатице је у дефициту 383.559 КМ. 2) већи дио тог дефицита настао је зато што је Ш.Г. Сјемећ дозначило само 10% од средстава које дугују буџету 3)… 4)… 5) донесена је Одлука о подршци наталитету са 300 КМ по дјетету. Упитај и неког другог (али правог, независног) уредника да ли је овако како написах или није.

Медијске лажи као образац понашања политичке опције којој (тренутно) припадаш ваљда су и тебе дезоријентисале до те мјере да мијењаш лаж за истину и истину за лаж.

И кад већ споменух Тома Батинића паде ми на памет још један догађај који повезује тебе, њега и мене. Случајно сам сједио са Батинићем кад је од њега тражена сагласност да ти будеш именован за директора „Сјемећа“. Дуго се двоумио. И на крају је дао зелено свјетло. Захваљујући његовом „да“ ти си данас директор „Сјемећа“. Јеси ли му се икад реванширао за то? Не коруптивно, него људски, сличним гестом? Јеси, како да ниси, првом приликом. Отишао си у странку на власти, у СНСД и Батинића си послао кући. Има ли у Рогатици сличног примјера да је икад иједан човјек након дугогодишњег обављања највиших функција послан кући на чекање? Да за њега није било никаквог радног мјеста пуне четири године?

УПАЛИЛИ СТЕ МРКЛИ МЕДИЈСКИ МРАК

Морам ти писати још о медијима. Сви медији у РС тренутно су у служби режима; једног човјека и једне (његове) партије: Милорада Додика и СНСД-а. Дневници РТРС билтени су Додикових дневних и страначких активности, „Глас српске“ исто је то само у писаној форми, „Независне новине“ исто су с*ње друго паковање. Осим независних интернет медија новинар који није на фону „објективног, независног, режимског новинарства“ нигдје не може објавити текст. Истраживачко новинарство је потпуно замрло, главни и одговорни уредници режимских новина истовремено су ПР-овци или пропагандисти, шефови кампања градоначелницима (Бањалука, Мирјана Кусмук, главни и одговорни уредник „Гласа“ је шеф кампање Слободану Гаврановићу) и осталим СНСД-овим кандидатима.

Исто тако „уређивана“ је и општинска страница „рогатица.рс“ која је, у посљедњих неколико мјесеци пред почетак кампање, објавила на десетине текстова у којима се величају твој „лик и дјело“, и тек један текст о Томиславу Пухалцу. Као блиједи покушај бацања прашине у наивне читалачке очи.

Медијски мрак који тренутно влада код нас не може се упоредити ни са чим у Европи. Албанија нам може послужити као позитиван примјер слободе медија. Ово што је код нас на сцени можда се може поредити једино са Сјеверном Корејом и тамошњим режимом.

И у једној таквој медијској атмосфери теби је, Милораде Јагодићу, засметао један једини новинар у Рогатици, па можда и у цијелој Сарајевско-романијској регији, који раскринкава работе властодржаца и отворено пише о друштвеним девијацијама.

Да видимо, Милораде, које сам ја то „лажи и неистине објавио“!

Да сте намјестили тендер за изградњу моста у Пљешевици браћи Чоловић са Сокоца који иза себе имају милионе неплаћеног пореза кроз бројне пропале фирме; да сте намјестили изградњу „Анђине виле“ фирми из Брчког коју је понишанио Милорад Додик; да сте посао одржавања расвјете одузели фирми „Лорд“ а дали предузећу „Галеб“ које је у власништву породице вашег посланика Синише Додика; да сте четири године градили „базен“ у Рогатици и завршетак темпирали баш пред изборе; да си ти пробијање пута до Татинице темпирао као дио предизборне кампање; да „Сјемећовим“ парама насипаш путеве и градиш инфраструктурне објекте да би добио гласове; да си промијенио не знам ни ја више колико странака али да си увијек у оној која је на власти; да ти је брента на Брдинама незаконито резала; да дискриминишеш раднике у „Сјемећу“ на основу политичке припадности; да си примио десетине радника у „твоје предузеће“ само по основу страначке припадности; да си на исти начин примио Милана Марковића и његову кћерку јер је он члан ОО СНСД; жену Миће Ћорића по први пут у животу запослио си у шестој деценији само зато јер је он члан ОО СНСД и Кадровске комисије која вам је рецидив још из СКЈ, чији сте махом чланови били, и чије је постојање апсолутно противзаконито и кажњиво законом, итд. итд. И Милан и Мићо су у изборном процесу, кандидати за одборнике.
Кад сам видио да обилазиш цркве и да од Илиндана и Преображеније правите црвени СНСД циркус само због скупљања гласова, најавио сам могућност и да кренете гласове прикупљати по џамијама. Колико чујем у петак се и то десило, у Лубардићима.

Шта од овога није истина? Све ово истина је као што је истина да сунце излази на истоку а залази на западу! Само што си ти цијелог живота навикао да те тетоше „објективни, режимски“ медији и њихови новинари, па не можеш чудом да се начудиш да неко и смије и умије да пише стварну истину.

И МЛАЂА И (Б)ОЉА

Наравно да се и мени дешава да погријешим. Извор ми не буде поуздан, не провјерим довољно информацију коју објавим, подвале ми… али највећи број информација које сам објавио везано за тебе и твој рад су истина: јеси ли промијенио партија више него Аркан чарапа на глави; јеси ли био директора „Агрокомбината“ па раднике послао кући а ти купио акције, јеси ли…

А шта сам ја то о теби слагао?

Јесам једном нечију туђу дјецу, не наводећи чију, споменуо у ружном контексту у односима са СФОР-ом, али то је било у жестокој љутњи и у мојој приватној корспонденцији која је касније дошла у јавност. И кајем се због тога што сам урадио. Иако сам истину написао.

Дјеца су моје највеће благо на свијету, као и сваком другом нормалном човјеку. Мојем највећем душману који ми најцрње зло мисли да Бог да да су му дјеца жива и здрава; успјешна, срећна и дуговјечна. Сви који ме добро познају потврдиће да ово често имам обичај да кажем. Скоро па ми је узречица.

А ја твоју породицу, понављам по ко зна који пут, никад и нигдје споменуо нисам. Тебе јесам. У најгорем могућем свјетлу. Јер те тако и видим. О породици ти никад ни ријечи написао нисам. Ни изговорио. Нећу ни сада. А ти их сам питај ко ме то од њих назива „плаћеником“ по Рогатици кад ја плате примио нисам већ пуне двије године. Због тебе је примио нисам, због партије којој сад ти припадаш и политике коју ти водиш.

Све по глави преврћем зашто си исконструисао да сам ти спомињао породицу!? Јесам негдје споменуо Ољу (знаш ти добро коју) као фаталну жену и конкубину моћних људи али… прекрсти се, Милораде, она ти није породица! Или јесте!? Отприлике сам тад написао да вам ја свијећу држао нисам. А замало је испало да јесам. Онда на Борикама, кад сте „при кафи“ ти и још један виђени Рогатичанин тако „усаврљили“ на њу да је пријатељица са којом сам сједио (скупа с вама сам сједио) рекла „Зока, хајмо одавде, миле ти мајке, ова двојица ако попију још по двије ем ће закорачити на њу пред Гаврилом ем ће се потући и поубијати око ње, а знаш да обојица носе пиштоље“. Знаш ти добро пред којим Гаврилом. Није Принципом. И ми смо отишли. Не знам шта је даље било. Остављам читаоцима на машту.

И написао сам да је жестоки безобразлук што си ту жену ставио на одборничку листу, на друго мјесто. И ево ти све то сад понављам. Да не мислиш да сам шта тада погријешио, да сам се зарекао. Није могуће да се нико у СНСД-у више не сјећа како јој је било омилило да живи у туђем стану у току рата, па је приликом покушаја деложације бацила бомбу и фасовала кривичну пријаву. Ко је све то заташкао и како се упркос кривичној пријави могла наћи на листи, немој ми ништа објашњавати. Објасни бирачима. И својима у странци. Тој садашњој. Ако погодиш којој тренутно политичкој партији припадаш. Јер, вјероватно, кад дођеш у зграду некадашњег комитета, гдје су сад канцеларије свих политичких субјеката, дуго ти треба да се сјетиш у којој си тренутно партији, да не уђеш на погрешна врата, јер си на скоро свака од њих улазио.

МИЛОРАД ТЕБЕ А ТИ МИЛОРАДА

То што ти данас ћућориш са Милорадом Додиком не значи да мене треба да шутате. Ја никад нисам био ни у једној партији, а ти јеси свакад и у свакој. То што ти Додик пред пуном салом „набацује коску“ не даје ти за право да мени ускратиш право на живот. Те Милорад а ти њега. И моја дјеца у овој држави морају да једу хљеба, гадови једни пресити и пребезобразни. И јешће макар га морали од вас отимати силом. И од тебе и од Милорада.

А ако ти мислиш да си нарастао од „набацивања коске“ Милорада Додика, и да ти је сад шта чуна због тога већа, то ти покажи Милорадољупкама и Милорадољупцима. Ако хоћеш а ти редослијед и обрни. За мене си увијек био малиган, властодржачко служинче које се умиљава око ногу свима јачим од себе а најодвратнији начин терорише слабије; а које ја могу набацити о-де-сно-ра-ме и наставити да идем а да те и не примијетим. А не бојим се ни тог твог „набаци коску“ Милорада. Ваљда ми се овај гелер у глави помјерио нешто удесно.

Никако ја теби, као што си ми то јавно поручио, не могу бити „камичак у ципели“ јер нам пропорција стоји обрнуто: мене има за двојицу таквих, како год да окренеш. Превелики сам за тебе чак и да ти будем камен око врата а камо ли у ципели; прије ће бити да сам стјеновити масив од који ћеш се (коначно) разбити и пући ко прндуљ.

П.С. Знам да је писмо преобимно. Неисправно је рећи предуго. Предуго је било моје трпљење. Скривени иза странака, једне по једне, омаловажавали сте ме и дискриминисали више од деценије. Ти и братија. Оборили сте ме, згазили ногама и утрли у рогатичку прашину и кал; понизили на правди бога, па још сте се раскорачили и да пишате по мени. Јавно. Устао сам, отресао прашину и размахао се. Не дам вам више прићи ни на пљувомет. Не вјерујем вам. Вама мјењачима странака и квазиполитичарима. Више вјерујем дивљим звјеровима.
Ово писмо гледаћу да ти доставим на сваки могући начин. А највише бих волио очи у очи да се погледамо и приупитамо ко од нас двојице лаже а ко краде; ко ради и једно и друго!



0 КОМЕНТАРА

  1. Џаба Зока пишеш, образ је код њих исто ко и дупе, саможиви стрвинари, потрошачи туђих живота, зомбирани политиканти, имају успјех док иза њих стоји примитивна маса шљ класе и дрвена грађа прве класе…рекао сам већ, неће јагодића подржати грађани, али хоће балвани, а балвани су ти данас закон!

    Све најбоље Зока!

  2. Pismo je predugo, Vjerovatno je velika muka natjerala na ovako opširnu litaniju.
    Naravno kao i Vama ogadilo se i nama.
    Hoćemo da vidimo malo reviziji kako sinoć Čava reče.
    Da vidimo ulaze i izlaze.
    Negdje nam je budžetna bačva šuplja.
    Odlaze pare.
    Zato treba malo da se obnovimo.
    Svježeg vazduha u Gradsku upravu i Skupštinu Banjaluke kako kaže naš odbornik Pero.
    Pa će i do mjesnih zajednica doći kisika.
    Ja sam za Promjene.

Оставите одговор