Отворени сукоб "Гугла” и владе у Берлину

Највећи претраживач свијетске мреже, "Гугл”, скинуо је рукавице и недавно ушао у жестоку полемику са владом у Берлину која намјерава да дио зараде ове америчке компаније законом преусмјери ка њемачким новинским издавачима.

Бундестаг је прошле недеље расправљао о новом закону који је предложила влада да би га онда прослиједио правосудној комисији парламента. Истовремено, „Гугл” је, како пише „Шпигл”, покренуо велику онлајн кампању против приједлога закона, позивајући своје кориснике у Њемачкој да се супротставе „кршењу слободе на интернету”.

Нове мјере предвиђају да претраживачи садржаја на свијетској мрежи плате провизију њемачким новинским издавачима сваки пут када наслове или дјелове њихових текстова користе у својој претрази у комерцијалне сврхе.

„Гугл” и остали претраживачи зарађују на огласима који се појављују уз резултате претраге, па њемачке редакције вјерују да њима припада дио огласног колача сваки пут када се појављују њихови текстови.

Њемачка удружења новинара и издавача вјерују да би нова правила заштитила интелектуално власништво и права аутора текстова. Иако приједлог закона предвиђа прерасподелу зараде коју остварују сви претраживачи на рачун туђег (новинског) садржаја, у јавности се о могућим мјерама говори прије свега као о „порезу за Гугл”.

Гигант из Калифорније одговара да би се овако угрозила слобода информисања на свијетској мрежи. Компанија позива Њемце да се супротставе и од својих представника у парламенту траже да гласају „против”.

„Више од 10 година могли сте да пронађете шта сте хтели, један нацрт закона неће ништа промјенити”, поручује претраживач у видео-материјалу на „Јутјубу”.

Свијетски медији оцењују да „Гугл” рачуна са тим да политичари неће хтјети да навуку бјес гласача одобравањем закона који „отежава претрагу на интернету”. На страну „Гугла” одмах се сврстало 16 професора права, повезаних са Институтом за интелектуалну својину „Макс Планкт”.

Са друге стране, чланови владе и парламента не би смијели да се сада повуку из игре јер би грађани могли да помисле да је њемачки естаблишмент устукнуо пред захтјевима америчке корпорације са глобалним утицајем.

Иако једни мисле да акција америчког технолошког џина неће уродити плодом, јер се на сличне мјере већ спремају и владе у другим великим тржиштима, у Италији и Француској, други подсећају да је „Гугл” свијетски играч и да само у САД годишње издвоји 13 милиона долара за лобирање. Због послова свуда у свијету, компанија углавном не подлеже националним законима који важе за традиционалне медије.

Да се сукоб не би даље заоштравао, „Гугл” би могао да из своје претраге избаци њемачке листове, као што и њемачки листови могу да траже да се њихов садржај на појављује на овом претраживачу. Ипак, ни једни ни други то не чине.

Њемачка је огромно тржиште информација, па се „Гуглу” не исплати да уклони садржај који се често укуцава док редакције имају корист од видљивости на најпосећенијем претраживачу, јер је то један од начина да се дође до њиховог сајта.

Зато није тако лако послушати савјет министарке правде Сабине Лојтхојсер-Шнаренбергер, која је неразумјевање између њемачке владе и америчке компаније прокоментарисала ријечима да „има и других претраживача”, а што је схваћено као позив на бојкот „Гугла”.

Тешке ријечи обје стране

У борби за своје интересе, свака страна је изрекла тешке ријечи на рачун ове друге. Тако се о „Гуглу” говори као о монополисти на тржишту и у креирању јавног мњења који не признаје националне законе и поврх свега не жели да се одрекне дјелића профита.

Портпарол информатичке компаније Кеј Овербек одговора ријечима да су наступили „црни дани” за интернет у Њемачкој и да ће корисници, ако се оствари наум владе, знатно теже проналазити чланке који су им досад били на дохват руке.