Отворена најдужа брза пруга на свијету

У Народној Републици Кини је данас, на рођендан покојног лидера Мао Цетунга (1893-1975), пуштена у саобраћај најдужа линија супербрзе пруге у свијету, која ће повезивати Пекинг и Гуангџоу на југу земље.

Супербрзи воз кренуо је јутрос у 9.00 сати по локалном времену из Пекинга за Гуангџоу, а још један воз кренуо је у супротном смјеру сат времена касније, пренијела је агенција АП.

Тако је линија дуга 2.298 километара, чији су неки дијелови већ раније били у функцији, у потпуности функционисати, а пут од Пекинга до економског центра на југу земље биће преполовљен и, возом који иде 300 километара на сат, трајаће око осам сати, пренио је Ројтерс.

Пројектована за максималну брзину од 350 километара на час, пруга ће имати 35 станица у већим градовима, укључујући Шиђаџуанг, ЏенгЏоу, Вухан и Ћаншу.

Према подацима Министарства железничког саобраћаја, брза пруга ће увећати теретни саобраћај између Пекинга и Вухана за 20 милиона тона.

Након прошлогодишње несреће када је у судару брзих возова, погинуло 40 људи, инвестирање у жељезнице је знатно смањено, а влада је, према писању локалних медија, смањила планиране инвестиције за 500 милијарди јуана (80,27 милијарди долара) на 2,3 билиона јуана, у оквиру петогодишњег плана до 2015.

„Развили смо читав систем ефективних безбједносних мјера”, рекао је предсједник одјељења за науку и технологију при министарству Џоу Ли.

Званични Пекинг наводи да је и даље посвећен томе да највеће градове повеже брзим пругама, док у будућности планира њихово повезивање са градовима у Русији и југоисточној Азији.

„Брзе пруге су потребне за национални развој, за народ и за регионалне комуникације. Многе државе су покренуле своје привреде изградњом супербрзих пруга”, додао је Џоу.

У НР Кини су у мају навели да ће жељезничку индустрију отворити за приватне улагаче, али су ови и даље скептични око тога, мада је потреба за финансирањем акутна.

НР Кини су и даље потребне милијарде у инвестицијама да ријеши проблеме у теретном саобраћају и претрпаност путничких возова, као и да унаприједи жељезничку мрежу у растућим метрополама.

Током првих 11 мјесеци ове године, инвестиције у жељезницу, укључујући жељезничку инфраструктуру и куповину возова, износиле су 506,97 милијарди јуана (81,1 милијарду долара), што је за 3,1 одсто више него у истом периоду лани, навело је министарство.

„Одобравање неколико међуградских жељезничких пројеката главни је разлог који стоји иза раста инвестиција у жељезничку инфраструктуру у посљедњим мјесецима, изјавио је аналитичар консултантске фирме „ЦИКонсалтинг” Шен Џенгјуан.

Влада у Пекингу је од септембра одобрила низ инфраструктурних пројеката вриједних преко билион јуана ради оживљавања привредног раста, који је у три мјесеца закључно са септембром успорио седми квартал заредом на 7,4 одсто. Жељезнице су главно транспортно средство у Кини која се простире на 9,64 милиона квадратних километара и по површини је трећа по величини држава у свијету, уколико се у њену територију урачуна и подручје Тајвана.

У НР Кини планирају да до краја 2015 буде око 120.000 километара пруге, укључујући 40.000 километара супербрзих пруге.

Жељезничка мрежа ће до тада обухватати четири линије исток-запад и четири сјевер-југ.

У НР Кини се брзим пругама називају све које дозвољавају брзине веће од 200 километара на сат. Прве брзе линије на кинеској жељезници уведене су 2007, на половини тзв. „златне деценије” брзог привредног раста и социјалне стабилности у оквиру социјалистичког пута са кинеским карактеристикама. У том периоду и упркос глобалној финансијској кризи од 2008, НР Кина је постала друга по величини национална привреда на свијету са укупним бруто домаћим производом (БДП) од 11,3 билиона долара мјерено паритетом куповне моћи (ППП).