Отворена ликовна колонија у Приједору

ПРИЈЕДОР – Историчар умјетности Вида Грандић изјавила је да је одговор на дилему да ли су окупљања умјетника узалудна дао оснивач и руководилац "АРТ симпозијума Јахорина" Лазо Савић потврђујући да су итекако добра и да нису превазиђена. "Из године у годину на Јахорини се окупљају велика и значајна имена, остављају дубок траг у стваралачком смислу, […]

субота, март 12, 2011 / 11:30

ПРИЈЕДОР – Историчар умјетности Вида Грандић изјавила је да је одговор на дилему да ли су окупљања умјетника узалудна дао оснивач и руководилац "АРТ симпозијума Јахорина" Лазо Савић потврђујући да су итекако добра и да нису превазиђена.

"Из године у годину на Јахорини се окупљају велика и значајна имена, остављају дубок траг у стваралачком смислу, али и покрећу бројне разговоре и полемике, те с правом ова колонија носи име симпозијум јер се ту сусрећу ствараоци из различитих области умјетности, не само ликовних, него ту долазе и књижевници и људи који се баве музиком", рекла је Грандић отварајући синоћ изложбу осмог сазива Колоније у Приједору.

Она је нагласила да је Лазо Савић изузетно упоран и да је он посљедњи Мохиканац јер покушава да из немогућег створи могуће и јер успијева да у тешким материјалним приликама окупи умјетнике из Европе и изван Европе, да их угости и да им пружи све услове за рад.

"Савић је, дубоко поштујући нашег изузетног умјетника Миливоја Унковића, једноставно га приволио својим идејама да, Миливоје као умјетнички руководилац, а Лазо као спиритус мовенс ове колоније, заједнички остваре заиста велике резултате", навела је Грандић.

Она је подсјетила да је Унковић као селектор предложио да основна тема прошлогодишњег сазива буде фигурација, те да то није учинио без разлога, будући да живи у Њемачкој и прати збивања на европској ликовној сцени.

"Он врло добро зна, поред тога што млади људи још увијек имају потребу за новим медијима, другачијим приступом и изразом у умјетности, да се веома велики број умјетника враћа штафелајној слици, платну и класичној умјетности. Инсистирао је на великим форматима јер су захтјевни и постављају пред умјетника озбиљне захтјеве у композицији, раду и рјешавњу слике", истакла је Грандић.

Према њеним ријечима, у области фигурације умјетници су понудили изузетно експресивне слике и у форми и боји и у цртежу који се намеће као један од врло значајних облика у рјешавању те фигурације на слици.

"Поред фигурације, имамо један број умјетника који су се опредијелили да не одступе од свог основног стила, а то је асоцијативна апстракција гдје имамо слике које крећу од асоцијативног пејзажа до неких потпуно апстрактних геометријских форми", оцијенила је Грандић.

Она је додала да, поред сликара, колонија на Јахорини сваке године окупи и један број вајара којима Лазо Савић нуди дрво.

Лазо Савић подсјетио је да је од 2003. године кроз "АРТ симпозијум Јахорина" прошло више од 200 умјетника из више од 20 земаља свијета који су у фундус Колоније оставили више од 300 експоната.

Директор Музеја Козаре Миленко Радивојац подсјетио је да ова кућа по други пут приређује изложбу ликовне колоније из Источног Сарајева, а да је то први пут било још у вријеме док је колонија носила име Пале.

"`АРТ симпозијум Јахорина` стасао је раме уз раме са нашом ликовном колонијом `Сретен Стојановић` која датира из 2004. године. Наша колонија на Козари није толико међународног карактера и мислим да можемо понешто научити од колега са Јахорине", нагласио је Радивојац.

Осим Унковићевих, у Приједору су изложена остварења Манола Ојонартеа, Маурициа Барака, Мирјане Лучић, Фериале Танери, Зорана Јовановића Добротина, Стефана Хаџиниколова, Делие Чаушеве, Марка Кусмука, Златка Девића, Вадима Соколова, Ранке Лучић-Јанковић, Драгослава Крнајског, Жељке Момиров, Ђорђа Арнаута и Ђуле Хадика.

Изложба радова колоније чија је тема била "Фигура у савременој умјетности" већ је представљена ликовној публици на Јахорини, Палама, у Бијељини, Брчком, Добоју, Лакташима и Бањалуци, а слиједе поставке у Градишци, Источном Сарајеву и федералном Сарајеву.

"АРТ симпозијум Јахорина" основан је 1. маја 2003. године и од тада се сваке године одржава на олимпијској планини Јахорина гдје угости бројне ликовне умјетнике из Јапана, Њемачке, Чешке, Мађарске, Русије, Украјине, Шпаније, Италије, Египта, Грчке, Ирске, Америке, Холандије, Француске, Турске, Бугарске, Македоније, Србије, Хрватске и БиХ.



Оставите одговор