Откуд и како се Срби из Бирча презивају
Шековљанин Љубо Пејановић готово четири деценије прикупља и биљежи податке о поријеклу српских презимена у регији Бирач и за Срну је изјавио да је завршио прву верзију књиге у којој су обрађени и систематизовани сви прикупљени подаци.
Он каже да књига још није спремна за штампу, јер је потребно да прође текстуалну обраду и лектуру, али да ће, како сада ствари стоје, крупан проблем у финализацији овог својеврсног ауторског подухвата, управо бити штампање.
"Нико није заинтересован да објави ту књигу, а ја сам не могу, јер штампање много кошта", рекао је Пејановић.
Пејановић каже да је током 36 година рада на књизи, како би дошао до података о поријеклу српских презимена у регији Бирач, обишао цијелу Србију, Македонију, Црну Гору, Далмацију и БиХ.
"Све податке које сам прикупио, добио сам на другим просторима, а овдје, у Бирчу, скоро ништа. Најстарији документ који сам нашао овдје су црквени пописи рађени 1863. године, гдје је црква урадила попис презимена и слава", каже Пејановић.
Он тврди да је, према подацима до којих је дошао, више од 80 одсто становништва на простору Бирча доселило из Дробњака и Бањана, а 10 одсто са простора тадашње Старе Херцеговине.
"Трагајући за тим подацима временски сам дошао до Косовске битке. Прије тога, све што је било архива Турци су однијели у Турску. Чак сам провјеравао, да ли они имају те податке и да ли су сачувани. Рекли су ми да су све сачували у њиховим архивима и не бране да се користе, али да ми треба најмање три мјесеца да тамо проведем о свом трошку, као и 10.000 евра за кориштење архива. Ја то нисам имао, тако да ту архиву нисам могао да искористим", објашњава Пејановић.
Пејановић је рођен 1950. године у селу Бетањ, у општини Шековићи. По завршетку војног рока, који је служио у Нишу, 1971. године отишао је у Београд, гдје се школовао и гдје живи и данас.
У Југословенском аеро-транспорту /ЈАТ/ радио је више од 30 година, а сада је редовни професор на новосадском Факултету за правне и пословне студије, смјер криминалистика.
Објавио је бројне научне радове и књиге које је углавном сам финансирао, изузев факултетских уџбеника, које је финансирао факултет.
Пејановић је недавно био у Шековићима, гдје је са породицом присуствовао традиционалној шековићкој "Прасићијади" и том приликом је за Срну нагласио да такве манифестације које окупљају народ и његују традиционалне обичаје, треба чувати што дуже, јер се тиме чува и народни идентитет.