Откривена честица није супербозон

Честица откривена прошлог јула у Великом хадронском сударачу, све више изгледа као Хигсов бозон, саопштили су научници у Европској организацији за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) у Женеви. Ријеч је, изгледа, о Хигсовом бозону стандардног модела, а не "суперхигс”, који би, како су се многи надали, открио егзотичне тајне универзума. „Изгледа као честица која одговара стандардном моделу”, […]

четвртак, март 14, 2013 / 21:44

Честица откривена прошлог јула у Великом хадронском сударачу, све више изгледа као Хигсов бозон, саопштили су научници у Европској организацији за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) у Женеви. Ријеч је, изгледа, о Хигсовом бозону стандардног модела, а не "суперхигс”, који би, како су се многи надали, открио егзотичне тајне универзума.

„Изгледа као честица која одговара стандардном моделу”, рекао је за Ројтерс физичар Брајан Питерсен из „Атласа”, једног од два тима који независно раде на испитивању честице и не пореде резултате како би независно дошло до закључака.

Тимови „Атлас” и ЦМС, анализирали су два и по пута више података него што је било доступно у јулу како би не само потврдили постојање честице него и открили нешто о њеном карактеру, извјештава Би-Би-Си.

За субатомске честице карактеристична својства су спин и паритет. У случају честице откривене прошле године, ова својства постају очигледна тек кад се прецизно анализира како се брзо распада у друге честице унутар детектора.

„Прелиминарни резултати на основу свих података из 2012. су сјајни и мени је очигледно да радимо на Хигсовом бозону, иако смо далеко од тога да знамо о којој тачно врсти бозона је ријеч” рекао је Џо Инкандела, представника једног тима.

Деценијама се у акцелераторима честица широм свијета трагало за бозоном који је дао масу материји после великог праска пре скоро 14 милијарди година. Назван је по Питеру Хигсу, који је претпоставио његово постојање. Ако се потврди да је пронађена честица заиста Хигсов бозон, шкотски физичар ће вероватно добити Нобелову награду за физику, наредних година.

До прије неколико дана у научној заједници је постојала нада да је у питању можда нешто више од честице која би попунила недостајућу коцкицу у такозваном стандардном моделу, свеобухватној теорији о настанку универзума.

Говорило се о „суперхигсу”, који би могао да буде веза између нашег свијета и већине материје у васиони. О томе је писао амерички физичар Шон Керон у својој књизи о „божјој честици”.

Многи ће бити разочарани што Велики хадронски сударач за три године није произвео доказ о два свјета грала „нове физике” – тамној материји и суперсиметрији. Тамна материја је мистериозна супстанца која чини 25 одсто универзума, наспрам само четири одсто видљивих тијела као што су звијезде и планете. Преостало чини необјашњена „тамна енергија”. Теорија суперсиметрије предвиђа да све елементарне честице имају своје теже парњаке које тек треба да видимо.

„Сви су се надали нечему што би нас одвело даље од стандардног модела, али то вјероватно није реално у овој фази”, рекао је за Ројтерс један од истраживача.



Оставите одговор