Отисак прста као услов за гласање нарушава право приватности

Условљавање остваривања бирачког права давањем отисака прстију, што је у предложеним измјенама и допунама Изборног закона БиХ, представљало би недопуштено и неоправдано мијешање у права грађана, а нарочито у њихово право на приватност.

петак, март 23, 2018 / 19:17

Пише: Стефан Мачкић

Унаточ оваквом мишљењу Агенције за заштиту података о личности БиХ, Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ је почетком марта усвојио Приједлог Закона о измјенама и допунама Изборног закона БиХ, и он се сада налази на дневном реду текуће сједнице Дома народа ПС БиХ. Осим што би се отисци прстију бирача узимали на бирачким мјестима, они би се, према Приједлогу, такође похрањивали и у Централном бирачком списку.

У наставку преносимо одговор Агенције, тачније њеног директора Петра Ковачевића, на наша питања о проблему похрањивања биометријских отисака прстију у Централном бирачком списку и њиховог узимања на бирачким мјестима:

Агенција је на Приједлог закона о измјенама и допунама Изборног закона Босне и Херцеговине доставила мишљење Представничком дому Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у којем је оспорила увођење обраде отиска прста гласача на изборима.

Наиме, податак о отиску прста је биометријски податак и спада посебну категорију података, чија је обрада сходно члану 9. став (1) Закона о заштити личних података ("Службени гласник БиХ" бр. 49/06, 76/11 и 89/11, у даљњем тексту: Закон), забрањена, осим у случају изузетака из става (2) истог члана који нису примјењиви за предметну обраду. Такође, када се врши аутоматска обрада посебне категорије података, законом мора бити предвиђена и одговарајућа заштита (члан 9 и 10. Закона).

Без обзира на предложену законску норму, која би формално била правни основ, намеће се питање неопходности обраде овог података те који легитимни циљ се треба остварити задирањем у приватност свих бирача у овој мјери. Агенција није утврдила да постоје релевантни и довољно јасни разлози који би били оправдани реалном друштвеном потребом и легитимним циљем који се жели постићи обрадом овог личног података.

Сходно Изборном закону Босне и Херцеговине идентитет бирача се утврђује на основу важеће личне исправе (лична карта, пасош и возачка дозвола), што је у складу и са другим законима којим је прописано да се наведеним документима доказује идентитет. Стога је немогуће оправдати захтијев да грађани чији идентитет је на бирачком мјесту утврђен на основу важећег идентификационог документа, морају "дати" отисак прста да би остварили бирачко право.

Неспорно је да је потребно обезбиједити регуларне, поштене и фер изборе, али остваривање тог циља не може се вршити претјераним задирањем у приватност грађана на начин да се исти ради остваривања демократског и грађанског права условљавају обрадом биометријских података.

Обрада биомтеријских података представља посебно инвазиван и ризичан продор у приватност појединца.

Обрада биометријских података дозвољена је само када је нужна и неопходна (нпр. расвјетљавање кривичних дијела, идентификација починилаца и сл.), а увођење биометријских мјера само ради контроле изборног процеса је прекомјерно и несразмјерно те на тај начин представља непотребно задирање у приватност појединаца.

Несразмјерност се огледа и у чињеници да грађани идентификационим документом доказују идентитет пред судом, овлаштеним службеним лицима, да могу прећи државну границу, располагати некретнинама, кредитно се задужити и сл., а са друге стране исти идентификациони документ не би био довољан за идентификацију пред бирачким одбором.

Уколико би предложено законско рјешење било усвојено, исто би формално представљало законски правни основ за обраду отиска прста бирача али и кршење права на приватност појединаца, обзиром да би бирачи били условљени да дају отисак прста, уколико желе остварити бирачко право.

При томе, сагласност бирача никако не може бити правни основ за обраду личних података од стране јавних органа чији се рад заснива на законским овлаштењима и не зависи од воље појединаца.

Агенцију смо питали и да ли би, у складу са својим надлежностима и Законом о заштити личних података БиХ, кажњавала органе изборног процеса уколико би обрађивали биометријске отиске прстију гласача и тиме условљавали остваривање њиховог бирачког права, али нам на то нису одговорили.



Оставите одговор