Осврт на отровни лимун

Невјероватно је којом брзином се шире будалаштине, а колико истина и здрав разум увијек дјелују неубједљиво. И сад ће сви да причају да лимун отрован, а мало ко ће жељети да повјерује у ово што ћу да напишем доле, апелујући на ваш здрав разум. Ево, ја вама да кажем да се не ложите на отровни […]

петак, новембар 7, 2014 / 13:07

Невјероватно је којом брзином се шире будалаштине, а колико истина и здрав разум увијек дјелују неубједљиво.

И сад ће сви да причају да лимун отрован, а мало ко ће жељети да повјерује у ово што ћу да напишем доле, апелујући на ваш здрав разум.

Ево, ја вама да кажем да се не ложите на отровни лимун који је “нагло појефтинио”, а ви бисте могли да кажете, али, али, али, јавили су медији! Трују нас! Уваљују нам све најгоре у намјери да нас упропасте! Нико не контролише храну! Све је ово завјера против Срба!

Прича, хоукс (хоаx), параноја, о отровном лимуну, је сљедећа:

Извјесни Супермаркет.инфо (молим вас, клик на линк), истражује откуд то да је лимун у Хрватској тако нагло појефтинио, и то скоро за 50%. Не буду лијени, па истраже, наводно, и открију, наводно, да на лимуну из Турске, на декларацији ситним словима, “која нико не чита”, пише: “Не користити кору! Лимун је третиран имазалил.”
(Неописиво ме нервира што су сви пренијели, копи/пејст, тај несретни имазалил без деклинације, али ово није пост о томе.)

Ову вијест, са све граматичком грешком, преносе прво хрватски, да би је, убрзо, копирали и домаћи медији. Пазите, са истим погрешним номинативом именице имазалил.

Мреже су преплављене том вијешћу, сви су у паници, шаљу се упозорења, крици и јауци.
Одмах да вам кажем: нисам носила лимун на лабораторијско испитивање, немам ниједан научни доказ или тест за ово што ћу сада написати.

Али, луксузирам се да користим трунчицу здравог разума и нешто мало знања о контроли безбиедности хране, а и потрошач сам и лудача која свако јутро пије млаку лимунаду, према томе, купујем лимун и-хај! И јако, јако сам заинтересована. Колико га мој син и ја поједемо, тј. попијемо недељно, па већ бисмо морали бити хоспитализовани и лежати на инфективном, гдје би се љекари борили за наш живот.

Редом:

Извор не постоји

Или, бар, не може му се приступити.

Супермаркет.инфо је сајт, ако сте горе кликнули већ знате, који не ради. Дакле, то да “сајт Супермаркет.инфо пише”, то је могуће, негдје у бацк оффицеу, једино не знамо како је неко успио да то прочита. Да сам ја новинар, и да се спремам да препишем вијест са туђег портала, најмање што бих учинила, то је да провјерим баш баш извор, кад је већ наведен. Али, ја нисам новинар, само сам блогерка.

То значи да су сви медији пренијели нешто чему не можеш да провјериш извор на који се позивају.

ЕДИТ: сајт је супермаркетИ,инфо, постоји. Меа цулпа за то једно “и”, тј. на душу новинских чланака гдје је слово испуштено. Дакле, као што су копирали погрешну деклинацију, тако су копирали и погрешан назив, тј. адресу. Какогод, овде је извор, постоји. И не мијења на ствари све ово што пише доле.

Лимун нагло појфтинио

Лимун је, цитат, нагло појефтинио.

Морам да подсјетим теоретичаре завере да је лимун прије месец дана, као и толико мјесеци раније, био између 150 и 200 динара. Тада је, у једном тренутку НАГЛО ПОСКУПИО, за 100%, те је у малопродаји достигао цијену и до 400 динара. Потом, након двије или три недјеље, цијена пада и вратила се на стару, која је таква скоро посљедњих годину дана.

Елем. Није лимун нагло појефтинио, већ је у једном тренутку нагло поскупио.
Разлог поскупљења је, како сам сазнала распитајујућу се ономад, то што је застао редован увоз из Турске, и на тржиште је стигао лимун (али и банана, и она је била нагло поскупла, ако се сјећате), из јужномаричких држава гдје је, наводно, због климатских промјена било недовољно сунчаних дана, те је род далеко мањи него уобичајено, што диктира цијену. Помињана је Аргентина. О њој доле.

Дакле. Направљена је фама око изврнутих чињеница.

Безбиједност хране и систем за узбуњивање

Отрован лимун у Европској унији, не може проћи незапажено.

Вијест је потекла из Хрватске. Подсјећам вас, Хрватска је у Европској унији. Контрола безбиједности хране ријешена је не само на нивоу једне земље, већ на нивоу цијеле ЕУ. Да би убрзали систем за контролу и узбуњивање, Европска комисија је створила платформу коју користе све земље чланице, РАСФФ – Рапид Алерт Систем фор Фуд енд Фид. Она служи томе да истог тренутка, када на тло ЕУ ступи храна која није безбиједна, све земље чланице ЕУ добију информацију о томе и реагују заједнички: повлаче такву храну са тржишта.

Да је икаквог проблема са лимуном из Турске било, не само да би Хрватска то већ знала, већ би знале све земље Европске уније. И, док дланом о длан, тог лимуна на тржишту не би било!

Ја погледам на РАСФФ-у, да провјерим податке и сазнајем оно што би могао сваки новинар, ако би био заинтересован да ради свој посао више од копи/пејст:

а) посљедниј пут је Турска имала проблем са фунгицидима на лимуну у априлу ове године! Послије тога, никако. И то не са овим, већ са резидуама неког другог фунгицида.
б) лимун из Аргентине је у октобру ове године заустављен и враћен због остатака несрећног имазалила. Из Аргентине. Враћен. Прекинута дистрибуција.
ц) наљепница на мом лимуну каже да сам јуче купила, за 180 дин/кг, лимун произведен у Турској, фирма Полат цитрус индустри. Погледам РАСФФ, нема Турске, нема, од априла.
Пише ситним словима на декларацији

Мора да пише! Све што је од интереса за потрошача пише! То је по закону! Овде ништа није скривено већ, напротив, назначено.

Дакле, када неко воће или поврће има на декларацији назначено да се не користи кора, то значи то: не користите кору. То је због ваше безбиједности. То не значи да ћете умријети ако користите и плод испод коре, него значи само то: не рендај кору лимуна за колаче. Зато што постоји опасност од остатка пестицида и фунгицида, који могу да штете здрављу. Али, то већ не радимо дуго, зар не?

Оваква назнака спада у Закон о декларисању хране, као и што од сада на производима који садрже глутен или друге алергене, мора да пише да то садрже.

Накнадни додатак, сад, кад смо пронашли сајт:

У тексту се тврди да је утврђена количина од 5.3 мг по килограму воћа. Таман имам цијели килограм код куће, то је 9 комада овог воћа у килограму.

Количина која је безбиједна за човјекову употребу је 0.03 мг по килограму тјелесне масе, дневно.

То значи да један лимун носи, отприлике, 0.6 мг по комаду, а ја бих, са својих 58 килограма, у том случају смјела да поједем, са све кором, коју иначе никада не једем, чак 3 цијела лимуна.

Коментар који је оставила једна читатељка на фан страници, а који је копи-пејст стручњака, копирам овде, да бисте могли сами да просудите:

Имазалил је, колико видим, име под којим се продаје енилцоназол, који је широко коришћен фунгицид. Овај фунгицид јесте канцероген код мишева, код директног излагања. У оквиру плодова (укључујући и кору) ризик није нула, али је изразито мали. Ради поређења, ако случајно користите непрскан лимун који је закачио једну од отровних гљивица, токсини из тих гљивица носе већи ризик.

Ово не значи да је канцерогеност небитна. Као и код многих других пестицида, ризици су јако ниски за потрошаче, али не за произвођаче. Коришћење Имазалила је потенцијално веома опасно за сељаке (или, чешће, за слабо плаћене и још слабије образоване раднике које велике фарме запошљавају да прскају воћњаке). То су људи који треба да се боје рака.

Ако неко жели да буде супер-опрезан, савјет је једноставан. Имазалил је јако слабо растворљив у води, тако да нема посебне бриге око, рецимо, кришке лимуна убачене у кока-колу (шећер у кока-коли је разлог зашто не желите да пијете то пиће, не лимун). С друге стране, јако је растворљив у мастима – па супер-опрезан човјек треба да избјегава коришћење коре у пецивима или у куваној храни. Сок је ок чак и за супер-опрезне.

За крај, да примијетимо нешто: Београдски ваздух носи са собом, конзервативно, око десет хиљада пута већи ниво канцерогених материја него лимун прскан имазалилом. Дакле, ако горепоменути супер-опрезни човјек има 10,000 јединица ризика за рак, човек који уопште не пази има 10,001 јединицу. Да ли се супер-пажња исплати, оставља се одлуци сваког читаоца.

Неке напомене:

Већ дуго, дуго се не савјетује да користите кору јужног воћа за колаче или исхрану уопште, због остатака пестицида и фунгицида.

Већ дуго, дуго постоји један велики проблем са нашим произвођачима јер не поштују каренцу, па у промет пуштају јабуке и друго воће и поврће прије него што остаци пестицида нестану и то воће/поврће постане безбиједно за исхрану. О томе нико не пише.

Већ дуго, дуго интернетом круже савјети како да подигнете безбиједност исхране када купујете воће и поврће – да га држите у води са кашичицом соде бикарбоне или сирћетом, а тек онда да га користите.

Већ дуго, дуго нас бомбардују половичним или нетачним вијестима из домена безбедности хране.

***

Овај текст служи само да подигне свијест о томе на шта све можемо обратити пажњу када чујемо неку узнемирујућу вијест о храни.

Надам се да ће се наша надлежна министарства огласити поводом овога и да ће нека удружења потрошача однијети лимун на лабораторијске анализе и ријешити ову дилему, али тако што ће објавити и лабораторију у којој су анализе рађене, али и доставити копије тих анализа.

До тада, ја пијем млаку лимунаду свако јутро, исто правим свом сину, а претходно перем кору и не гулим је о руб чаше да истиснем што више. То радим дуго, и без ове вијести.

Татјана Веховeц



Оставите одговор