Острво Валам – рај који се поново рађа

На острву Валам, 6. августа, председник Владимир Путин одржао је састанак повереника одбора Руског географског друштва (РГД), на чијем се челу налази. Сумирала се је прва фаза експедиције, "историјско- географски споменици европског севера Русије". Циљ је да се разраде препоруке за очување споменика културе и геокомплекес Севера и да се дефинишу основе развоја туризма у […]

среда, август 8, 2012 / 21:48

На острву Валам, 6. августа, председник Владимир Путин одржао је састанак повереника одбора Руског географског друштва (РГД), на чијем се челу налази. Сумирала се је прва фаза експедиције, "историјско- географски споменици европског севера Русије". Циљ је да се разраде препоруке за очување споменика културе и геокомплекес Севера и да се дефинишу основе развоја туризма у региону.

Туристички потенцијал руског севера је огроман. Величанствена природа, шуме у којима се могу наћи ретке врсте животиња, од којих су многе укључене у Црвену књигу.

Нетакнуте реке са водопадима. Безброј језера, укључујући и највеће у Европи – језеро Ладога и Оњега. Познати и локални историјски и културни споменици Кижи и Соловки. Међутим, бисер руског севера је увек био острво Валаам, са својим јединственим манастирским комплексом.

Валамски архипелаг се налази у северном делу језера Ладога у Карелији. Легенда каже да је Апостол Андреј, ширећи хришћанство стигао до ових удаљених крајева, где влада сурова клима и поставио камени крст на главном острву Валам. Од тада, острво Валам називају „рај на земљи“ и „северна Света Гора“, упоређујући га по духовном значају са Светом Гором у источној Грчкој.

Историја манастира Валам датира из 14. века, када су се на острву удаљеном од копна населили грчки монаси – свети Сергије и Герман. Основали су на острву Спасо- Преображенски манастир. Још од свог оснивања, манастир је постао духовни и образовни центар не само руског севера, већ и целе Русије. Током своје историје, он је много пута страдао од пожара, опсаде и разарања. У раном 17. веку острво, заједно са становницима, нашло се под влашћу Шведске.

Свој истински просперитет доживљава средином 19. века, када је изграђен велики број цркава, капела и манастира, као и јувелирска иконописачка радионица. Око острва постоји 120 километара асфалтираних путева.

Након револуционарних промена 1917. острво Валам је постало део новоформиране финске државе. По много чему, то је оно што је спасило манастир од потпуног уништења, које је иницирала влада атеистичког Совјетског Савеза у вези са религиозним светињама у земљи. Почев од 1925, на Валаму су службе служене на финском, а острво је детаљно војно- инжењерски утврђено. Током руско-финског рата 1939.-1940. манастир је био у борбеној зони, а монаси су били присиљени да напусте острво. Од тада, манастир је коришћен у разне сврхе. Током Другог светског рата, организована је обука кадета и старешина, који су 1941. године директно са острва слати у одбрану Лењинграда. Током 50-их година у бившим ћелијама манастира, био је смештен Дом инвалида рата, где су присилно доводили људе са копна. То су биле године хаоса, каже Патријарх Руске Цркве, који је више пута посетио острво током тих тешких времена.

– Сваки пут када би брод пришао Никоновој луци, јављао се двојаки осећај. С једне стране, радост- видети ову светињу. На другој страни – туга. Оскрнављени и порушени манастир, а људи који су живели овде нису били блиски Цркви, и нису увек љубазно поздрављали ходочаснике. Године 1967, заједно са духовним оцем и ментором, митрополитом Никодимом Ротовим дошао сам на Валам, како бисмо одржали прву литургију у манастиру, након његовог затварања.

Други живот као духовни центар манастир Валам започиње тек касних 80-тих година прошлог века. 13 децембра, 1989. на празник светог апостола Андрије, на острво је крочило првих шест монаха. Управо они су, а подржани од стране Московске патријаршије и будућег Патријарха Алексија Другог, су почели да оживљавају манастир. Године 2007., Одбор повереника је основан, са циљем да обнови манастир Валам. За пет година су реконструисане многе цркве и манастири на острву, прорадила је болница, обновљени историјски стубови на језеру и још много тога. Патријарх Кирил посећује Валам сваке године и лично надгледа радове на рестаурацији:

– Данас, са посебним осећајем ступам на тло острва Валам. У глави се мешају призори из прошлости и садашњости. Може се видети колико је урађено у протеклих неколико година, много је учињено да се обнови светиња.

Када обнављамо светиње, главни мотив није само обнова спољног изгледа, већ је важно да се унесу честице духовних и културних традиција нашег народа. Али, пре свега, светиње обновљамо, како би оне постале место духовне обнове људи.

Сада валамски Спасо- Преображенски манастир броји више од две стотине становника. Овде је такође оживео монашки живот у манастирима. А у Москви, Санкт Петербургу, Сортавалу и Приозерску, постоје подворја острвског манастрира.



Оставите одговор