Орхан Памук држи предавање у САНУ

Турски писац, добитник Нобелове награде за књижевност Орхан Памук одржаће сутра предавање "Исписивање мог свијета" у Српској академији наука и уметности у Београду.

Памук долази у Београд на позив САНУ, уз посредовање издавачке куће "Геопоетика", која је до сада објавила 12 књига турског нобеловца на српски језик.

Аутор дела "Бела тврђава", "Зовем се Црвено", "Истанбул", "Снег", "Црна књига", "Музеј невиности" одржаће предавање у оквиру циклуса "Гост САНУ", а у разговору ће учествовати књижевник и главни уредник "Геопоетике" Владислав Бајац и дописни чланови Академије Слободан Грубачић и Горан Петровић.

Орхан Памук, рођен у Истанбулу 1952. године, одрастао је у истанбулској четврти Нишанташ, у породици налик онима какве описује у својим романима "Џевдет-бег и његови синови" и "Црна књига".

По завршеној гимназији студирао је архитектуру, али се потом определио за новинарство. У детињству и младости маштао је о томе да постане сликар, а активно се посветио писању 1974.

"Жеља да постанем писац појавила се тако што нисам желео да будем инжењер као већина чланова моје породице, нити да радим на месту где ћу примати или давати наређења, а понајвише због тога што сам желео да радим нешто у чему ћу бити остављен насамо, неузнемираван", рекао је Памук у разговору са Умбертом Еком 2013. на Босфорском универзитету и додао да је прво почео да пише, а потом су му се почела појављивати питања о којима је веровао да има шта да исприча.

Издавачка кућа "Милијет" доделила му је 1979. награду за рукопис "Џевдет-бег и његови синови", који је објављен 1982, а годину дана касније добио је престижну награду "Орхан Кемал".

Исте године из штампе излази "Тиха кућа", његов други роман, који описује три генерације једне истанбулске трговачке породице, а наредне 1984. тај роман је, преведен на француски, добио награду "Мадарали" и 1991. Награду за европско откриће.

"Када погледам уназад у претходне 54 године, видим особу која је сате провела за столом, у срећи и тузи. Писао сам књиге са бригом, стрпљењем и добром намером, верујући у сваку. Успех, слава и професионална срећа, нису лако дошли до мене, а данас су моји романи преведени на 55 језика", написао је Памук у својој аутобиографији поводом добијања Нобелове награде.

Историјски роман "Бела тврђава" (1985), у којем је описана веза између млетачког роба и његовог турског господара, проширио је популарност и славу Орхана Памука и изван граница Турске.

Та књига, чији је превод на енглески "Њујорк тајмс" поздравио речима "Нова звезда указала се на Истоку", преведена је на све велике западне језике.

Памуков четврти роман "Црна књига" (1990), захваљујући својој сложености, богатству и пуноћи израза, сматра се једним од најконтроверзнијих, али и најпопуларнијих романа савремене турске књижевности, а сам аутор каже да је њоме "пронашао свој глас".

Памуково наредно дело "Нови живот" је за кратко време по објављивању (1994) постао један од најчитанијих савремених турских романа.

"За мене добар дан је као и сваки други када напишем једну добру страницу. Живот ми делује бесмислено осим када проведем сате пишући. Они који ме добро познају, разумеју колико сам завистан од писања, оловке и белог папира", каже један од најзначанијих турских и светских књижевника.

На велико интересовање, како у Турској тако и у иностранству, наишао је његов историјски роман о животу и уметности османских мајстора минијатуре у касном 16. веку – "Зовем се црвено" (1998), за које је добио награде "Интернатионал ИМПАЦ Дублин Литерарy Аwард" и "Приx Медицис етрангер", а после које му је, каже, мајка дала највећи комплимент – "да су његове књиге мудрије од њега".

Навише га је изненадила популарност романа "Снег" (2002): "Почетком деведесетих када сам био познат само у Турској, новинари би ме повремено питали зашто људи воле моје књиге. Смишљао сам разне одговоре, у које данас не верујем. Касније када сам постао читан широм света, инострани новинари су ме питали исто. Пишем књиге какве бих и сам волео да читам, а говорити о књизи је бесмислено као и говорити о нечијем животу. На крају ће писац свој живот видети као значајнији од својих књига".

Уследио је "Истанбул: успомене и град" (2003), после којег је схватио "да аутобиографије служе не да шачувају нашу прошлост, него да нам помогну да је заборавимо", затим "Музеј невиности" (2008), а на овогодишњем "Београдском сајму књига пред српске читаоце се појавио његов нови роман "Жена црвене косе".

Добитник је Награде за мир књижара Немачке за 2005. годину, а 2006. додељена му је Нобелова награда са образложењем да је "у потрази за меланхоличним духом свог родног града, Памук открио нове симболе судара и прожимања разних култура".

Исте године одликован је француским Орденом витеза реда уметности и књижевности, а Универзитет у Вашингтону доделио му је медаљу, која се бијенално додељује научницима и уметницима за врхунска дела и храброст.

"Оно до чега је мени стало јесте модеран и пристојан човек који има савест и осећа солидарност са другим људима", рекао је Памук у недавном интервуу листу "Данас".

Славни писац више пута је оптуживан да је против Турске, један је од ретких у својој земљи који се усуђује да јавно критикује председника Реџепа Тајипа Ердогана, а због изјаве да је у Турској "убијено милион Јермена и 30.000 Курда" претила му је казна од три године затвора.

"Не пишем своје романе да се борим против нечега. Волим митове, копање бунара, писање прича које су повезане са традицијом и савременошћу. Волим те ствари, али не пишем романе да бих у њима изнео политички коментар. Никад нисам имао проблеме због својих романа. Ја јесам имао политичке проблеме у Турској због онога што сам износио изван романа", рекао је Памук београдским листу.

Задатак модерног интелектуалца је, каже, можда, оно што сматра својим задатком – залагање за слободу говора, либерализам, демократију.

"То су моје идеали, али нити сам писао, нити је иједан од мојих романа написан да бих заговарао слободу говора или демократију. Те ствари радим изван мојих књига. Романи су ми сувише драгоцени да бих у њих уносио политичке поруке", додао је нобеловац.

Почасни је члан Америчке академије уметности и књижевности и Кинеске академије друштвених наука, а 2010. уручена му је награда "Норман Мајлер" за животно дело.

Памук ће у уторак, 20. децембра, посетити Огранак САНУ у Новом Саду, где ће му бити уручена међународна књижевна награда "Милован Видаковић", коју додељује Међународни фестивал прозе "Просефест".