Oрдење за качење на клин(ац)

Не кажем да није било и оних других. Међутим, много српских витезова у протеклом, несретном рату, борило се часно. Часно да часније не може бити. Пише: Зоран Јанковић Бранили су свој народ опирући се непријатељској војсци, а цивиле су штитили ма које да су националности. Били су то, што би рекао Марко Миљанов „Примјери чојства […]

недеља, септембар 25, 2011 / 06:22

Не кажем да није било и оних других. Међутим, много српских витезова у протеклом, несретном рату, борило се часно. Часно да часније не може бити.

Пише: Зоран Јанковић

Бранили су свој народ опирући се непријатељској војсци, а цивиле су штитили ма које да су националности.

Били су то, што би рекао Марко Миљанов „Примјери чојства и јунаштва“. Јер јунаштво јесте бранити себе од другог, али је и чојство бранити другог од себе.

Због оваквих људи и постоји ордење. За њих је и измишљено. Морају имати једну од ове двије особине. Пожељно је – обје. Само таквима се даје орден!

Зашто наши прави витезови нису добили ордење?

Трагајући за неким потребним ми документима случајно открих зашто ордење нису добили они који га јесу заслужили. Зато што су га добили они који га заслужили –нису: тајкуни из овог и „борци“ из оног (Другог свјетског) рата.

Ако ишта знам „Онај“ рат почео је 1941. године. Сада је 2011. То је, ако знам имало рачунати, седамдесет година разлике! Колико ли је тај јунак имао година кад је почео „Онај“ рат, да је био дорастао за пушке и херојски се борио против Шваба, а да је и данас жив. И како га за све те (силне) године нико није одликовао него то данас (2010. године) учини Рајко Кузмановић? Да ли то нема јунака из овог рата који су неоправдано остали неодликовани? О ордењу „привредницима и радницима“ нећу ни да трошим ријечи! Односно хоћу, рећи ћу једну: БЕЗОБРАЗЛУК!

Сјећате се како су некад и код нас, док се још ордење дијелило (само) витезовима, људи поносно ходали док им је на прсима звецкало то знамење највеће људске части! Сви су их гледали и дивили им се. И завидили им. А јесте ли видјели да се данас (неко-некад) код нас закитио овим новим ордењем? Нисте!? У чему је, онда, проблем?

Познајем много оних који су ордење добили, а да су заслужили „нешто“ сасвим супротно томе. Познајем и много оних који ордење нису добили а заслужили су га. Најмање знам оних који су га заслужили а јесу га добили. Зато и јесте ово данашње ордење за качење тамо гдје га нико не види. Извињавам се овим малобројним које сам посљедње набројао.

Американци од свог грађанског рата 1861. године никада више нису ратовали на својој територији. А непрестано ратују. Свако борбено дејство оружаним снагама на територији друге суверене државе по дефиницији јесте – агресија. Још 1974. године Генерална скупштина Уједињених нација Резолуцијом 3314 дефинисала је агресију овако: „Агресија је употреба оружане силе од стране неке државе против суверености, територијалне цјелокупности или политичке независности друге државе“ укључујући:

А. Инвазију или напад оружаним снагама неке државе на територију друге државе, или било какву окупацију, укључујући и привремену, која произилази из такве инвазије,

Б. бомбардовање од стране оружаних снага неке државе подручја друге државе или употребу било којег оружја од стране неке државе против подручја неке друге државе;“

Упркос томе Американци данас ратују на свим меридијанима. Дижу побуне против
легитимних државних влада. Ако ли побуњеници добију по туру онда покрену своју силну војску и помажу одметницима у обарању влада (Косово, Либија…). Упркос томе (а можда и баш због тога) амерички предсједници поносно постројавају своје јединице које чине акте агресије широм свијета. Чине то поводом иоле значајнијег празника. Прса њихових војника препуна су одликовања, а породице и они економски су збринути до краја живота. Предсједник Америке одаје им највеће почасти и признања.

А код нас?

Борци ВРС ратовали су на својој територији, бранили своје породице и своју земљу. Колико ратних јединица никад није постројено након потписивања дејтонског мира? Да ли се то наши предсједници нас стиде? Гдје би то они били да им ми нисмо направили Републику Српску? И (коначно), ево коме ти и такви нам предсједници дају одликовања:

На основу члана 80. став 1. тачка 6. Устава Републике Српске, Закона о одликовањима и признањима (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 4/93, 26/93 и 48/02) и Ста- тута ордена и медаља Републике Српске (“Службени гла сник Републике Српске”, број 12/95), поводом 1. маја – Ме- ђународног празника рада, а на приједлог Привредне коморе Републике Српске и Савеза синдиката Републике Српске, д о н о с и м

УКАЗ

О ДОДЈЕЛИ ОДЛИКОВАЊА СЉЕДЕЋИМ

ПРИВРЕДНИЦИМА И РАДНИЦИМА

ОРДЕН ЊЕГОША I РЕДА:

1. Ћубић (Миле) Љубомир, власник и директор привредног друштва “Нискоградња” Лакташи,

2. Чичић (Душан) Миленко, власник и директор привредног друштва “Калдера компани” Лакташи,

3. Пандуревић (Милош) Миладин, власник и директор привредног друштва ДИ “Дрволик” Рогатица,

4. Лаловић (Марко) Саво, директор привредног друштва “Марвел” Источно Сарајево,

5. Вукоје (Радован) Обрен, власник и директор привредног друштва “Подруми вина Вукоје” Требиње,

6. Федерико Зекето, директор т.о. “Спортек” Котор Варош;

ОРДЕН ЊЕГОША II РЕДА:

1. Нинић (Станко) Небојша, власник и директор привредног друштва “Ланако” Бања Лука,

2. Тасовац (Лазар) Милутин, извршни директор Рудника и термоелектране Угљевик,

3. Баранац (Крсман) Милутин, извршни директор Хидроелектране на Дрини Вишеград;

ОРДЕН ЊЕГОША III РЕДА:

1. Мирковић (Саво) Милан, руководилац радне јединице Рудник и термоелектране Угљевик;

МЕДАЉА ЗАСЛУГА ЗА НАРОД:

1. Гњатић (Милан) Драган, наставник – ОШ “Десанка Максимовић” Приједор,

2. Милутиновић (Винко) Зоран, медицински техничар Општа болница Зворник,

3. Божић (Станко) Славко, инспектор полиције МУП РС – ЦЈБ Добој,

4. Ђуђић (Нико) Горан, електротехничар – “Атлантик” ББ Бања Лука,

5. Вошкар (Гојко) Славко, техничар дрвне струке – “Фа-чо” Челинац,

6. Топић (Горчин) Миленко, предсједник синдиката “Телекомуникација РС” Бања Лука,

7. Гостић (Душан) Бранка, КВ трговац – Бања Лука,

8. Фуртула (Богдан) Слободанка, економски техничар Олимпијски центар “Јахорина” Пале,

9. Кнежевић (Бранко) Радован, ВКВ возач – “Аутопревоз” Градишка,

10. Бјелајац (Стево) Зорка, поштоноша – “Поште Српске” РС Бања Лука,

11. Илић (Здравко) Здравка, КВ галантериста – творница обуће “Дермал-Р” Котор Варош,

12. Косић (Миленко) Радослав, радник – СХП “Целекс” Бања Лука,

13. Марковић (Цвјетко) Милан, машински техничар “Бирач” Зворник,

14. Томовић (Бранко) Марко, дипл. инж. шумарства – ШГ “Сјемеч” Рогатица,

15. Лазић (Миладин) Митар, радник – ГП “Пут” Источно Сарајево,

16. Томић (Манојло) Александар, пољопривредни техничар – “Саничани” Приједор,

17. Родић (Јаков) Стана, економиста – Савез синдиката Републике Српске,

18. Пејчић (Стојко) Момир, КВ аутомеханичар ЕФТ -Рудник и термоелектране Станари Добој,

19. Аљић (Хасан) Незир, ВКВ радник – ГП “Рад” АД Бијељина,

20. Др Пашалић (Идриз) Азра, предсједник Скупштине општине Приједор.

Број: 01-136-450/10 Предсједник
4. маја 2010. године Републике,

Бања Лука Академик др Рајко Кузмановић, с.р.

УКАЗ

О ДОДЈЕЛИ ОДЛИКОВАЊА СЉЕДЕЋИМ

УЧЕСНИЦИМА НОР-а И БИВШИМ ЛОГОРАШИМА

II СВЈЕТСКОГ РАТА

ОРДЕН ЧАСТИ СА ЗЛАТНИМ ЗРАЦИМА:

Гајић (Божо) Благоја, предсједник Републичког одбора СУБНОР-а Републике Српске и носилац партизанске споменице 1941. године;

ОРДЕН ЧАСТИ СА СРЕБРНИМ ЗРАЦИМА:

1. Гаковић (Ђуро) Танасије, предсједник Општинског одбора СУБНОР-а Градишка,

2. Џајић (Данко) Раде, предсједник Градског одбора СУБНОР-а Бања Лука,

3. Родић (Жарко) Перо, потпредсједник Удружења бивших логораша ИИ свјетског рата Републике Српске,

4. Скробић (Раде) Милинко, предсједник Подружнице Удружења бивших логораша ИИ свјетског рата за општине Добој и Петрово.

Број: 01-136-474/10 Предсједник

11. маја 2010. године Републике,

Бања Лука Академик др Рајко Кузмановић, с.р.



0 КОМЕНТАРА

  1. Господин Зоран Јанковић је право освјежење на Фронталу. Прочитао сам сва три његова текста и све је ебољи од бољега. Очигледно се ради о поштеној интелигенцији, која толико недостаје овом друштву.
    Трагедија је да ордене Његоша довбијају тајкуни блиски власти, као и прелетачи попут Мастила и Давидовића (на слици) или ове госпође Чокорило. Заиста смо биједно друштво. Поменути чојство и јунаштво наших предака готово да више и не постоји. Данас су нам главне врлине полтронство и политичка, духовна и свака друга проституција.
    Они који су стварали Републику Српску се више и не спомињу, ил исе спомену из куртоазије. Данас имамо нове хероје, послушнике и оне који дијеле профит с онима који им дијеле послове злоупотребљавајући службени положај.

    Не би то била трагедија да смо бар један корак напредовали за више од стотину година, али читајући наше писце из деветнаестог вијека спознајемо да тапкамо у мјесту или назадујемо:

    „Размишљања једног српског обичног вола“ Радоје Домановић, 1902.
    http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=13203

    „Све ће то народ позлатити“ Лаза Лазаревић, 1882.
    http://www.guskova.ru/~mladich/Laza_Lazarevich/sve_ce_to_narod_pozlatiti

    „Јутутунска народна химна“ Јован Јовановић Змај
    http://mrjovanovic.wordpress.com/2010/11/13/jututunska-narodna-himna/

    „Наши дани“ Владислав Петковић Дис, 1911.
    http://www.youtube.com/watch?v=c8Ej0ADbGNY&feature=related

  2. Ову задњу морам преписати цијелу. Све је речено:

    Владислав Петковић Дис
    (1880-1917)

    НАШИ ДАНИ

    Развило се црно време опадања,
    Набујао шљам и разврат и пороци,
    Подиг’о се трули задах пропадања,
    Умрли су сви хероји и пророци.

    Прогледале све јазбине и канали,
    На високо подигли се сутерени,
    Сви подмукли, сви проклети и сви мали,
    Постали су данас наши суверени.

    Покрадени сви храмови и ћивоти,
    Исмејане све врлине и поштење,
    Понижени сви гробови и животи,
    Упрљано и опело и крштење.

    Закована петвековна звона буне,
    Побегао дух јединства и бог рата,
    Обесисмо све празнике и трибуне,
    Гојимо се од грехова и од блата.

    Од пандура створили смо великаше,
    Достојанства поделише идиоти,
    Лопови нам израђују богаташе,
    Мрачне душе назваше се патриоти.

    Своју мудрост расточисмо на изборе,
    Своју храброст на подвале и обеде,
    Будућности затровасмо све изворе,
    А поразе прогласисмо за победе.

    Место светле историје и гробова,
    Васкрсли смо све пигмеје и репове,
    Од несрећне браће наше, од робова,
    Затворисмо своје очи и џепове.

    Остала нам још прашина на хартији,
    К’о једина успомена на џинове,
    Сад сву славу пронађосмо у партији,
    Пир поруге дохватио све синове.

    Под срамотом живи наше поколење,
    Не чују се ни протести ни јауци,
    Под срамотом живи наше јавно мнење,
    Нараштаји, који сишу к’о пауци.

    Помрчина притиснула наше дане,
    Не види се јадна наша земља худа,
    Ал’ кад пожар подухвати на све стране,
    Куда ћемо од светлости и од суда!

    (1910)

    http://www.youtube.com/watch?v=c8Ej0ADbGNY&feature=related

  3. Moj Dražene, pitaj studente i đake za Disa, malo ko će znati o njemu išta.A, pitaj za Stoju, ili bilo kojega pjevača iz granda svi sve znaju.
    Znate šta je glavna tema u PD? bila sinoć svadba, i pogodite ko je pjevao na svadbi! I koje pjesme? Čega se pametan stidi, budala se ponosi. Ovo je najtragičniji dio srpske istorije na ovim prostorima.Naši vjekovni neprijatelji,kako su nas ponizili:našli su protuvu, ludaka, ološa da nas uništi.I,sada nam se smiju.ono što hitleru nije pošlo za rukom, uradi manijak iz laktaša.
    Da ne razmišljate: na svadbi je pjevao ON, psovao, pričao i uveseljavao goste kočijaškoprostačkim rječnikom.
    Misliš li Dražene da ON zna ko je Dis ?

  4. prijedor, 25.09.2011. 21:44:55

    Знаће сад кад прочита овдје пјесму коју сам поставио. Чуо сам да због Ање чита Фронтал редовно. До сада је можда мислио да је у питању неки фудбалер, а Петковића не недостаје у српском фудбалу. B-)

  5. prijedor, 25.09.2011. 22:05:09

    Јесте, чуо сам да прочита већину коментара, а да га посебно разбјесне Ваши коментари. Опасан је кад га неко разљути: http://www.youtube.com/watch?v=BSqwCKQPtzQ

    Не знам како можете толико прогонити човјека који је добио орден Св.Саве првог реда!?

  6. Нинић (Станко) Небојша, власник и директор привредног друштва “Ланако” Бања Лука,

    Читав рат од 92 до 95 са породицом провео у Београду. А што се тиче доприноса привреди РС, па допринос је стварно велики, сигурно минус 10 милиона марака, тј. за своје аматерске услуге наплатио је из буџета више милиона марака.

  7. хехе..тиле ледени, ма можда си ти њему дао тај орден, само га он „случајно“ загубио кад су се комуњаре преквалификовале у демократе, компромитовало би га, овако сваки орден уз руку која га храни, тебе је подржао,а издао стаљина,..тако то иде!

    Него кад погледам ове „орденисане“, част неким изузецима, неке лично познајем, али у суштини разлика између наших дезертера и оних бошњачких је огромна, код бошњака су се њихови дезертери вратили са камаром пара и те паре уложили у неки бизнис, неке објекте у федерацији, док су се наши дезертери вратили голи боси, а онда су одједном разграбили све у РС, тако преко ноћи загаздили и постали власници свега и свачега па и политичког живота…x-(

  8. На који ли ће клинац да га окачи ова Луда Ђурђија што се кези поред Давидовића?! Хмммм…
    А можда јој је дражица у енормној форми судећи по непрекидном еуфоричном расположењу и у медијским „наступима“ а и шире!:D

    Чуо сам да има таквијех женскиња, зна просто препаст’ чо’ека па се рођо нађе у чуду и запрепасти к’о да је наш’о брадву на лијеву руку… Само, ја нисам још налетио на такву, а све сам лијепо и по реду послушао и то више пута што нам је Лане опричао и поручио…http://www.youtube.com/watch?v=zWXem8buI98

  9. niko o0d ovih odlikovanih danas nema hrabrosti da na javnom mjestu pokaže odlikovanje, naravno stide se.
    U vrijeme prošlog rata dobio sam orden na koji sam ponosan, i rado sam ga pokazivao.
    Kada je ovaj metuzalem odlikovao nesrbe, gore navedene, tražio sam da mi svi borci svoja odlikovanja vratimo predsjedniku države, naravno izgleda da smo mi odlikovcani ipak kukavice da nemamo hrabrosti pred ovim tzv. srbima.
    Sam sam vratio svoja odlikovanja u kabinet predsjednika i naravno bio ismijan.
    Doće dan, biće dana za megdana,a tada će ova odlikovanja nabiti sebi u g….u!

    Sram ih bilo

  10. KRAJ RATA

    Autor: Baja Mali Knindža

    Ponovo rade akcije,
    Ukinute su sankcije,
    Reče mi juče strina,
    Na pumpi ima benzina.

    Vremena teška prolaze,
    Bolji nam dani dolaze,
    Zamišljen stojim na cesti,
    Brate šta ćemo jesti.

    Penzije dele borcima,
    Što su pucali ćorcima,
    Mi nismo imali sreće,
    Kao oni četeres treće.

    Refren:
    I opet borba za vlast,
    Brate svaka ti čast,
    Nisi ispao ovca,
    Sve je bilo zbog novca.

  11. Paja patak, da odlikovani u ratu vrate svoj orden , da penzioneri vrate svoje penzije, primaoci tuđe njege(41 km) vrate te paretine , možda bi i imalo nekog efekta.
    Možda da neko pokrene tu akciju: da svi dođu u zgradu vlade i donesu svoje penzije i tuđe pomoći, možda da se začepi koja budžetska rupa, možda pomogne da ministri nekako sastave kraj s krajem.Pomoći predsjedniku da kupi blindirani mercedes novijeg tipa, da se ne sramotimo u kakvom se voza. Čovjek se farba, a farbe skupe.Ima trista zakrpa, a mi se razmećemo.Sram nas bilo!

Оставите одговор