ОЕБС: Медији под притиском
Организација за безбједност и сарадњу у Европи, данас је представила тематски извјештај о стању медија у БиХ. Ми га овдје доносимо у цјелости. Година 2010. изборна година је у Босни и Херцеговини и одлучујућа година за будућност државе у Европи. Слободни и поштени избори представљају кључну вриједност, коју дијеле државе чланице ОЕБС-а. Међутим, посједовање техничке […]
Организација за безбједност и сарадњу у Европи, данас је представила тематски извјештај о стању медија у БиХ. Ми га овдје доносимо у цјелости.
Година 2010. изборна година је у Босни и Херцеговини и одлучујућа година за будућност државе у Европи. Слободни и поштени избори представљају кључну вриједност, коју дијеле државе чланице ОЕБС-а. Међутим, посједовање техничке способности за одржавање и проведбу избора није довољно. Улога коју имају медији од централне је важности за демократски процес.
Само су бирачи, који имају несметан приступ информацијама, способни да слободно одаберу. У свјетлу тога, грађани БиХ требају имати приступ слободној штампи и квалитетним информацијама о широком спектру политичких опција. ОЕБС има мандат, у складу са Дејтонским мировним споразумом, да одигра значајну улогу у стварању и развоју стабилне, мирне, демократске и самоодрживе БиХ. Као дио тог мандата, Мисија ОЕБС-а у БиХ посебно је посветила пажњу независности медија у БиХ, као и успостави функционалних регулатора медија.
Посматрајући најновије трендове, Мисија констатује, са дубоком забринутошћу, да се повећава политички притисак на медијске куће и агенције. Утврдили смо забрињавајући развој догађаја у четири области. Прво, одређени број недавних отказа у медијским кућама одаје утисак да начин, на који се управља медијима, остаје подложан политичком уплитању. Друго, континуирано неслагање о раду и именовањима у Регулаторној агенцији за комуникације подрива њену независност. Треће, најсавременији закони, којима се регулише рад медија, тренутно се не проводе. Четврто, све је више извјештаја о пријетњама и физичким нападима на новинаре, али се они све више третирају као догађаји који завређују тек понеку реакцију.
Управљање медијима
Околности под којима је поднесен одређени број недавних оставки од стране истакнутих особа и даље бацају сумњу на то колико су јавни емитери заштићени од политичког притиска. Мехмед Аговић, генерални директор државног јавног емитера, Радиотелевизије Босне и Херцеговине (БХРТ), смијењен је у децембру прошле године. Пошто је господин Аговић морао, судском одлуком, бити враћен на функцију након ранијег отказа, и даље постоји забринутост у вези са његовом оставком. Дебата у вези са смјеном Душке Јуришић са функције главне и одговорне уреднице Информативно-политичког програма Федералне телевизије (ФТВ), у јануару ове године, изазива сличну забринутост.
Поред тога, наставља се политичка клима у којој се чини да свако питање може бити исполитизирано. Најновији примјер тиче се јавно изреченог одбијања Радио Телевизије Републике Српске (РТРС) да плати навчану казну, коју је изрекла Регулаторна агенција за комуникације (РАК), након недозвољеног емитовања на дигиталном каналу. Иако су правила која треба поштивати јасна у таквим регулаторним случајевима, политичари су довели у питање независност РАК-а приликом доношења те одлуке.
Регулаторна агенција за комуникације
Регулаторна агенција за комуникације све чешће се сусреће са тешкоћама, које је ограничавају у раду. Већ више од двије године, Агенција ради без особе на мјесту генералног директора. Законом о комуникацијама прописује се да је именовање генералног директора у искључивој надлежности Вијећа Агенције. Вијеће министара БиХ занемарило је ту чињеницу, када је 2008. године, одбило дати подршку кандидату којег је одабрало Вијеће Регулаторне агенције за комуникације. Политички лидери још увијек отворено спекулишу о подобности кандидата, с обзиром на њихову националну или политичку припадност.
Уплитања такве врсте, такође се могу негативно одразити на поступак именовања чланова Вијећа РАК-а. У писму од 22. децембра 2009. године, ОЕБС, Европска комисија и Уред високог представника (ОХР) подсјетили су Вијеће министара на то да би одлука о именовању кандидата у Вијеће РАК-а требала бити заснована, како се у писму наводи: "искључиво на њиховом личном интегритету, знању и стручности", како се и то прописује одредбама Закона о комуникацијама. Међутим, Вијеће министара и даље инсистира на томе да Министарство комуникација треба израдити инструкцију којом се, у процес именовања чланова Вијећа РАК-а, уводе захтјеви у погледу националне и територијалне заступљености.
Израда наведене инструкције је окончана, иако Министарство о њеном садржају није обавијестило релевантне актере, као што су грађани, или пак сама Регулаторна агенција за комуникације. Такав поступак ствара утисак да Вијеће министара настоји израдити амандмане Закона о комуникацијама, којима би се рад РАК-а ставио под директни надзор Владе. Потребно је помно пратити овај поступак, како би се осигурало очување суштинске независности РАК-а. Такође треба нагласити да је успостава РАК-а једно од највећих достигнућа које је наша држава до сада остварила у домену институционалног развитка; успостава независног и стручног тијела надлежног за регулисање рада јавних емитера од суштинског је значаја за свако дјелотворно демократско друштво.
Законски оквир за рад медија
Унаточ чињеници да већи дио прописа у БиХ, који регулишу рад медија, потврђују најбољу праксу у Европи, углавном се касни са проведбом тих прописа. Напримјер, у свом писму од 18. фебруара 2010. године, Европска унија јавних емитера скреће пажњу на опструкцију, која и даље онемогућава проведбу Закона о Јавном РТВ сервису из 2006. године, унаточ чињеници да у мултиетничком друштву, какво је друштво Босне и Херцеговине, дјелотворан законски оквир за рад медија има кључну улогу у унапређењу демократских стандарда. То се посебно односи на систем јавног емитовања, који је тренутно фрагментиран и подложан утицају политике.
Доношење закона, којима се прописује рад Јавног РТВ сервиса, било је важан услов за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању с ЕУ. У том погледу, посебно смо забринути због покушаја смањивања дјелокруга овог Закона, довођењем његове сврсисходности у питање. Реформу медија треба проводити само уколико постоји и одговарајућа законодавна и институционална основа за то, а сваком оквиру потребно је вријеме да докаже своју сврсисходност.
Већина прописа Босне и Херцеговине, којима се регулише рад медија, написана је уз помоћ ОЕБС-а, ОХР-а и Вијећа Европе, и већина их има за циљ испуњење европских стандарда. Желимо упозорити на могуће негативне посљедице преурањеног доношења оцјена о постојећем законском оквиру и исхитреног доношења нових закона.
Новинари изложени нападу
Новинари су и даље жртве директног насиља, и њихова правна, као и лична сигурност, такођер је угрожена. У 2009. години, преко Бесплатне линије за помоћ новинарима (специјална служба за заштиту новинара, коју води Удружење „БиХ новинари“) забиљежено је преко четрдесет случајева кршења права новинара и медијских слобода.
Главне медијске организације и регулатори медијског простора у БиХ (у које спадају Удружење новинара, РАК, Медиа Центар Сарајево, омбудсман за јавне медије и Вијеће за штампу) извјештавају о порасту броја случајева вербалних и физичких напада, па чак и пријетњи смрћу, усмјерених на новинаре у посљедњих неколико мјесеци. Све ове организације упозориле су на алармантно стање по овом питању.
То је велики проблем, ако се имају у виду предстојећи избори и почетак предизборне кампање политичких странака. Слободни и фер избори могу се остварити само уз гаранцију слободе штампе и слободе говора. У том свјетлу, посебно нас брине чињеница што напади на новинаре не изазивају много реакција код грађана у БиХ.
Средина, у којој се пријетње слободи говора сматрају нечим уобичајеним, јесте средина у којој се шутња може тумачити, и тумачиће се, као одобравање. Против овакве културе индиферентности међународна заједница једино се може борити снажним реакцијама, када се догоде напади.
Препоруке
Предлажемо да се изврши још јачи притисак, како би се убрзала проведба постојећих закона у области медија. Увођење подношења извјештаја, било од стране представника међународне заједнице или регулатора у области медија, у којима се износе оцјене о поштовању стандарда ЕУ и ОЕБС-а од стране БиХ, може бити корисно средство вршења притиска у области проведбе реформе медија.
Такођер предлажемо да се више активности усмјери на откривање структуралних ограничења, која ометају заживљавање једног политички независног јавног система емитирања. Напримјер, може се истражити веза између политичког утјецаја и чињенице да емитери овисе, у већој или мањој мјери, о јавним финансијама.
Могуће мјере уклањања проблема обухватају потицање приватизације, централизацију убирања претплате и успоставу расподјеле средстава, у складу са законом прописаним системом, или истраживање о томе на који се начин приходи од оглашавања могу равномјерније расподијелити.
И на крају, Мисија ће затражити помоћ представника ОЕБС-а за слободу медија у покретању низа корективних мјера, како би била ријешена тренутна ситуација, у којој се вјерује да де фактопостоје ограничења слободе говоре и медија. Наша препорука је да чланови Управног одбора Вијећа за проведбу мира (ПИЦ), једнако као и представници међународне заједнице и домаћег грађанског друштва, приоритетно размотре питања везана за медије, како би се спријечило погоршање ситуације у вријеме избора.