Одвежите се полијећемо

Јуче је и званично почела предизборна кампања у Српској. Незванично, траје непрестано. Деценијама. Шта се онда мијења у ових мјесец дана и је ли почетак кампање другачији од досадашњих?

субота, септембар 8, 2018 / 14:48

На почетку једна напомена, потребна само аналфабетама за медијско-политичке прилике у Српској, који се први пут или један мјесец у четири године загрију за политику: Фронтал.РС је независно гласило и емитоваћемо рекламе или политичке ставове свих субјеката који за то буду заинтересовани.

Прије готово деценију, ово гласило је основано са само једним политичким програмом: Борба за заштиту и што већи степен државности Српске, уз унапређење научних и културних особености нашег народа, кроз слободу говора и без партократије. Уколико сте политичар који се за то не залаже; не волимо ни ми вас, а ни ви нас. Што не значи да вам нећемо пренијети ставове.

Можете се рекламирати

У Српској је, а и углавном у континенталној пракси, адвокатима забрањено да се рекламирају. У САД, рецимо, адвокат се може маркетиншки оглашавати као и све друге врсте робе. Сушени папци, хигијенске гумице, рабљена кола. Но, оно што је, из прилично нејасних разлога, код нас забрањено правобраниоцима у најам, политичарима се допушта четири седмице прије избора. И то је стандард у већини земаља свијета.

Логика је да се нешто у државној управи и ради, а не само залуђује народ са медија и из кабинета, непрестаним дневнополитичким препуцавањима. Политичари, усљед само мјесец дана сезоне отвореног лова, налазе разне измишљене догађаје да би се усликали. Отварање страначких сабора, прекречених школа, фестивала и симпозијума, поклон од педесетак књига локалној библиотеци, посјета некој општини гдје се и иначе иде по протоколу. Што се све пренадува, да се и заборави да је људима на положају (именованом или изабраном) то и иначе посао, а не само у мјесец или два пред изборе.

Овог посљедњег смо имали баш доста ове године, из простог разлога што су готово све политичке странке које бирач има на менију – у власти. Како понегдје на локалу, тако у близини сједишта страних амбасада. Таква организација наметнуте и ником фунционалне Државне заједнице БиХ, условила је политички немир у Српској из два разлога.

Сви су јачали "цијелу БиХ"

У посљедњој деценији, лако је то статистички потврдити, све су партије из Српске, умјесто да јасно у програму кажу како ће трошкове и механизме прегласавања у међународним односима, у Сарајстану свести на минимум – оне су се из партократских разлога бавиле управо ојачавањем институција наметнутих агресијом НАТО и подизвођача Хрватске на Српску 1995. године. Самосталност, или бар аутономија у одлучивању, много је мањи приоритет у истим таквим прерогативима у страначком опису.

Оснивале су се нове агенције, запошљавало се шаком и кредитном картицом, до метастазе савезне администрације у главном граду Ефбиха, какву не може поднијети ни Скандинавски регион заједно; а камо ли 10 кантона, Брчко Дистрикт, а посебно једна на два дијела дисктриктом преполовљена Српска. И то ће све једном да пропадне. Што неће бити лијепо гледати, таман као паљевине и хистерију у Ефбиху пред прошле изборе 2014. године.

Дешавало се то и кад је Додиков блок био на влати, кад је СНСД то чинио са СДС, али и данас када СЗП у Сарајеву чини власт, а у Бањој Луци опозицију, захваљујући Иванићевој побједи над Жељком Цвијановић у посљедњем пробирању. Сада се та два извора буџетског новца међусобно препуцавају, при чему је јасно да је у таквој позицији СЗП пропагандно ускраћен.

Нико у Српској у поређењу са РТРС, не гледа ФТВ или БХТ, које програмски традиционално нападају све што је на власти у Бањој Луци. Пропуштање да се општи, па ако ћете и улични бунт, произведе или каналише у враћање рада јавног РТВ сервиса Српске у законске оквире, те поновни улазак у кампању без регулисања извјештавања РТРС, највећи је пропуст опозиције која је ове године до сада најбоље стартовала.

Ове године опозиција бржа

За разлику од најмање два посљедња циклуса општих избора, опозиција је изашла са именима оба предсједничка кандидата прије позиције. С једне стране је то олакшано раном најавом Иванића да ће ићи на реизбор, а са друге доласком Вукоте Говедарице на чело СДС, који се одлучио да се кандидује на начин на који Босић никад није учинио.

Осим што је то Вукоти донијело извјесно јединство у странци, рано избацивање имена релативно млађег и кандидата условно далеко непознатијег аполитичним бирачима, купила је Говедарици вријеме да се представи као други тас на ваги. Јединог од кога се може очекивати да ће побиједити противкандидате блока СНСД-ДНС-СП, те ће ту значај кандидовања тзв. зец-кандидата, који имају циљ да одвуку гласове од једног или другог кандидата за предсједника Српске, бити минимизовано.

Са друге стране, СНСД је добрано задоцнилом обзнаном кандидатуре премијерке Цвијановић, која има патину губитника какву је носио Огњен Тадић (сада у редовима позиционог ДНС), оставио простора да се психологија побједника коју је СНСД без сумње наметнуо јавном мнењу посљедње деценије, добије једну напрслину која би се могла појачати у случају слабог јавног наступа кандидаткиње.

Такође, примјетно је да је опозиција далеко примјетнија у дистрибуцији билборда, па се већи број њих и сродне, медијске галантерије, већ исти дан нашао пред бирачима. Што прије четири године није био случај, па су се плакати кандидата и за двије кључне позиције појављивали у већем броју тек неколико дана, па и седмицу касније.

Наговјештаји и међуредне поруке првог дана

Тренд првоборства опозиције се наставио у освит првог дана кампање. Опозиција у духу слогана кандидата за предсједника Српске, у раним јутарњим часовима (8:30) изводи перформанс са Говедарициним штандом на Тргу Петра Кочића, да би страначки прваци, симпатизери и помоћно особље промарширали Господском улицом путем који су означавали тробојни балони са истим натписом: Свиће. Након тога је слиједио одлазак у Храм Христа Спаситеља.

Блок СНСД је, на простору између храма и Палате предсједника, уз улицу Бана Лазаревића, окупио примјетније већи број присутних, истог педигреа као и СЗП, али у исто вријеме док је ПДП представљао своје кандидате за НСРС, на другом крају пјешачке зоне, уз Српску улицу. Милорад Додик и Жељка Цвијановић су у 12 часова на специјално донесеном и однесеном паноу, симболично, залијепили први предизборни плакат.

Осим присуства два експонента најизраженије параполитичке предизборне приче, изграђене на неразјашњеној смрти, сада већ и ван Бање Луке чувеног случаја Давида Драгичевића, СНСД је довезао и три возила. Два комбија са плакатима мушког и женског кандидата, те традиционални кабриолет са обиљежјима СНСД, са возачима костимираним у комбинезоне истих, црвених мотива.

Програми ће опет уступити естради

Као је што Милорад Додик требао само махнути, или се са говорнице обратити медијима тим поводом, а никако не прилазити и намјештати се медијима за фотографије са оцем покојног Давида које га доводе у исту раван са њим; тако исто лоше медијско савјетовање СНСД није рачунало да ће бити примјетно како улица затворена за саобраћај хидрауличким стубовима на спуштање, те у коју се не може ући без одобрења или посла са службом предсједника, баш у предизборну зору бива отворена за страначка моторна возила.

Овај потез је катастрофалан у смислу јасног наговјештаја наставка програма приватизације државе од стране владајућих, једнако као и сама могућност да у медије доспије вијест да се уопште могло десити да извјесни Беџет Пацоли, дође на било какав званичан скуп, било којег нивоа власти под титулом министра иностраних послова НАТО-нарко парадржавуљка који је узурпирао власт у Приштини, такође уз помоћ агресије на Србију од стране Бриселског трансатланског пакта.

СНСД је јасно поручио овим отварањем предизборне утакмице, да ће ангажовати све полуге дубоке државе које су му на располагању, те да ће страначка логистика тешком артиљеријом да удара по терену, једнако као са буџетских медија са мигранском кризом и издајством супарника.

Национално питање као кључно

СДС, али и остатак СЗП, својим првим потезом у партији, нагласио је да и овај пут иде на очекивано незадовољство дугогодишњом владавином, која је истина стабилна, али која јасно и општедруштвено има одговорност опште апатије и незадовољства, те ће више иступати у једнако естрадном смислу, пласирајући своје ставове преко приватне телевизије, будући да БН ТВ, за разлику од прошлих избора, уређивачки јасно одабрала страну.

Уколико СЗП, а посебно СДС и ПДП, и овај пут одустану од изношења националног програма и наглашавања пропуста у заштити националних интереса од стране владајуће коалиције, то ће бити велика грешка. Без обзира што је БН ТВ данас можда и гледанији медиј од РТРС, те што се клима у друштву увелико промијенила сада већ примјетним трендом исељавања и разним аферама, инстант предизборним покретима и удружењима, масно фундираним од разних фоднова и са разним циљевима, које се у овако медијски измјењеној ситуацији више примећују.

У овако лошој економској ситуацији, која никако не наговјештава драстичнију промјену на боље (изузев 30 КМ повећања плате пред изборе), те изразито агресивним и шовинистичим политичким, медијским и општедруштвеним дискурсом у Ефбиху и Хрватској; страх и сјећање на рат је још увијек најјачи мотив и њега позиционе партије, прагматички оправдано, сигурно неће испустити.

Ми смо за јасна и потписана обећања

Фронтал.СРБ ће стога, а то савјетујемо и остатку медија, истрајавати на јасним питањима из овлаштења која ће кандидати имати ако побиједе. А она ће се тицати рада и на републичком и на нивоу државне заједнице. Рецимо, наше симпатије би добио свако ко би макар користио, а камоли рекао да се залаже да тзв. БиХ добије званично име уз титулисање уређења "Државна заједница БиХ". Касније је лако то мијењати у Државна заједница Српске и Ефбиха.

Једна од предизборних обавеза би била да они који спинују своју жељу да би били на челу Владе РС, без коалиционих непознатих у једначини, одмах и обзнане ко би били њихови кандидати за министарска мјеста и директоре најзначајнијих установа и јавних предузећа. Ово је посебно битно за опозицију.

Можда ће некоме, на крају ове анализе, одмах доћи да Фронтал исмијава као блесаве идеалисте који заговарају немогућ политички живот, али ми сматрамо да докле год има бар неко ко то говори, да још нијесмо потонули у безнађе партократије и династичке власти над пролетаријатом и његовом авангардом.

У авиосаобраћају се зна да је у ваздухоплову најопасније приликом полијетања и слијетања. Само се ми не мислимо везати. Поготово језик. Остале занимљиве мотиве у кампањи, слогане, кандидате, међусобне омјере, обећања од прошли пут, искреност у новим и слично, долазиће већ како пси већ буду лајали. Због села или због своје куће.



7 КОМЕНТАРА

  1. Једно питање за све врсне познаваоце прилика: колике су шансе да се на изборима и након њих одигра сљедећи сценарио?

    1. Говедарица побјеђује Цвијановићку, а тренутно владајућа коалиција осваја скупштинску већину.

    2. Нова/стара скупштинска већина не прихвата кандидата за предсједника Владе којег јој предложи нови предсједник Говедарица.

    3. Због немогућности састава Владе, тј. ради прекида блокаде власти, Скупштина расписује ванредне изборе за предсједника Републике.

    4. Будући да је Говедарица прекинуо Додиков низ од два предсједничка мандата, Додик може да се кандидује на ванредним изборима за предсједника Републике…

    1. Тешко,

      Два пута се до сада догодило да побједници за Предсједника РС и члана Предсједништва БиХ нису из истог табора.

      Када је Радишић побиједио Крајишника, Поплашен је побиједио Плавшићеву.

      Други пут се то десило на прошлим изборима када је Иванић побиједио Цвијановићеву, а Додик Тадића.

      Није тешко закључити да су ту били пресудни гласови Бошњака јер су оба пута побиједили они који су у датом моменту били мање “србизирани“.

      Парламентарну већину на свим изборима је односио блок који је стајао иза побједника на изборима за Предсједника РС јер на тим изборима Бошњаци гласају за своје. За члана Предсједништва БиХ Бошњаци из РС немају свог кандидата па бирају омиљенијег.

      Тако да је тешко да се деси твој сценарио, а још теже да ће Вукота избјећи дебео пораз.

    2. Najvjerovatniji scenario ja da skupstinske vecine nece biti jako dugo poslije izbora. Bojim se da ce biti namjernih opstrukcija u formiranju vecine, kao poslednja etapa urusavanja Republike Srpske. Najmanje je bitno ko ce biti Predsjednik.

    3. Опозиција ће доживјети катастрофу, осим ПДП-А који ће имати 9-10 посланика што је њихов просјек свих ових година.

      СДС нема програм, Вукоту Бореновић и Иванић водају ко мечку.
      Чавића су одјебали.

      На свитању испред хотела Босна нема Чаве, у парку Вукота потписује уговор са Бореновићем, нема Чаве …

      ПДП апсолутно искоришћава и дефинитивно сахрањује и СДС и НДП.

      СНСД-38 посланика, СДС-14, ДНС-11, ПДП-9, СП 5, Федералци 6.

      Владу формирају СНСД и ПДП.

    4. Ja mislim da bez bosnjackih poslanika ni jedan blok nece imati vecinu. Nakon toga slijede opstrukcije, na kraju se DNS skupo prodaje i formira vecinu sa SzP. Vecina u kojoj su svi jednaki po snazi (slabosti) a bara mala osudjena je na debakl. Vjerovatno nece docekati kraj mandata. Nakon toga slijedi SNSD, SP i PDP. Dok se oni preraspodjele idu i novi izbori. U tom drugom dijelu PDP ce rasturiti SDS, nece ni digmici od njih ostati, SNSD tone, a za 4 godine PDP i DNS formiraju vladu.

Оставите одговор