Од пореза и акциза на гориво наплаћена милијарда

Само од акциза и путарина на продату нафту и нафтне деривата Босна и Херцеговина је прошле године од својих грађана и привреде узела скоро милијарду марака.

уторак, јун 12, 2018 / 14:00

Нафтне компаније, међу којима су најпрофитабилније „Хифа“ и „Нешковић“, зарадиле су десетине милиона КМ, показала је анализа портала Капитал. Због повећања пореског оптерећења, као и цијена горива, ове године њих очекује још већа „добит“, због чега су грађани широм БиХ већ показали да су спремни на протест.

Од цијене горива, половина иде држави!

Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ од акциза на нафту и нафтне деривате у току 2017. године укупно је прикупљено 517 милиона КМ, док је од путарине за одржавање путева, која износи 0,15 КМ по литри деривата, прикупљено 230 милиона КМ.

„Ови су приходи дијељени корисницима према коефицијентима за расподјелу свих прихода од индиректних пореза. Кад је у питању посебна путарина за изградњу аутопутева, а која је у 2017. години износила 0,10 КМ по литри деривата, укупно је у прошлој години прикупљено 153 милиона КМ. Ова средства су дијељена корисницима, и то ФБиХ 59 одсто, Републици Српској 39 одсто, а Брчко дистрикту 2 одсто“, рекао је за начелник Одјељења за комуникације и међународну сарадњу УИО БиХ Ратко Ковачевић.

Тако је од акциза на нафту и нафтне деривате, те од путарина, БиХ од грађана и привреде узела укупно 900 милиона КМ, а тај износ ће ове године бити и већи с обзирома на измјене Закона о акцизама које су на снази од 1. фебруара.

За нафтне деривате, акциза се плаћа по литру, и то на дизел-гориво и остала гасна уља 0,30 КМ, на петролеј (керозин) 0,30 КМ, на моторни бензин-безоловни 0,35 КМ, на моторни бензин 0,40 КМ, на лож-уље екстра лако и лако специјално (ЕЛ и ЛС) 0,45 КМ и на биогорива и биотечности 0,30 КМ.

На поменуте производе плаћа се и путарина и то 0,15 КМ за одржавање путева и 0,25 КМ за изградњу аутопутева и за изградњу и рекострукцију осталих путева.

Да од цијене горива, половину узима држава показује и примјер да, ако је цијена литре моторног бензина у БиХ 2,30 КМ, укупно пореско оптерећење у тој цијени износи 1,13 КМ (акциза 0,40 КМ, путарина 0,15 КМ путарина за аутопутеве 0,25 КМ и ПДВ 0,33 КМ).

Ако је цијена литре дизела у БиХ 2,17 КМ, укупно пореско оптерећење у тој цијени износи 1,02 КМ (акциза 0,30 КМ, путарина 0,15 КМ путарина за аутопутеве 0,25 КМ и ПДВ 0,32 КМ).

„Приходи од акциза на нафту и нафтне деривате и приходи од путарине у износу од 0,15 КМ по литри деривата, као и приходи од ПДВ-а и царина уплаћују се на Јединствени рачун и дијеле се корисницима, ФБиХ, РС и Брчко Дистрикту. Кад УИО изврши расподјелу ових средстава, ту се завршава надлежност Управе и даљу расподјелу ових прихода врше ентитетска министарства финансија и надлежна служба Брчко дистрикта“, рекао је Ковачевић.

Само за првих пет мјесеци ове године по основу акциза на нафту и нафтне деривате у државну касу слило се 185 милиона КМ, а по основу путарине у износу 0,15 КМ додатних 87 милиона КМ. Ови приходи су већ распоређени ентитетима и Дистрикту.

На посебан подрачун Јединственог рачуна прикупљају се приходи од посебне путарине у износу од 0,25 КМ по литри деривата као путарине за изградњу аутопутева и изградњу и реконструкцију осталих путева. Ова средства су намијенска у требају служити за поменуту сврху.

„За прва три мјесеца примјене измјена и допуна Закона о акцизама на посебан подрачун прикупљено је 97 милиона КМ. Овим средствима се требају додати и средства прикупљена у мјесецу мају 2018. године, тако да се очекује да ће ускоро бити више од 133 милиона КМ. Средства се још увијек не могу распоредити корисницима све док Управни одбор УИО не донесе одлуку о коефицијентима за расподјелу ових средстава“, казао је Ковачевић.

Само „Хифа“ и „Нешковић“ зарадили више од 34 милиона КМ

Поред државе која пореским оптерећењима на гориво узима милијарду марака, добит тешку десетине милиона марака биљеже и нафташи.

Предузећа из тешањске групе „Хифа“, која су у власништву породице Ахметлић, међу најпрофитабилнијим су.

Тако је „Хифа-Петрол“ Сарајево у 2017. години приходовала 297,1 милион КМ, уз остварену добит од 12 милиона. Ова фирма запошљавала је прошле године 294 радника. Друга фирма из групације, „Хифа“ Тешањ је лани приказала приход од 69,8 милиона КМ, а годину је завршила са 2,6 милиона добити и 149 радника. Ту је и „Хифа-Оил“ Тешањ која је приходовала 346,7 милион, а добит ове фирме на крају 2017. године је износила 6,9 милиона, показују подаци из регистра портала акта.ба.

У Српској је међу најпрофитабилнијим нафташима бијељински ланац бензинских пумпи „Нешковић“ који је прошле године имао приход виши од 164,3 милиона КМ, те добит од 12,9 милиона КМ, што је за око три милиона више него што је имао у 2016. години. Ова фирма, осим добити, повећала је и број радника, па је тако у прошлој години запошљавала 510 радника, а годину раније 486.

Словенци и Руси зарадили девет милиона

Међу највећим нафтним компанијама је и „Петрол БХ Оил Kомпани“, чији је оснивач „Петрол“ из Љубљане. Ова фирма је прошле године приходовала 439,2 милиона, те приказала добит од 5,7 милиона КМ. Запошљавала је 255 радника.

„Нестро Петрол“ Бања Лука 2017. годину ја завршило с приходима од 220,2 милиона и добити од 3,6 милиона КМ. Ово предузеће имало је 611 радника.

„Холдина“ Сарајево, чији је оснивач „ИНА-Индустрија нафте“ имала је лани 854,2 милиона КМ прихода и добит од 3,3 милиона КМ. Запошљавала је 567 радника.

Бањoлучки „Супер-Петрол“ смањио је приходе, а повећао добит, па је 2017. годину завршио са 118,2 милиона КМ прихода (123,3 милиона у 2016.) и 2,4 милиона КМ добити (1,7 милиона у 2016.).

„Г-Петрол“ Сарајево, чији је оснивач „НИС Петрол“ Бања Лука, имало је 2017. приходе од 268,4 милиона, што је за око 70 милиона више него годину раније. Прошлу годину ово предузеће завршило је са добити од 1,5 милиона КМ, а годину раније са 1,3 милиона КМ.

Истовремено „НИС Петрол“ Бања Лука у задње три години биљежи губитак, а прошлу годину завршио је са минусом од 348 хиљада КМ.

Бањалучки „Крајинапетрол“ приказао је добит за прошлу годину 922 хиљаде КМ, а што је знатно више него годину раније када је имао 64 хиљаде КМ добити.

Када је 1. фебруара на снагу ступио Закон о акцизама гориво је поскупило за 18 фенинга. Од тада па до данас било је још неколико поскупљења нафте и њених деривате, те је до сада гориво поскупјело за око 40 фенинга.

Драстична поскупљења домаћи дистрибутери правдају кретањем на међународном тржишту, док власт каже да не може ништа да учини јер је у БиХ на снази слободно тржиште и формирање цијена.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *