Обиљежена годишњица Бљеска

У Србији и Републици Српској данас је, одавањем поште жртвама, обиљежена 17 годишњица хрватске војно-поличијске акције "Бљесак" у којој је, према подацима Документационо-информативног центра "Веритас", убијено 283 Срба из западне Славоније, међу којима 57 жена и деветоро дјеце, а протјерано око 15.000. У Окучанима у Хрватској је, дотле, у присуству високих званичника, одржана централна манифестација […]

уторак, мај 1, 2012 / 16:55

У Србији и Републици Српској данас је, одавањем поште жртвама, обиљежена 17 годишњица хрватске војно-поличијске акције "Бљесак" у којој је, према подацима Документационо-информативног центра "Веритас", убијено 283 Срба из западне Славоније, међу којима 57 жена и деветоро дјеце, а протјерано око 15.000.

У Окучанима у Хрватској је, дотле, у присуству високих званичника, одржана централна манифестација поводом годишњице те операције, али ни о егзодусу Срба коју је она проузроковала, ни о злочинима хрватских снага над Србима, није било ни ријечи.

У Београду је поводом годишњице одржан помен српским жртвама у цркви светог Марка у Београду, а на спомен плочу српским жртвама протеклих ратова, у непосредној близини тог храма, положени су венци и цвеће.

Највећи број Срба избјеглих у "Бљеску" живи сада у Републици Српској, БиХ. Они су са моста у Градишки, названог Мост спаса, данас бацили цвијеће у ријеку Саву, што чине сваког 1. маја у годинама после свог егзодуса, а у цркви Покрова пресвете Богородице у том граду служен је помен.

Предсједник РС Милорад Додик изјавио је у Градишци на обиљежавању 17. годишњице егзодуса Срба током "Бљеска" да за убиства српских цивила из Западне Славније до сада нико није одговарао и позвао све надлежне институције да због мира и толеранције нађу и процесуирају одговорне и налогодавце убијања цивила.

Обиљежавању годишњице "Бљеска" у Окучанима присуствовао је предсједник Хрватског сабора Борис Шпрем, који је рекао да су "Бљесак, Олуја и реинтеграција хрватског Подунавља потпорни су стубови данашње хрватске државе"

Он је истакао да је та операција била "преломна тачка Домовинског рата".

Шпрем је био и једини из државног врха јер су предсједник Хрватске Иво Јосиповић и премијер Зоран Милановић послали своје изасланике начелника Главног штаба Хрватске војске Драгу Ловрића и министра одбране Анту Котромановића.

У акцији "Бљесак" која је трајала 1. и 2. маја 1995. године, током 36 часова из западне Славоније, која је тада била у саставу Републике Српске Крајине, односно из сектора Запад под заштитом снага Уједињених нација, протерано је најмање 15.000 Срба.

Напад хрватске војске и полиције на заштићену зону УН сектор "Запад", почео је 1. маја 1995. у 5.30 сати, а за мање од дан и по, 16.000 припадника хрватских снага заузело је тај део западне Славоније. Претходно је, у неколико војних акција до краја 1991. године, из западне Славоније протерано 67.000 Срба.

Према подацима организације за људска права "Хјуман рајтс воч", након "Бљеска" ухапшено је 1.500 Срба, а од њих су многи тада били одведени у логоре у Вараждину, Славонској Пожеги, Новој Градишки и Бјеловару.

Према подацима Документационо-информативног центра "Веритас", за злочине у "Бљеску" и оне почетком деведесетих година на подручју западне Славоније, нико од хрватских руководилаца није одговарао. Против команданта треће гардијске бригаде Хрватске војске Младена Круљца је 2005. година поднета кривична пријава, али оптужница није подигнута, а он је накнадно унапређен у чин генерала.

Хрватски хелсиншки одбор у извјештају из 2003. истиче да су убијена 83 српска цивила – 30 у нападима на избјегличке колоне, прије свега у шуми Прашник, а 53 у својим кућама. Документационо-информативни центар Веритас говори да је убијено или нестало 283 људи, од чега 57 жена и деветоро деце. За ратне злочине над Србима до сада нико није одговарао.

Због тога су невладина удружења Документа, Центар за мир, ненасиље и људска права Осијек и Грађански одбор за људска права подсјетили да су већ 1. маја 1995. у селу Медари, тада општина Нова Градишка, хрватски војници, на свиреп начин побили 22 цивила од њих 24 колико их се тада затекло у селу.

"Подсјећамо да су 1. маја 1995. године припадници Хрватске војске ушли у село око шест часова ујутро и починили злочин над преосталим становништвом. Преживјеле су двије младе дјевојке, и то само зато што их је препознао и заштитио један од припадника ХВ", наводи се у саопштењу.

Од полиције, државног тужилаштва Хрватске и судова је захтјеван ефикаснији рад на истраживању и процесуирању свих ратних злочина, уз упозорење на непроцесуирање масакра у Медарима.

Невладине организације Иницијатива младих за људска права за Хрватску и Српски демократски форум прошле седмице поднијеле су кривичну пријаву против починилаца ратних злочина против ратних заробљеника. Пријава је поднијета против непознатих починилаца, односно командира и одговорних лица у јединицама полиције и војске које су у логорима смјештеним у неколико градова, али пре свега у Вараждину где је третман био најбруталнији, малтретирале ратне заробљенике.

У Вараждину је око 500 заробљеника с подручја Пакраца, који су се предали 4. маја, двије седмице било пребијано и мучено, али и лишавано сна и понижавано. Већина њих је након пуштања отишла конвојем УН-а у БиХ.

"Бљесак" је потпуно променио етничку структуру тих крајева у односу на 1991. јер су у куће избјеглих Срба у великом броју дошли досељеници из БиХ и с Косова, па тако и Окучани, прије рата српска варошица, сада имају више становника Хрвата.

Због ратних злочина у "Бљеску" хашко тужилаштво је дуго припремало оптужницу против предсједника Хрватске Фрање Туђмана, који је, у међувремену, умро 1999.године.

Два мјесеца после "Бљеска" у хрватско војно-полицијској акцији "Олуја" је, према подацима "Веритаса" погинуло и нестало 1.922 Срба из некадашње Републике Српске Крајине, од чега су 1.192 били цивили, и протјерано готово све становништво.

Хашки трибунал је 15. априла 2011. оцијенио да је "Олуја" била удружени злочиначки подухват и изекао првостепену пресуду хрватском генералу Анти Готовини од 24 године затвора, а Младену Маркачу од 18 година.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор