Обиљежена 21 година од формирања Првог крајишког корпуса ВРС

У Приједору је данас обиљежена 21 година од формирања Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске /ВРС/. Ратни начелник штаба Првог крајишког корпуса ВРС генерал-потпуковник Бошко Келечевић рекао је да је од шест корпуса ВРС Први имао 125.000 или више од 60 одсто укупног броја војника, држећи 28 општина односно око 60 одсто територије Српске у […]

четвртак, мај 30, 2013 / 16:40

У Приједору је данас обиљежена 21 година од формирања Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске /ВРС/.

Ратни начелник штаба Првог крајишког корпуса ВРС генерал-потпуковник Бошко Келечевић рекао је да је од шест корпуса ВРС Први имао 125.000 или више од 60 одсто укупног броја војника, држећи 28 општина односно око 60 одсто територије Српске у својој зони одговорности.

"Извео је операцију којом се сви борци и старјешине треба да поносе, а то је `Коридор `92`. То је била борба за живот, ослобађање жиле куцавице и спајање са матицом Србијом и са остатком Републике Српске", подсјетио је Келечевић.

Он је навео да је око 6.000 бораца ове војне формације погинуло, а око 30.000 рањено, истичући да се данас први пут годишњица формирања Првог крајишког корпуса ВРС обиљежава изван Бањалуке и да за то није могло да се нађе мјесто боље од Приједора.

"Приједор и Козара дали су највеће жртве и у Другом свјетском рату, а и у одбрамбено-отаџбинском рату поднијели су велике жртве. Приједорчани треба да буду поносни на команданта Младена Стојановића, али и Момира Талића којем је прије два дана била десета годишњица смрти", поручио је Келечевић.

Предсједник Организације породица погинулих бораца града Приједора Здравка Карлица рекла је да нико није одговарао за прве жртве рата у Приједору које су били Срби и позвала Тужилаштво БиХ да почне радити на тим предметима.

"Око 500 година су Срби из Приједора добили затворске казне и мислим да то није правда", рекла је Карлица.

Припадник ВРС Маријан Јешић сјећа се како је на данашњи дан испред зграде градске управе наишао на групу "Зелених беретки" које су напале град из разних праваца заједно са хрватским парвојним формацијама.

"Успио сам доћи до гимназије и ту су ме ранили, заробили, везали и одвели у Машинску школу гдје сам нашао још четири заробљена борца. Послије тога су нас одвели ка Береку гдје сам добио три метка и дан-данас не знам како сам преживио", рекао је Јешић.

Вијенце на спомен комплекс "За крст часни" положиле су делегације предсједника и Владе Републике Српске, градоначелника Приједора, борачких и организација породица погинулих бораца Српске, града Приједора и сусједних општина, СУБНОР-а, Удружења ратних војних заробљеника и логораша, Првог крајишког корпуса, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука, МУП-а Републике Српске и више политичких партија.

Претходно су у згради полиције положени вијенци и прислужене свијеће на спомен плоче припадницима полиције погинулим у одбрани града Приједора.

Предсједник мјесне борачке организације МУП-а Републике Српске Војислав Кондић рекао је да је мјесец мај у историји Приједора био буран и током Другог свјетског рата и током одбрамбено-отаџбинског рата.

"Године 1992. почело је 1. маја убиством српског полицајца на Уријама, наставило се даље убиством и рањавањем војника на Хамбаринама, након тога је услиједио напад на војни конвој у Козарцу, а врхунац безумља десио се на данашњи дан у рану зору када су зелене беретке, Патриотска лига и ХОС напали из више праваца наш град", навео је Кондић.

Он је додао да је тог јутра погинуло 15 бораца из редова војске и полиције, а 25 је рањено.

"Данас када им одајемо почаст треба да имамо на уму да нам је задатак да чувамо и градимо Републику Српску и град Приједор заједно са свим нашим комшијама, без обзира на вјеру и нацију, у интересу нас који смо данас овдје", рекао је Кондић.

Парастос погинулима у одбрани града Приједора и свим погинулим и умрлим борцима у одбрамбено-отаџбинском рату служио је протојереј ставрофор Ранко Малетић уз саслужење свештенства.

У касарни "Жарко Згоњанин" организована је посјета спомен-соби посвећеној борцима одбрамбено-отаџбинског рата.



0 КОМЕНТАРА

  1. Da, na današnji dan su zelene beretke preplivale Sanu i napale grad. Jedna grupa je krenula prema zgradi opštine i SUPču, a druga je krenula Partizanskom ulicom i Lukovicom prema radio Prijedoru. Bila je to pripremana akcija , a u gradu su imali svoje jatake, pogotovo na ovoj maršuti. Cijeli dan su se vodile ulične borbe, u kojima je , nažalost, bilo i ranjenih i ubijenih naših momaka koji su branili svoj grad.
    U prošlom ratu, bilo je suprotno. 16. 5.42. grad oslobadjju partizani u kojima su bili tada 99% Srbi, od ustaša, djedova, očeva i rodjaka onih koji su 92. godine napali PD.
    Moj stric je 42. godine je oslobadjajući grad zauzeo zgradu gimnazije u kojem je bilo mitraljesko gnijezdo, a majka je bila bolničarka, dok sam ja 92. god bio učesnik u odbrani grada od potomaka prijedorskih ustaša.

  2. prijedor, 31.05.2013. 09:49:39

    Свака част! Мени ова прослава изазива позитивне емоције.

    Мени су познаници, Бошњаци, који су живјели непосредно поред касарне причали како су прво гранате преко њихове куће летјеле на касарну, а онда је контраудар био жесток. У њиховој кући су официри безброј пута јели и пили и није их нико дирао. Моја мајка је имала проблема, јер им је првим возом 1992. године однијела хране и средстава за хигијену.

    До неба захвалснот људима који су спријечили да нам се понови 1942. година.

  3. Naravno da nisam pročitao sav ovaj blog, samo ovlaš.Sve laži i nebuloze . Neka bude svakom onako kako istinu govorio.
    Bilo bi smiješno da nije žalosno, što autorica poredi muslimane prijedorske sa Jevrejima kojih, zahvaljujući njenim sunarodnicima, više u ovom gradu nema. Ustaše , muslimanske i hrvatske, su ih sve do jednoga likvidirali za vrijeme drugog svjetskog rata. Ne Njemci, nego ustaše- Nisu Herbert i Johan išli od kuće do kuće i likvidirali Jevreje i Srbe i slali ih u Jasenovac, nego su to radili Meho i Suljo, Ivo i Franjo, njihove komšije. Slično kao Sarajevu i drugim bh gradovima, upravo onako kako je to opisao Andrić u priči Titanik. Taj tv film, prije rata sa, čini mi se Zafirom Muzaferijom u glavnoj ulozi snimila je SA TV, ali naravno to sada ne reprizira

    Opet kažem , nadje li se kakav snimak sa radija, ili dokument sa naredjenjem da nesrbi moraju da nose bijele trake, ja ću izvršiti samospaljivanje.
    Fala dragom Bogu, nije se ponovila 41, 42. 43. godina.

    Miru Cikotu, heroinu prijedorsku sa njenom kćerkom Ljiljom i sa još 50 žena i djece ustaše iz Kozarca su našle na Goloj Planini na Kozari i pobile sve osim Mire Cikote. Nju su odveli u PD u parku gdje je sada Časni krst javno objesili, svi djaci su izvedeni iz škola i morali su da prisustvuju na tom smaknuću. Stolicu je izmakao prijedorski ustaša musliman Nurija.
    A, Mira je bila trudna.
    Žao mi je što su u ovom ratu oduzeli Miri naziv i ulice, i škole, i tvornice. Sramota grada Prijedora. Grad je trebao da snimi film o ovoj junakinji kako bi se znalo kako je bilo Srbima u onom ratu,prije njega, ali i kakva bi bila sudbina Srba da se nismo odbranili 31, 5. 92. od onih čiji su djedovi i amidje objesili Miru Cikotu, koji sada izmišljaju bijele trake, a znaju oni dobro, znamo mi, i zna Onaj gore kako je bilo i ko je oštrio ustaške kame.

    Exu, napisao sam naravno sjećanja sva , ne samo o ovom ratu, nego sve čeg se sjećam od najranijeg djetinjstva provedenog mom PD, sve sa imenima, nadimcima… i ostavio svojim potomcima da , ako ih bude interesovalo kakav je žizot bio nekada na ovim prostorima.

  4. @ex 1978

    Ipak je pametnije uvaziti zvanicni stav koji je prezentiran u ovom izvjestaju

    http://www.ess.uwe.ac.uk/comexpert/ANX/V.htm#I-I

    od bilo cijeg subjektivnog vidjenja pa tako i mog i tvog a narocito ovog prijedora iz kojeg se moze izvuci da sve ono sto se desilo u prijedoru tj ako se i desilo ( a rijec je o najtezim zlocinima protiv covjecnosti) je bila zapravo prevencija da se ne bi desilo… pa zamisli da sad neko krene obiljezavati ubijati, zatvarati, premlacivati srbe eto samo tako da se ne bi desila 92 godina. to je jednostavno pogresno i valjda ne moram reci da nijedan sud na ovom svijetu jer su to tipicni zlocini iz mrznje!

Оставите одговор