Oбиљежавање 70 година од нацистичког бомбардовања

На данашњи дан, прије 70 година, нацистичка Њемачка бомбардовала је Београд, што је означило почетак Другог свјетског рата у Краљевини Југославији, гдје је у рату живот изгубило више од милион и по људи. У Србији се обиљежава 70 година од напада нацистичке Њемачке на Краљевину Југославију меморијалним концертом, комеморацијама и полагањем вијенаца. На данашњи дан […]

среда, април 6, 2011 / 08:59

На данашњи дан, прије 70 година, нацистичка Њемачка бомбардовала је Београд, што је означило почетак Другог свјетског рата у Краљевини Југославији, гдје је у рату живот изгубило више од милион и по људи.

У Србији се обиљежава 70 година од напада нацистичке Њемачке на Краљевину Југославију меморијалним концертом, комеморацијама и полагањем вијенаца.

На данашњи дан 1941. године, њемачки авиони су најприје бомбардовали Београд, а затим и Краљево, Ниш и друге градове. Напад армаде Хитлеровог Трећег Рајха почео је без објаве рата, а прве бомбе пале су на Београд у 6.30 часова, док је већина становника још спавала.

Из злогласних бомбардера "штука" пуцало се по колонама избјеглица док су панично напуштале разорени град, а Београд је поново нападнут 11. и 12. априла. Напади су трајали и ноћу, а на град је изручено 440 тона смртоносног товара.

Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. На списку погинулих у Београду, који је тада имао 370 000 становника, води се 2 274 грађана, али неке процјене говоре о приближно 4 000 страдалих.

Град је претрпио непроцјењиву материјалну штету. Потпуно је разорено 714 зграда, теже оштећено 1 888, а дјелимично оштећено 6 829, међу њима и зграда Старог двора чија је купола срушена.

Потпуно је уништено здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, подигнуто 1832. године, које је било једина национална библиотека, а намјерно је нападнута и уништена током Другог свјетског рата.

У пожару послије бомбардовања нестао је фонд са 350 000 књига, укључујући и средњовјековне списе непроцјењиве вриједности.

До напада на Краљевину Југославију дошло је послије војног преврата и демонстрација 27. марта против Тројног пакта који је два дана раније склопила тадашња влада Цветковић-Мачек.

На демонстрацијама су узвикиване пароле "Боље рат, него пакт" и "Боље гроб, него роб".

То је разљутило Хитлера, јер је пореметило његове планове о нападу на Совјетски Савез, па је истог дана, на основу његове наредбе, у оперативном штабу Њемачке армије донесена одлука да, осим Грчке, буде уништена и Краљевина Југославија.



Оставите одговор