Обавезе привреде у РС 16,4 милијарде КМ

Укупне обавезе привреде у Републици Српској у прошлој години износиле су 16,434 милијарде КМ и у односу на 2016. годину повећане су за 4,3 процента, пишу Независне.

петак, мај 25, 2018 / 22:44

Ово је друга година заредом да је настављен негативан тренд, након што су у 2015. обавезе у односу на 2014. годину биле мање за 0,7%.

“Дугорочне обавезе износе 6,527 милијарди КМ и повећане су за 6,1 одсто, а краткорочне 9,908 милијарди КМ и веће су за 3,2%, у односу на претходну годину”, истакао је Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе РС, која је и објавила податке о пословању привреде за 2017.

“И у 2017. години проблем привреде РС је низак коефицијент текуће ликвидности, који износи 1,05, мада је нешто већи у односу на претходне двије године”, истакао је Благојевић за Срну.

Навео је да је, када се узме у обзир да је нормалан коефицијент за одржавање текуће ликвидности, односно могућности измирења обавеза привреде, између један и два, видљиво да је привреда РС на маргинама одржавања текуће ликвидности.

Укупна краткорочна потраживања привреде РС у 2017. години износила су 4,739 милијарди КМ, што је у односу на 2016. годину више за 3,8%.

Привредна предузећа и у 2017. години повећала су зараду, и за разлику од 2016. године – смањила губитке. Укупан нето добитак био је 1,477 милијарди КМ, што је за око 196 милиона, или за 15,3%, више него у 2016.

Укупан нето губитак износио је 457,816 милиона КМ и смањен је за 268 милиона КМ, односно за 36,9 одсто у односу на 2016. годину.

Укупни приходи привреде РС у 2017. години, износили су 19,866 милијарди КМ и већи су за 1,599 милијарди КМ, или 8,7 одсто.

“Укупни расходи били су 18,694 милијарде КМ и повећани су за 1,98 милијарди, или за 6,2%. Укупна актива и укупна пасива износе 46,201 милијарду, што је за 3,4% више у односу на 2016”, рекао је Благојевић.

Порастао је и просјечан број запослених на 160.841, што је за 3,2% више.

Благојевић је додао да је 9.917 привредних друштава предало финансијске извјештаје Агенцији за посредничке, информатичке и финансијске услуге.

“Највеће учешће има трговина на велико и мало 2.948, или 29,7%, те из области прерађивачке индустрије 1.963, или 19,8%”, прецизирао је он.

Александар Љубоја, из Удружења економиста СВОТ истиче да је проблем са ликвидношћу горући и траје већ десетак година.

“Проблеми на које наилази наша привреда по питању неликвидности су мало тржиште, ниска конкурентност и неадекватан банкарски систем који не подржава активности инвестиција и финансирање обртних средстава”, казао је Љубоја, те додао да привреди институције дугују доста новца, али и да привредна лица једна другима много дугују.

“Сви ти фактори утичу на ниску ликвидност, која се директно одражава на економију и у добром дијелу смањује обим пословања”, појаснио је Љубоја, који сматра да се проблем ликвидности мора ријешити кроз закон о роковима измирења новчаних обавеза, као и кроз могућност да се међусобна дуговања сведу на што краћи рок.

“Институције државе БиХ и ентитета треба да своје обавезе измирују у предвиђеном року, али и да банке буду активније у финансирању привреде”, казао је Љубоја.

Када је у питању смањење нето губитака, Љубоја сматра да је то добра вијест, али да је то требало да се деси раније.

“Добар дио привредних субјеката који није пословао на адекватан начин једноставно престаје да ради и самим тим долазимо до нестанка оних који су производили губитке, а остају они квалитетнији”, истиче Љубоја.

Према његовим ријечима, значајан број привредних друштава успио је да се консолидује, пронађе већи број купаца и унаприједи производњу.



3 КОМЕНТАРА

  1. Па има ли људи ишта конкретно, ви сте “ угледно удружење“, скуп еминентних економиста,халооооооооооооооооооооооооо!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *