Нова стратегија ЕУ за Западни Балкан предвиђа ново проширење 2025.
ЕУ се припрема да одреди 2025. годину као крајњи рок за следећи талас проширења, али би спорови на Балкану могли то да одложе, наводи Европска комисија у нацрту нове стратегије за Западни Балкан у који је ЕУОбсервер имао увид, а чије се усвајање очекује 14. фебруара.
Комисија наводи да "партнери на Западном Балкану имају историјску могућност" и да "по први пут перспектива њиховог приступања има најбољи временски оквир".
"Уз јаку политичку вољу, спровођење стварних реформи и трајно рjешење спорова са сусjедима, Црна Гора и Србија требало да буду спремне за чланство до 2025. године", пише у тексту.
Најтрновитији спор је српско непризнавање косовске независности, наводи се у документу и, алудирајући на Београд, додаје да фаворити на путу ка ЕУ "имају стратешки интерес да подржавају стремљења својих партнера".
Албанија, Босна, Македонија и Косово до 2025. године "такође треба да увелико напредују на европском путу". БиХ настоји да добије "статус кандидата" за ЕУ, док Косово разматра да поднесе формални захтјев за тај статус.
Документ Комисије упозорава да локални спорови могу да одложе процес који је добио име "амбициозни" временски оквир.
"ЕУ не може и неће увозити билатералне спорове. Зато сви партнери на Западном Балкану о којима је ријеч морају да их што прије ријеше", пише у документу, којим се предлаже да се гранична питања рјешавају међународном арбитражом, на примјер у Хагу, и да свака одлука мора бити "обавезујућа и коначна" и "поштована у потпуности".
Додаје се да је "свеобухватна нормализација односа Србије и Косова у форми обавезујућег правног споразума од кључног значаја" за ЕУ перспективу и Београда и Приштине.
Косовски проблеми, међутим, иду и даље од Србије, јер пет чланица ЕУ такође није признало његову независност.
У документу се још каже да би спор око имена између Македоније и Грчке могао бити ријешен до јуна.
Следећи Самит о Западном Балкану ЕУ ће одржати 18. маја у Софији, 15 година након самита у Солуну, када је су чланице блока први пут обећале да ће регион примити у своје редове.
Европска комисија у априлу такође намјерава да објави редован извјештај о напретку аспираната са Балкана.
"У следећих осам, девет мјесеци ћемо одлучити као да наставимо са сваком од ових земаља," рекао је јуче портпарол предсједника Европске комисије Жан Клода Јункера.
Јункерови планови укључују и контекст руске повећане активности јер, како се каже у документу, "Русија преплављује Балкан медијима са анти-ЕУ пропагандом и подстиче српски национализам уговорима о наоружавању".