Нова Асанжова књига: О слободи и будућности интернета

Од 26. новембра у продаји ће се наћи нова књига о Џулијану Асанжу "Криптовани отпадници: Слобода и будућност интернета", изјавио је за Њујорк Тајмс издавач ове књиге, ОР БУКС.

Ко-аутори књиге су Енди Милер-Магун из Немачке, Џереми Зимерман из Француске и из САД-а Џејк Еплбаум. Књига је настала као резултат њихових разговора са Асанжом у јуну ове године у емисији Свијет сутрашњице, познатој и као Шоу Џулијана Асанжа, која се приказује на руском РТ каналу од априла 2012.

Асанж је поводом објављивања књиге у саопштењу за јавност изјавио: „У марту 2012. године окупио сам тројицу водећих виртуелних-активиста (сајфер-панкс) данашњице да дискутујемо о могућностима отпора. Двојица од њих су због рада на заштити приватности на интернету били на мети органа власти у својим земљама. Њихове ријечи и приче морају се чути".

Крајем осамдесетих година двадесетог вијека основан је Сјферпанкс покрет и Џулијан Асанж је једна од његових водећих личности од самог почетка. Израз Сајферпанкс означава активисте који се залажу за широку употребу криптографије (писање у коду), у чему виде један од начина за заштиту приватности од „Великог брата", а њихов циљ је сажет у геслу „Приватност за слабе и транспарентност за јаке".

У књизи се говори о томе да ли ће нас електронски облик комуникације ослободити или заробити, а у неким поглављима расправља се о темама: Да ли Фејсбук и Гугл представљају најсавршеније машине за надгледање које су икада постојале? Зашто већина нас добровољно и свјесно прихвата ту присмотру? Постоје ли легитимни облици те присмотре – кад су у питању нпр. прање новца, тероризам, порнографија? И имамо ли способност да се свјесно одупремо овом таласу и створимо свијет у коме је интернет у служби слободе?…

Зимерман, један од аутора књиге, изјавио је за британски Гардијан да књига покрива широк спектар питања – надзор и заштиту података, утицај великих корпорација на политику, грађанску партиципацију и акцију, одговорност и транспарентност, либерализам и анархизам, ауторска права, културу и многа друга.

Колин Робинсон из издавачке куће ОР-БУКС рекао је да књигу чине дискусије о томе како је могуће организовати интернет тако да он омогући што већу доступност владиних података и обезбиједи транспарентост свих битних друштвених институција, а да истовремено гарантује заштиту приватности обичних грађана.

Ово је друга Асанжова књига. Прије ове, он је још у децембру 2010. године потписао уговор са „Кенонгејт Букс" издавачком кућом за објављивање књиге која би једним дијелом била аутобиографска, а другим дијелом представљала његов манифест. У вријеме потписивања уговора, Асанж је изјавио да ће књига бити лична и да ће у њој писати о потреби за проналажењем новог односа између народа и њихових влада.

Крајем марта 2011. године, Џулијан је изјавио да сматра да је књига претјерано лична и да су сви мемоари проституција, па је у јуну исте године желио да поништи уговор.

Издавач је ипак, без његове сагласности, објавио ову књигу под називом „Џулијана Асанж – Неауторизована аутобиографија", у којој је описан његов живот у Аустралији, дјетињство, како се заинтересовао за компјутере и како је касније покренуо „Викиликс"; „Имали смо активистичко искуство и вољу да се супротставимо моћницима", пише Асанж. „Нисмо имали канцеларије, али имали смо своје лаптопове и пасоше. Имали смо сервере у разним земљама. Знали смо да ће то бити најсигурнија платформа за активисте коју је свијет икада видио. Имали смо петљу. Имали смо филозофију. Нека игра почне."