Њузвик: Москва спрема плишане промјене у Грузији и Бјелорусији
Амерички часопис "Њузвик" објавио је могуће планове Русије за уклањање са власти предсједника Грузије и Бјелорусије. Деценијама после “цвјетних” револуција, које су се догодиле у низу земаља бившег СССР, Кремљу се пружила шанса за реванш. Како пише аутор чланка у „Њузвику“, ове године Русија је већ на свој конто убиљежила два скалпа – Украјинца Виктора […]
Амерички часопис "Њузвик" објавио је могуће планове Русије за уклањање са власти предсједника Грузије и Бјелорусије.
Деценијама после “цвјетних” револуција, које су се догодиле у низу земаља бившег СССР, Кремљу се пружила шанса за реванш. Како пише аутор чланка у „Њузвику“, ове године Русија је већ на свој конто убиљежила два скалпа – Украјинца Виктора Јушченка и Киргистанца Курманбека Бакијева.
Иако, наравно, не можемо децидно тврдити да је Москва била и једини иницијатор и архитекта смјене власти у Киргизији и у Украјини, очигледно је да је у томе одиграла кључну улогу. Зато те побједе сигурно одушевљавају Кремљ и инспиришу на нове покушаје да промијени режиме у земљама “ближег иностранства”.
Циљ број један на списку земаља у којима је неопходно промијенити власт заправо је Грузија и њен предсједник Михаил Сакашвили. С тим у вези, у последње вријеме кремаљски чиновници активно успостављају везе са грузијском опозицијом.
Поред осталог, 9. маја на паради Побједе у Москви премијер Путин је стајао поред лидера опозиције Нино Бурџанадзе. Касније су заједно поставили камен темељац за споменик у Москви, идентичан кутајском, који је по наређењу Сакашвилија срушен крајем прошле године.
Најозбиљнија проба за грузијског лидера ће бити избори за градоначелника Тбилисија, који треба да се одрже крајем маја. На њима ће противник актуелном градоначелнику бити опозиционар и бивши сарадник Сакашвилија Ираклиј Аласанија.
Према ријечима једног од лидера опозиције бившег премијера земље Зураба Ногаиделија, уколико се Сакашвили усуди да фалсификује резултате народне воље, „он ће зажалити због тога, а ми ћемо подићи буну“.
Али Грузија није једина земља у којој власт не одговара Кремљу. Наредна на списку може да постане и Бјелорусија, сматра Њузвик. Бјелоруски предсједник Александар Лукашенко у последње вријеме често дозвољава себи оштре изјаве на адресу Русије. Њузвик пише да је Кремљ је већ нашао свог човека у Минску.
То је локални опозиционар Андреј Сањиков. Он није баш близак Западу, а није ни против руске помоћи. Како каже сам Сањиков, предсједник Бјелорусије Лукашенко је страшно уплашен пошто се увјерио да Русија подржава смјену власти у бившим совјетским земљама.
С тим у вези треба рећи да је управо Лукашенко пружио уточиште свргнутом предсједнику Киргизије Курманбеку Бакијеву и његовој породици. Штавише, бјелоруски лидер је осудио антиуставно освајање власти у Киргизији, и, судећи према гласинама, чак предлагао да се у Киргизију уведе војска Организације Споразума о колективној безбједности. Осим тога, он је савјетовао новим властима да му се не обраћају са захтјевом за изручење Бакијева.
Нагласимо још да су после револуционарних догађаја у Киргизији многи страни медији писали о роварењу Москве у тој земљи. Међутим, у Кремљу су негирали умјешаност у нереде у Бишкеку. Узгред, ни сам Бакијев не вјерује да су га свргнуле руске специјалне службе иако и признаје да је иритирао Москву својом умногоме проамеричком политиком.
На крају, „Њузвик“ закључује да у новој стратегији Русије има и плусева јер она као таква означава прелазак са ”метода заплашивања” на „реалну дипломатију“.