Њемачки адвокат тужи читав Бундестаг због бомбардовања Србије

Њемачки адвокат Вилфрид Шмиц поднио је кривичне пријаве против свих посланика Бундестага, укључујући и чланове Владе, који су 16. октобра 1998. гласали за учешће Бундесвера у одлуци о бомбардовању Србије, објавио је Радио Дојче веле.

недеља, март 25, 2018 / 15:11

ДВ наводи да је, према неким свједочењима, посебну важност за одлуку о почетку бомбардовања СР Југославије прије 19 година имао пристанак Њемачке на интервенцију.

„Поштоване даме и господо, овиме због слања јединица Бундесвера у Србију и свих осталих поступака који су у наредном периоду допринијели одржавању ове мисије Бундесвера подносим кривичну пријаву, пише на почетку писма које је Шмиц упутио Савезном државном тужилаштву у Карлсруеу 16. марта ове године.

ДВ наводи да „ово није први правни подухват због учешћа Њемачке у бомбардовању СР Југославије без мандата УН, али је свакако најамбициознији“.

Наводи се да Шмицова оптужба гласи: учешће у капиталном злочину и припрема нападачког рата.

– Нико не може да каже како би се по становништво развили догађаји у такозваном косовском конфликту, у Авганистану и Сирији да није било учешћа Бундесвера. Али, Њемачка се сигурно не би војно ангажовала у Авганистану и Сирији да је прије тога учешће Бундесвера у бомбардовању Србије било кривично-правно процесуирано- наводи Шмиц у кривичној пријави.

Њемачки адвокат даље наводи да би „уз то одбијање њемачког народа да се укључи у ову интервенцију, противну међународном праву, импресионирало цијели свијет и свакако би допринијело томе да се међународном праву да више тежине“.

Шмиц додаје да је учешће у том рату било почетак „небројених варијанти праве правцате ратне пропаганде и ратног хушкања, као и више противправних мисија Бундесвера“.

ДВ наводи да је овај адвокат раније ове године поднио сличну пријаву због учешћа њемачке војске у сиријском рату.

Њемачки међународни радио подсјећа да је „учешће Њемачке у ратној мисији – први пут од пораза и окупације Њемачке у Другом свјетском рату – повела влада канцелара Герхарда Шредера, са министром спољних дијела Јозефом Фишером као првом виолином када је војни удар на СРЈ требало правдати“.

„Нисам научио само: никад више рат. Научио сам и ово: никад више Аушвиц, рекао је Фишер у априлу 1999. правдајући тако интервенцију у Југославији.

ДВ наводи да је Фишер „после тврдио да није хтио тиме да упореди нацистичке и српске злочине“.

Подсјећа се и да је „бивши канцелар Шредер… прије четири године признао да је прекршио међународно право“, говорећи о руском припајању Крима у дебати недељника „Цајт“.

„Наравно да то што се дешава на Криму представља кршење међународног права. Али, знате зашто сам мало обазривији када треба упријети прстом? Сада ћу Вам рећи. Јер сам наиме и сам то урадио, прекршио сам међународно право“, рекао је тада Шредер.

ДВ наводи да је „шокантних сазнања било и раније, рецимо да су од њемачких посланика прије почетка бомбардовања скриване релевантне информације са преговора у Рамбујеу, што је важно, јер је Бундесвер такозвана парламентарна армија – за акције војске није довољна одлука Владе већ је потребан и благослов посланика“.

Наводи се да је „љевичарски лист ‘Тагесцајтунг’, док су бомбе већ падале, открио да је ‘мировни план’ садржао Анекс Б, који предвиђа слободно кретање трупа НАТО по цијелој СР Југославији“ и да је „дописник тог листа Андреас Цумах, у тексту поводом десете годишњице бомбардовања, ‘мировни план’ описао као ‘амерички ултиматум'“.

ДВ оцјењује да „упркос овим чињеницама и актуелној живописној кривичној пријави, нема изгледа да ће у Њемачкој – а ни у другим чланицама НАТО – ико икада одговарати, чак ни за поједина дела почињена током 78 дана бомбардовања, као што је рушење моста у Варварину са десет страдалих цивила“.

Подсјећа се да је „берлински адвокат Улрих Дост још 2001. покренуо процес пред судом у Бону, тражећи обештећење за породице жртава, од чега ништа није било“.

„Проблем у међународном праву је што практично вијековима постоји имунитет, који штити државе од тужби оштећених појединаца. Нама је, у случају Варварина, од почетка био јасан проблем са државним имунитетом“, рекао је Дост још 2013. у интервјуу за ДВ.

Адвокат је тада казао да „и даље важи да једино једна држава може тужити другу“.

„Државе не желе ништа да промјене у међународном праву јер и данас, као и 1999, радо воде ратове по свијету“, додао је Дост.

ДВ наводи да историчар Курт Грич иде и корак даље.

„Чињенице говоре да је рат за Косово био почетак, ако хоћете, новог свјетског поретка. Косово је било на почетку као рат у којем је НАТО себе овластио да дјелује ван граница чланица Алијансе“, казао је Грич у великом интервјуу за ДВ поводом објављивања његове књиге „Рат за Косово“.

ДВ подсјећа и да је „мисија КФОР на Косову уједно најдужа у којој је Бундесвер икада учествовао, а затим слиједи она у Авганистану“.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *