Њемачка опорезује пензије Белгијанаца који су присилно радили за Рајх
Одлука Њемачке да уведе порезе на пензије Белгијанцима, који су током Другог свјетског рата били на присилном раду, изазвала је незадовољство међу преживјелима. "Ово ме не погађа само финансијски већ и емоцинално. Мој покојни супруг деценијама је имао нападе након присилног рада у Њемачкој. Нечувено је да Нијемци сада желе враћање тог новца", рекла је […]
Одлука Њемачке да уведе порезе на пензије Белгијанцима, који су током Другог свјетског рата били на присилном раду, изазвала је незадовољство међу преживјелима.
"Ово ме не погађа само финансијски већ и емоцинално. Мој покојни супруг деценијама је имао нападе након присилног рада у Њемачкој. Нечувено је да Нијемци сада желе враћање тог новца", рекла је Симон де Вос (84) удовица радника на присилном раду листу "Газет ван Антверпен".
Према медијским извјештајима у Белгији, њемачке власти су током протекле године усвојиле закон у којем се наводи да ће бити уведен порез од 17 одсто на пензије радника који су били на присилном раду.
Порез ће бити уведен ретроактивно од 2005. године што значи да се преживјели или њихове удовице суочавају са великим износима чији поврат захтјева Њемачка.
Омбудсман у белгијском пензионој служби Тони Вандерстен потврдио је да је неколико десетина бивших радника на присилном раду уложило жалбе.
Крајем 1942. године нацисти су покренули програм присилног рада у окупираним земљама за потребе њемачке ратне индустрије. Неколико милиона људи послато је на присилни рад у Њемачкој, међу којима је 200 000 Белгијанаца.
Није познато да ли ће француски, холандски, италијански, пољски или други шреживјели бити суочени са порезом на пензије.
на робовском раду су највише зарађивале фирме које су искористиле нацисте и њихову идеологију за даље стваање профитал И Г Фарбен је био највећи конгломерат првенствено биохемијске индустрије састављен од више фирми. Логично би било да они плаћају пензије и одштете а не Њемачка као држава. Након рата И Г Фарбен је само подијељен на више нових фирми (у ствари растављен на сатавне дијелове) и задржао је и имовину и патенте и друге ресурсе.. Међу насљедницима И Г Фарбена су најпознатије БАСФ, Бајер, Хоехст (Hoechst)..Ове фирме се никада нису извиниле за своја недјела. Зашто ово коментаришем? зато што је недавно изашао чланак да се БАСФ и Бајер налазе међу фирмама које се оптужују за кршење људских права кориштењем пестицида и других препарата опасних за људско здравље од стране фирми међу којима се налазе и Бајер и БАСФ. (http://www.theecologist.org/News/news_analysis/1122020/monsanto_bayer_and_dow_face_trial_for_systematic_human_rights_abuses.html)
Ове теме заслужују више пажње..