Николић позвао Путина да отвори Јужни ток у Србији

Путин је каснио сат и по. Новинари који прате активности предсједника кажу да је познато да најмоћнији човјек Русије умје да закасни. Слично се догодило и приликом сусрета са британском краљицом Елизабетом.

У последњих неколико мјесеци, као да постоји посебан флуид у односима Србије и Русије, изјавио је дан уочи посјете Сочију Томислав Николић. Заиста, Николић је прије три мјесеца већ срео Владимира Владимировича. Та флуидност подразумјева још нешто. Предсједник Србије је рекао оно што одавно знамо: да је русофил. Али је додао да, ипак, мајка Србија има право првенства испред мајчице Русије.

Стјуардеса ме спроводи кроз пасошку контролу на београдском аеродрому, али узалуд је то што путујем „предсједничким авионом”. Пролазим кроз скенер као сви остали, скидам каиш са панталона, а једина привилегија коју сам осјетио је та што жути комби долази да ме спроведе до владиног „фалкона”. Једног, јединог, оронулог…

Предсједника Томислава Николића, шефа дипломатије Ивана Мркића, министра природних ресурса, рударства и просторног планирања Милана Бачевића, Марка Ђурића, Николићевог савјетника за спољну политику, и Станиславу Пак, шефицу прес службе предсједника, довозе аутомобили до малих степеница, којим се пењу у „фалкон”.

Одавно је прошло вријеме да се авион замјени, али ниједна влада због популизма, то не смије да учини. Стјуард који нам чита мени – бифтек, пилетина или лосос – служио је све чланове предсједништва СФРЈ, потом Милошевића и остале владаре који су стизали на ред летења кроз турбулентну српску политику.

Николић је тај нови путник. Удубио се у свој таблет-рачунар, а затим са министрима и савјетницима почео да расправља о предстојећем сусрету у Сочију, послије ручка.

Шта ће, међутим, бити на политичком менију са Путином. Данима прије одласка у Сочи, расправљало се о економским питањима и почетку изградње гасовода Јужни ток које обје стране оцјењују као пројекат од стратешког значаја.

Послије јучерашњег укидања надгледане независности Косова, једна од тема је била и судбина јужне српске покрајине. И, засигурно веома важно питање за српску страну – руски кредит Србији за помоћ попуњавања „црне рупе” у буџету.

Колона лимузина, послије двоипочасовног лета, чека српску делегацију на аеродрому у Сочију. Звучи парадоксално, али Сочије патио од недостатка инвестиција – о чему су свједочиле запуштене фасаде хотела и великих радничких одмаралишта, све док олимпијска свјетлост није обасјала град. Домаћин Зимских олимпијскихигара 2014. године, највеће је европско градилиште, окупирано са око 50.000 радника.У будућа борилишта, цементиран је и зној близу 4.000 наших грађевинара, махом радника Путева „Ужице”.

Некада сматрана мистичним љетовалиштем оронулог шарма, са остацима византијске базилике из 11. века и парковима чије су живе ограде и цвјеће гајили државни ботаничари одгајани на соцреалистичкој естетици, црноморска Александрија је данас сунчани, руски Кан.

Удаљена 1.500 километара од Москве, „летња престоница” царских суверена, комунистичких краљева или транзиционих кнезова, са мора је често чувана ратним бродовима, чији топови на хоризонту лансирају сунчеве одблеске ка ледом окованим планинским врховима Кавказа, док је предсједничка резиденција, осим високим бетонским зидинама, окружена и низом мистичних прича о „Бочаровом ручеју”.

Привилегија је шетати комплексом у истоименој шуми Централног рејона града Сочи, у Краснодарском крају. Назив резиденције потиче од оближње речице, коју су мештани назвали „Бочаров ручеј” (Бочаров извор). Испред је паркирано неколико мерцедеса „Е” класе, а богами, и једна бијела волга.

Градња је почела одмах послије Стаљинове смрти и послије двије године радова, завршена је 1955, по иницијативи народног комесара (министра) за одбрану и морнарицу Клемента Ворошилова. Почев од шездесетих година прошлог вијека, у „Бочаровом ручеју” су се одмарали генерални секретари КПСС-а Никита Хрушчов и Леонид Брежњев, као и идеолог партије Михаил Суслов. Послије распада СССР-а, „Бочаров ручеј” је остао једина црноморска вила државног ранга на територији Русије, и као таква, постала је званична резиденција предсједника.

Ову резиденцију радо је користио Владимир Путин и познати су његови сусрети са водећим свијетским лидерима. Још се памте шетње крај мора са Џорџом Бушом и њихов разговор на молу док су посматрали залазак сунца. Тај романтични призор који је симболизовао приближавање двије суперсиле, на многим фотографијама драматуршки појачава неизбјежна Путинова Кони, женка црног лабрадора, која трчи иза газде Русије и њуши Џорџа Млађег. И Дмитриј Медведев је, одјевен у фармерке и плаву кошуљу, промовисао рокенрол на истом доку, шетајући са светском покретном лутком на навијање, која се бори за мир у свијету и – пјева као змај. Да, био је то фронтмен „Јуту” Боно Вокс.

Николић, наравно, није Буш, Србија наравно, није Америка, тако да Путин није уприличио Николићу идиличну шетњу крај обале, али ваљда се и подразумјева да двојици предсједника, једном који пилотира „мигом 29” и пеца у Сибиру и другом, који на свом имању производи ракију, сјече дрва и ћаска са сељанима, није потребан такав романтичан политички рандеву који би угрозио њихов свесловенски мачистички имиџ.

Николић је у коферима спаковао своју ракију „томовачу” коју пече у свом родном селу Бајчетини и понио је Владимиру Путину.

Иако је по протоколу било предвиђено да се двојица предсједника сретну у 17 часова по локалном времену, с почетком званичних разговора се каснило око сат и по, јер се чекало да Путин долети из Москве, гдје је примио руске параолимпијце. Међу новинарима који прате активности предсједника, у предсједничком комплексу, познато је да најмоћнији човјек Русије умје да закасни, што касније лако правда својим шармом. Слично се догодило и приликом сусрета са британском краљицом Елизабетом.

Срдачно се руковавши испред резиденције, Путин и Николић наставили су разговоре у „сали с камином”. Само стотинак метара одатле је прекрасна обала, а на плажи је мол за који је често привезана предсједничка јахта „Кавказ”.

Предсједник Србије позвао је, пред сниматељима и фоторепортерима, званично предсједника Русије да посети почетак радова у Србији на изградњи гасовода Јужни ток, оцјенивши при том, да је на помолу нова ера руско-српских односа.

– Представници Србије и Русије сматрају да би то могло да се догоди почетком децембра и пошто лично немају храбрости да вас позиву, ево, ја вас молим да посјетите Србију – рекао је Николић. Он је такође захвалио Путину на његовом личном ангажовању да руски мигови долете на аеромитинг у Београду.

Путин се није изјаснио, али је климнуо главом, што су, опет, руске колеге оцјениле као дискретни знак одобравања. Поздрављајући предсједника Србије, Владимир Путин је истакао да ће овај сусрет искористити да Москва и Београд анализирају билатералне односе, посебно трговинско-економске, који су, како је напоменуо, прошле године забиљежили раст, док је у првој половини ове године, дошло до извјесног застоја. Путин је такође рекао да ће разговарати са Николићем о ситуацији у региону.

Потом су се врата затворила, а неколико конобарица је уносило скромно послужење. Кобасице и качкаваљ.

Александар Апостоловски

———————————————————–

Освјежење у „Русу”

Предсједник Николић је са делегацијом најприје стигао у вилу „Рус”, бајковити центар у шуми, недалеко од љетње резиденције предсједника Русије, гдје се накратко одморио и освјежио. Са њим је у вили „Рус” боравио и специјални Путинов савјетник Александар Бабаков.

Током проласка кроз улице Сочија, полицајци на раскрсницама су салутирали делегацији.

————————————————————————-

Русија ће одобрити кредит Србији за попуну буџета

СОЧИ –Русија ће одобрити кредит Србији да попуни празнину у буџету и омогући да се плате и пензије редовно исплаћују, сазнао је Танјуг у дипломатским круговима.

То је један од резултата разговора предсједника Русије Владимира Путина и предсједника Србије Томислава Николића, данас поподне у Сочију.

У рјешавању питања Косова примарну улогу морају да имају УН

Предсједници Србије и Русије, Томислав Николић и Владимир Путин, сложили су се данас у Сочију да у рјешавању питања Косова примарну улогу треба да имају Уједињене нације.

„Србија не може да рјеши статус Косова силом. Ништа нећемо радити силом, већ ћемо радити у оквиру Уједињених нација”, рекао је Николић на заједничкој конференцији за новинаре са предсједником Русије послије њихових разговора.

Путин је нагласио да „рјешење проблема треба тражити у преговорима, на основу, прије свега, Резолуције 1244 Савјета безбедности УН”, и указао да се Русија у односу на Косово и даље придржава своје принципијалне позиције (његовог непризнавања).

Николић је подсјетио да се Србија ових дана суочила са укидањем контролисане независности Косова, и да је ушла у преговоре са привременим институцијама у Приштини.

„Ми смо започели преговоре са привременом администрацијом Косова у Приштини, желећи да наши грађани тамо живе боље и мирније, али не можемо да учествујемо у преговорима који јачају независност Косова”, истакао је Николић.

Он се захвалио Русији и другим чланицама СБ УН које нису признале независност Косова.

Николић је додао да у Србији никад неће моћи да побједи онај ко би се сагласио са независношћу Косова.

Међународна управљачка група јуче је укинула надгледану независност Косова, што доводи до затварања Међународне цивилне канцеларије на Косову.