Никола Маловић

Никола Маловић: Отворени радио

Траје Божићни пост. Прича ми супруга за ручком да на пешкарији, приморском дијелу пијаце гдје се продају рибе, нема више мачака.

На пешкарији нема више мачака? – питам у невјерици.

Нема! – потврђује, током првих залогаја пржених сардуна.

На скупој обали настојимо да ручамо јефтино: пола кила преукусних сардуна за евро и по, салату од жућенице с кромпиром – за евро, преливену маслиновим уљем, с препеченим хлебом и бевандом.

И док је хрватски Отворени радио наставио да емитује само хитове, моја је жена наставила да развија тему.

– Приметила сам да град врви од мачака, а паса готово и да нема. Сада се мачке могу опазити испред супермаркета у Његошевој како седе на пижулима и чекају ко ће да изађе из продавнице па да о њега узму да чешу бок уздигнута репа и да преду…

– Тако су се некад с предумишљајем умиљавале те бештије око ногу рибара.

– Научиле су да им платежнији Заливљани на упорно мјаукање некад отворе паштету, или из целофана сипну које парче најјефтиније од свих салама.

Загребачки Отворени радио с националном фреквенцијом која се без проблема разлива по Боки Которској и пушта само хитове почели смо да уз ручак слушамо откако су се многе црногорске радио-станице огрнуле идеолошком кукуљицом и зазвучале сасвим усташки. Све што је до обједа требало да се покупи од вијести, супруга и ја убрали смо очима прије – с интернета.

И то да је Црна Гора, Србији, опет.

– Зато су биће све мачке у главној улици управо предебеле. А да потрче до 100 метара удаљене пешкарије, и домогну се глава од сардуна – то неће?!

– Неће. Иако су главе од сардуна дивљач из мора, мачке су временом свикле на адитивне дроге из месних прерађевина.

– Медитеран је, знаш и сама, сав декадентиран. Биће зато да је сав у власти мачака – казао сам. – Овај радио, не знам јеси ли примијетила, пушта само хитове. Ту и тамо кроз вијести провуку неку антисрпску, али не и мимо вијести, као што је то чинила подгоричка Антена, док је 2006. из куће нисмо избацили зато што је националистичка.

Ммм, сардуни су били управо преукусни. У комбинацији са салатом од жућенице, најпознатије дивље медитеранске јестиве биљке.

– Јеси ли опазио шта људи имају у корпама на каси?

– Јесам. Мушкарци ријетко купују тоалет-папир. Пиво доминира над вином.

– Не то. Хране се изнутрицама. Кобасице, саламе, паштете, наресци, патеи, виршле и кучине. Прочитала сам ситна ГБ слова у дну паковања калифорнијских лигњи и устукнула! Ти колутићи који су били тамо само подсећају обликом на лигње, али су заправо свињска црева.

– Ја сам послушао што људи причају између себе. Анестезиран је то материјал за који се никад не би рекло да је читао Његоша.

– Како? – пита Леонида за столом.

– Тако, сине, што не можеш остати исти иза стихова: Будале су с очима слијепе, које виде а залуду виде. О томе Отворени радио никад неће, пази што ти кажем. Пуштају само хитове.